Црњански, Милош - Сеобе 1
Па како је умрла једна, узимајући куван пепео са сирћетом, да не би рађала више, јер их је већ имала шесторо. Па како се ноћу јавља сад, летећи на белом
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“, па ће дете имати здраве и јаке зубе као вук. А у Метохији, ако детету тешко ничу први зуби, метну му куван коломбоч (кукуруз) на главу, па кажу: „Како брзо деца јела коломбоч, тако брзо зуби излазили!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У народној медицини в. има велику примену. Вода у којој је њен плод и корен куван или потопљен пије се од водене болести (ЖСС, 308; 309; ГЗМ, 4, 164); такође и ракија у којој је потопљен с.
Приликом првог орања, у ниву се, као жртва, заоре к. колач (СЕЗ, 17, 15). Вода у којој је куван к. пије се као лек од кашља, пробади и грудобоље (СЕЗ, 13, 1909, 353; ЖСС, 294; ГЗМ, 6, 1894, 801; ЗНЖОЈС, 9, 50).
, 192 ид). Кога појуре вештице, он у бежању треба да иза себе просипа м. или просо (ЗНЖОЈС, 19, 122). Цвет од мака, куван у води, употребљује се као лек од мојасила (ГЗМ, б, 184, 801. »Мојасил се зове болест кад коме пуца кожа.
, и затрудни (СЕЗ, 41, № 11). П. је у народној медицини лек од срдобоље (пржен п., у води, ГЗМ, б, 1894, 801; куван п., ЖСС, 311; СЕЗ, 16, 434). Куван у млеку привија се на заушке (СЕЗ, 16, 432).
П. је у народној медицини лек од срдобоље (пржен п., у води, ГЗМ, б, 1894, 801; куван п., ЖСС, 311; СЕЗ, 16, 434). Куван у млеку привија се на заушке (СЕЗ, 16, 432). ПИСКАВАЦ Теуфелѕаббіѕѕ (ѕуцціѕа пратенѕіѕ).
с.). РАШТАН Блäттеркохл (браѕѕіца олерацеа ‹ацепхала›). Раштан. Р., куван у млеку, лек је »од таторије и курта, што уједа човјека за срце као пас« (ГЗМ, 20, 1908, 356).
Т. има извесну улогу у народној медицини. Да би жени био порођај лакши, пије воду у којој је куван корен од т. (СЕЗ, 14, 105). Средина из т. облаже се на изгоретину (СЕЗ, 16, 429). ТИС Еібе (таxуѕ баццата). Тис.
шипке запаљене више његове главе (СЕЗ, 14, 123). ЦИМЕТ Зімт (ціннамомум цаѕѕіа). Цимет; кањела. Ц., куван у црном вину, заједно са карамфилићем, орашчићем, бибером, лек од срдобоље (СЕЗ, 13, 1909, 346).