Употреба речи кубе у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Двоножац га гледа, шири руке, те му звезда пече под леву сису и душа се као невидљив тамјан пење и везује за небеско кубе. — Јес', богами! На Нову годину 1881. ШКОЛСКА ИКОНА И Наше село имало је цркву, а црква је имала попа.

Африка

Ило Дја ало лубе Толона је, дигтиге мада муса ден сема, Дјоло лубе Толона. Трећа песма. Је ве мандали Дјана. Кубе ни моро лему, мане бе ни Тилнлему мандоли Дјана.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Имала је мало кубе на крову. Павле је ту одстајао неко време, а затим је седао на клупу, да испружи ноге и затвори очи.

тих, врло чудних, рекла-казала, о Евдокији и њеној ћери, знамо само то, да је, у својим писмима, помињао оно плаво кубе, од олова, на жениној гробници, молећи да га чувају и оправљају. Оно је било видно, издалека, изнад пољана у житу.

За Павла то кубе било је знак, издалека, да има нешто непролазно у љубави. То се не може одселити. Пакао, пакао људски – Евдокије,

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ће вас паша лепо да обдари: коцева добрих неколико пари, коцева добрих да чачкате зубе и још мало ватре на то тамно кубе, да вам се Види читати опела: ето то је, Влаше, порука ти цела!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

данског краљевића, прва Сцена у петом чину, што је краја Почетак; коштан отпад гозбе црва, Та неправилна калота, то кубе Покретне цркве, што истура зубе Да нит прегризе што светове спаја. 2.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Крик у дистих: Чарнојевић, трешње - триптих! Изван кобне патетике жижи рубин тавне слике. уз кубе се пали јечам. Звецне метал: Призрен, Звечан. Каменолом који лети, арханђели то су Свети.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сад није мислио ни о чему, већ је гледао у оно највеће црквено кубе и на њему јабуку, како се сија на месечини. Паде му на памет, да се баш на онај прозор од кубета, који је према њему,

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ја никад са душом овако блажом Не стајах под небом горд, а мали. Гле: златно кубе сред ноћне воде. (То моје срце блешти у мраку.) Ја као да видим: по житу и маку Словенског себе који оде.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ило Дја ало лубе Толона је, дигтиге мада муса ден сема, Дјоло лубе Толона. Трећа песма. Је ве мандали Дјана. Кубе ни моро лему, мане бе ни Тилнлему мандоли Дјана.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

(1913) СТРАХ Ви, што Визант тресли сте пун силе, Копљем дворско пробијали кубе, Чијих коња копите су риле Црвен мрамор и бронзане стубе, Што јесење кад вас засу иње Тражили сте манастирска

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Молио сам га да се испење на осматрачницу у кубе највећег торња и да одатле изброји разбојнике. Он се узјогунио, говорећи да је болестан толико да га ноге уопште не

Остадосмо у мрклом мраку. Ветар је већ био побеснео. Неко поче да паничи. Повика да ће се срушити кубе и да ће нас све побити. Ветар је завијао, урликао, небо је горело од муња које су једна за другом пламтеле на западу.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То кубе, то је Венерино небо. На њему се никад не указује Сунце, него само Сунчев сребрнасти сјај. На овом небу не затрепери ни

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Седимо си! — одговарају оне кроза зубе. — Жмијете како мачке испод накладено кубе... — Еј, Доке, Доке, ти си остаде јоште пâ она! — Што ће си чиним? К’смет! — вели Дока. — Дамно те не беше при нас..

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности