Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ту госпа Нола дубоко уздахну. — А знаш ли да га једним делом већ нема? Крњи се. Повише нас је на њему, и крњимо га. И, среће немамо, канда, Јулице! па се и зато крњи...