Црњански, Милош - Сеобе 2
У штапсквартери се причало, међутим, да, каткад, при крштењу деце, има изненађења. Смрзну се руке у попова, па испусте дете.
Теодосије - ЖИТИЈА
И сада свакога од вас молим и сведочим вам: веру у свету и једносушну и нераздељиву Тројицу, којом се у крштењу просветисмо, да сачувате непомешану с јересима, које од нас изагнасмо.
смерност и кротост, љубав према ближњима, милосрђе ка ништима, милост ка једнокалним нам саздањима и једнороднима по крштењу, који су вам под влашћу, велим, знајући да је и ваш и њихов Господ на небесима, и да обазирања на лице нема у Бога.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако на крштењу кум погрешно или неразумљиво изговори „Вјеровање“, сматра се да ће дете муцати, да ће постати вукодлак или вештица.
⁶⁶ Не ваља на крштењу да се укваси платно на којем је кум држао дете, јер ће дете бити пијаница.⁶⁷ Кум, у сагласности са родитељима или без
⁶⁷ Кум, у сагласности са родитељима или без ње, даје име кумчету на крштењу. Ово име, осим попа, не сме да чује нико други.
Слично веровање постоји и у горњој Крајини, где се каже: „Дијете које плаче на крштењу, остаће живо; а које не плаче неће живети.
⁷¹ У склопу комплекса древних обичаја који се врше о крштењу, постоји читав низ паганских обреда који се упражњавају после хришћанског обреда у цркви.
“¹⁰³ Ово треће (прво је на водици а друго на крштењу), лажно име даје се из предострожности. Тако су, на пример, две Црногорке, пријатељице, које су истог дана родиле
се мајци и детету прочита голема молитва, пре него што оду из цркве, мајка запали свећу коју је кум држао у руци на крштењу. Од тада су мајка и дете ритуално чисти.
Још на крштењу (пре самог обреда) родитељи и кум се уздржавају од јела и пића, да би детету били тврди зуби. У Црној Гори „кад дјетету
, исто, с. 102. ⁷² Миодраговић, Ј., исто, с. 37. ⁷³ Грбић, С. М., исто, с. 102. ¹ Шневајс, Е., „Обичаји по рођењу и крштењу у Пљевској Долини“, Развитак, 3, Бања Лука 1938, с. 105. ² Фрејзер, Џ. Џ.
117; Кордунаш, М., исто, с. 183; Милојевић-Радовић, Добрила; исто, с. 248. ¹⁷ Шневајс, Е., „Обичаји о рођењу и крштењу у Пљевској Долини“, Развитак, 4, Бања Лука 1938, с. 108; Кордунаш, М., исто, 5, с. 154; Бановац, М.
129. ⁶² Росандић, Ружица и Божица Видановић, исто, с. 129. ¹ Шневајс, Е., „Обичаји о рођењу и крштењу у Пљевској Долини“, Развитак, 4, Бања Лука 1938, с. 109; Чајкановић, В.
Шневајс, Е., „Обичаји о рођењу и крштењу у Пљевској Долини“, Развитак, 4, Бања Лука 1938. САЖЕТАК Ми довољно знамо о одрастању деце на Самои,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Народна имена, која је црква раније прогонила намећући календарска, почињу се давати деци. Они који су при крштењу добили календарска имена окрећу их у народна.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
још је више то потресе, испуни страхом и слатким сећањем. Памет, насупрот вољи, крштењу, молитвама, поче јој силно стварати и износити све што беше: ...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
то је јавни и свечани беседнички говор у нарочитим приликама, обично за гозбеном софром: о слави, у сватовима, на крштењу и тел. Такав говор има и свој посебан ритуал и при самом напијању и при реду и поретку у обређивању здравицама.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Смили ми се име ово и одсудим, да кад се пострижем и мога на крштењу имена одречем, да ћу то име изабрати. Тако сам и урадио.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Исти фратри, иако су, послије бога, највише штовани не могу измаћи томе народњем крштењу. То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај ако ћете, али ништа друго.
Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се: Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Јер Апостол рече, Божјега Светог духа не растужујте, знамење што јавно њиме добисте у крштењу. 8 Заједно бејасмо, друг другу близу, ил’ телом или духом, но да ли горе раздвојише нас, да ли реке, давид да
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
За дочек суђеница спрема се погача (ГЕМ, 28—29, 179, Ресава). У Врањском Поморављу (СЕЗ, 86): на крштењу мајка дарује кума погачом, а по повратку из цркве дете се уноси са кравајем (422); повојница се зове »кравај« — по
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
препоручила православљу, нашла кума који се зове Срба, послала кумовски дар при крштењу, и обећала присне кумовске везе и дужности за будућност, примила их на себе свечано, радосно, и са оним њеним чудним
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име Ратомир, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.