Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
нахијом и овим крајем, док једанпут Црни Ђорђе са педесет, шесет ли момака пређе Колубару на Маломе Борку, на Кршу, и пође од села до села, пређе у шабачку нахију доникле, пак се поврати, одакле његова чета натовари понеки казанчић и
У исто време и Црни Ђорђе са више момака него што је водио, пређе на Скобаљу селу на Кршу, преко Колубаре, и већ дође до Вуконе и до Кожуара, исто по првоме обичају, бадјава једу и пију. Чује то мој отац.
Африка
Ујутру на пучини балет марсоена, а предвече Тангер, чудна варош на кршу, у једном живописном планинском пејзажу високо над пучином.
Матавуљ, Симо - УСКОК
И частише ме. Прву вече заклаше њеку црклотину — а и чим ће да се утови стока у оном кршу? Ја на силу поједох њеколико залогаја, а њих три брата поједоше све, и још оглодаше кости!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИМА НЕКА ВАСИОНА Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза сељак, осушен и спечен. У ритму бића окреће се она, по кршу врља; тек у час ће речен, кад тела зађу, кад се смори туча, да пукне зрном, да се разобруча.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Наша је судба урликом мрети охоло страшно по горју. Певати, гласно разапети, по стењу, кршу и борју: Да је живот за слуге част, и над весео гњили свет витлати себе смрти у почаст, као стег крвав и свет.
Добијам задатак да осигурам повлачење једног батаљона, са једном четом, и два митраљеза, код једног утврђења, на кршу. Треба да јавим, што пре, о непријатељу који се приближава.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
уздише очајно, врти главом с пуно слутње, и радије би остао да причека још који дан, па да и он остави кости у том кршу, неголи да тражи боли завичај; многе од жена гласно наричу и опраштају се са умрлима, којима гробове остављају; луди
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
7. ЛАГАРИЈЕ (Све што не може бити) 1 Заједрила по кршу галија, Коња игра на море делија, Пољем бјеже два печена зеца, Ћерају их два ’рта одрта, Чекају их два слијепа
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Од своје мајке, ко ће наћи бољу?! А мајка ваша земља вам је ова; Баците поглед по кршу и пољу, Свуда су гробља ваших прадједова.
Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом Бога свог Ишту.
Ћипико, Иво - Приповетке
Једног јесењег дана, пред подне, сједи на кршу над морем и гледа у немирну усколебану пучину. Ишла би да као и прије тражи друштва, но већ не може: сад је дјевојка,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
тачније: побуде које су подстакле његово подизање, сâм процес настајања моста и, на крају, његов изглед и живот „у кршу и дивљини“.
), крећемо се од жеље и замисли да се мост подигне до његова изгледа и живота „у кршу и дивљини“, али нам на крају епилог намеће и другу „перспективу“: накнадно враћање од изгледа моста ка откривању жеља,
Лепота овога моста, која као чудо делује у „кршу и дивљини“, то су успостављени односи између њихових камених блокова, односи који подлежу сврховитом поретку.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Чежња и љубав, која На голом платну дивне Слике развија, И мртвом кршу мраморном Живота дâ. Нека се рујна ружа Никада не уплете У брачни венац твој!
Петровић, Растко - АФРИКА
Ујутру на пучини балет марсоена, а предвече Тангер, чудна варош на кршу, у једном живописном планинском пејзажу високо над пучином.
Ћипико, Иво - Пауци
Испод планине, као гнијезда птичурина, поређале се кућице приљубљене уз стијене; испод њих у стрмом кршу оазе винограда, по којима се истичу загаситозелена маслинова дрвета, ниска смоква и погдјекоји мрки чемпрес...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Била је дакле мркла ноћ, али срећом наши стражари су били будни. Неко од њих је чуо шум корака по кршу и отискивање каменица.
Неће ни да чује за то. Хоће да сачува коњички одред. Зар се, забога, на овом кршу може употребити коњица? Зар може у галопу испасти кроз капију и начинити јуриш на разбојнике?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У околини није било нигде да се купи. Војници су седели скрушени око ватре. Неки се разиђоше по ономе кршу и почеше чепркати, не би ли нашли коју биљку или сочни поданак.
Ово мало што има резервисано је... — Ипак извади кључ и откључа катанац. Уто се зачу труба на кршу. Цео свет поче да бежи као обезглављен. И наш магационер. Остадосмо сами. Чујемо где вичу: аероплан, аероплан!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Са рамена њеног, из пуна крчага, Прелива се гримиз и по кршу прска — Распе се ријеком на шеваре голе, И запали лишће брезе и тополе.
И док вјетар лако Праменове златне мрси јој по челу, Њезин поглед блуди преко мртвих страна, Далеко по кршу, по родноме крају; И два плава ока сузом заблистају — Кô два плава неба, кô два ведра дана.
Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом бога свог — Ишту.
ОД своје мајке ко ће наћи бољу?! А мајка ваша замља вам је ова; Баците поглед по кршу И пољу, Свуда су гробља ваших прадједова.