Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
10. Уста, не кте оклевати, Ка драгоме свом поита, Под руку се њему лати, „Па како је?“ још запита. А он рече: „Никад боље!
' 56. „И још даље ја покуша, Одо зборит, одо молит, Ал' он не кте ни да слуша, Не даде се ни осолит. Четир дана стаде тако, А он при свом све једнако. 57.
Псује старца, па га тура; Али старац као клада. Тек кад јунак наш устаде, Малко ми се мицат стаде. 58. Не кте мома већ да чека, Већ га тисни и изврни Баш сред оног блата мека: Пропаде му фрак тај црни, И тај шешир, и те
“ — Слуга: „Кога?“ А он плао: „Макар кога!“ В Слуга оде, ал' не море, Не кте он ми да причека, Брзо слази одозгоре, Ал' већ готов стоји зека, Па када га виде пуста, Разведри му мало лице,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Трже Марко сабљу од појаса, пак зареди Арапове слуге: исече му четрдесет слугу, а четири не кте погубити, већ и Марко остави за правду, кој’ ће сваком право казивати како ј’ било Арапу и Марку.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пророк је божији — не кте га Бог преко наказити, него ли посла другога пророка, именом Натана, к њему да га прокуша што он о том мисли, зна ли
Пак по много тога доби, подоцније већ, јашући на коњу, иђаше неки иноверац, Самарјанин. Дође над њега и пожали га, не кте га проћи, него сјаха с коња, опра га од рана вином и помаза зејтином, зави га крпетинами, пак га посади на свога коња,
А њему се све већма стужује гледећи на њу, зашто лепа је жена била. И кад она не кте ништа јести, и њему се пресече јело, те уста од софре, да иде спавати.
И Максиму за жену даде своју суродицу именом Самбелу, ал' дотле не кте се венчати ш њоме нудећи је док еда би се похристјанила, — нека пометне се папишке јој вере и онога закона.
Ал' она тад не кте, тад заинати се и не ктеде. Кад он виде то што она неће на реч да му пристане, одстаде се и он пак ње; не кте је за се
Кад он виде то што она неће на реч да му пристане, одстаде се и он пак ње; не кте је за се папишком узети. Спази себе од ње, не додирну се је, пак од свију се затаји, те оде у свој му манастир што га
И он никако не кте али и њему таки то дотежа, дође им туђин спахија те се усели у њин дом и преузе му очевину. Бијаше код краља неки му