Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Бледа, мршава лица пружају дркћућом руком своје лончиће, да им се од те посне хране што удели, а кувар им, под надзором неких људи, једном голом варјачом сипа на сваку главу по једну кашику.
“ Међутим, господина је нестало с ходника, а кувар ме уведе у једну собу. Црномањасти господин ме најпре посматраше, после милостиво осмехнувши се, зглади с мога чела
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
у Чачку, и у Чачку му на живот ставља тачку: у распорен му трбух ушива пса и мачку, а о џелатима и да не говорим! Кувар на пекара сикће, ракиџија на винџију палаца, у дану црњем од ноћи пољубац ми пружа верна љуба, препун змијских
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
око кувара из руског посланства, пред ниском и црвеном, од цигаља, кафаном „Код Три Сељака” окупила се јака гомила и кувар са оном важношћу фигуре из дипломатског тела, тврди јавно и убедљиво да ће офанзива почети тачно у поноћ и један минут.
Африка
То су два снажна средовечна човека; прави џинови широких очију; ничег свештеничког у њима. У четири кувар пронађен и изгрђен, и ми полазимо.
Н. је једио свог мармитона, те је овај шмркао и јецао; кувар је скупљао судове, лампе, кутије од конзерви. Ја сам се спремао да пишем, али, да бих се расположио, упитах Меја: —
То беше сасвим друго сазвежђе него наше, и ниједној звезди ја нисам знао имена. Кувар је на тек наложеној ватри спремао футу од кокоши и проса; важан, он је бесмислено отварао масу конзерви, које му
Доста што је требало тражити како да га напустим. Коњушар–кувар био је велики пријатељ са мрзовољним болесником. Он не би прошао крај њега а да му нешто не добаци.
столови, покривени коцкастим застирачима, суљавају се по поду, а оки који поручују кокош чују њену дреку док је кувар коље над прозором. Затим се на платформи види куваров деран сав у облаку од перја.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Пре него што му се догодила та несрећа, њихов главни кувар радио је десет година код француског конзула, а тај је, ваљда, знао шта једе!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Подаље од оружја, на каменој клупи, налажаху се: владичин послужитељ Мило Савов Његуш, кувар Лазо, коњушар Мираш Бјелош, говедар Зеко Угњанин и седам ђака, неједнаке доби, било их је од дванаест до седамнаест
Деде, боље је него да опет капетана лијечиш и вараш! Онај печени и оглодани кувар скочи с клупе: — Шта вара? Ко га вара? — Ваистину, нијеси ли га тро румом?
Војници и ђачићи и кувар пољубише руку владици; он се упути за свјећоношама, праћен духовницима, ђаконом и својим момком.
Жао ми вас је, али ноћас нема јегленисања! Кувар му рече: — Мени ће требати четворица, јер ћу приставити пецива већ у зору, да буде све готово у ручано доба!
— Добро, добро — прекиде га ђакон. — Ради како знаш! Капетанова је вазда најстарија на броду! Хај’те дјецо!... Кувар Лазо бјеше ђакону земљак и њеки далеки род; прозва га „капетаном“ зато што је Лазо био мрнар више од двадесет година —
земљак и њеки далеки род; прозва га „капетаном“ зато што је Лазо био мрнар више од двадесет година — био је управо кувар и на бродовима — па под старост доспије у цетињски манастир. Готовио је и за духовнике и за млађе.
зграде, и које захваташе, с једне стране, бедемчић, подигнут ради одбране, а с друге, један дио зида новије зграде. Кувар је ноћивао с војницима, којих поњекад бјеше и по дванаест-четрнаест. Пустине бјеху дању сложене иза врата.
— А шта мислите, што он сад ради? — пита кувар. — Мните, спава? — Знамо, чоче, и без тебе то — рече најстарији. Али младићак запита: — А шта ради, стрико?
А то, веле, дође му у походе свети Василије Острошки, у помоћи нам био! Је ли то истина, стрико? Кувар, који простираше своју пустину, леже, покри се и одговори: — Ја не кажем да није, а није ми обичај да прислушкујем на
За њима наљегоше војници, па момци; од тијех сваки доби коледу, по сребрн талијер, „капетан“ кувар жут дукат, па и они отидоше.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
неко сеоско домаћинство пође наниже и стане да се осипа и пропада, то се најпре запази на псима: заборави се ко им је кувар, почну нередовно да их поје и хране, остављају их беспослене и - мало-помало - ево видиш, проскитало се нечије пашче и
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Све до изгонива окупатора из наше напаћене земље — понавља кувар Перајица одломак неког чланка, заклетве, шта ли је, а све се обзире на знане брегове и чини му се да то њега изгоне из
— Како лијепо, далеко од нас било. Паљба од невидљиве цесте још више загусти. Кувар уздахну. — Да им је зеричак помоћи, гадовима, а? Изгинуће, бог их убио. — Шта помоћи? Нек изгину.
Бјежање, тако кажи. Утекоше, творови, испод петокраке. — Е, е, творови! Како можеш тако? — опет се побуни кувар. Оно спадало опет спомену прика-Милу (тако су још увијек невојнички, фамилијарно, звали свога командира), а овај,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
исфураћу полако кроз стражњи излаз, кроз кујну, мислим, јер ћу бити нешто као зверка, па ће ме келнери и главни кувар обожавати и терати да непрестано излазим кроз њихову кујну; изаћи ћу, дакле, пре њих и упалити мотор својих кола, као
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А зар ја нисам?... Зар ниси и ти? — Немој да га вређаш... — Ала се „штрецну“!... — Кувар је он... — Море, и њега бих ја поред митраљеза — добацивали су са разних страна на рачун дебељка, који се задовољно
Било је згодно: кујна покрај пута, а кувар отишао некуд. Али Јанкуљ није хтео да носи чорбу пет километара, јер су му сигурније биле тврде јабуке у џаку. — Их!
А ту се делила и храна. Огромни казани су се пушили и дебели кувар је већ наливао великом кашиком. — Сипи, сипи, мајку му, нећеш да банкротираш... — Ајде, еве да те частим.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сврака плете чарапе — Оће’ кума да буде; Врана пере кошуље — ’Оће девер да буде; Миш препаса кецељу — ’Оће кувар да буде. Гледи мачак с тавана. Скочи мачак с тавана. Па улови кувара.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ „Не ће, куваре,“ рече му она, „ја сам ноћас снила да ће одмах оздравити, ако из моје руке што изједе.“ На то јој кувар допусти, а она дробећи | у млеко спусти онај прстен у њега.
Кад цару однесу млеко, и он га промеша кашиком, нађе прстен, те ђипи одмах и повиче: „Дајте овамо кувара!“ Кувар се сиромах препадне, да није од пепељуге длака упала, па као мртав дође пред царскога сина. „Ко је дробио у ово млеко?
„Ко је дробио у ово млеко?“ запита га царски син, а кувар дркћући одговори: „Ја сам, господине.“ „Ниси ти, већ казуј ко је, или ћеш погинути.
“ „Ниси ти, већ казуј ко је, или ћеш погинути.“ Онда кувар стане плакати и казивати, како га је пепељуга преварила, да је снила, да ће господар оздравити, ако што изједе из њене
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ђаконе и ђаке подуши смијех. Кувар се снеби, па запита дјечка: — Који си ти? Кога тражиш? — Ја сам синовац вра-Брнин. — А! Тако! Жив бија... Видиш...
— Све је овди чудно, све! Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица! А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар! А откуд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима?
— Мали Јерковићу! — викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се одмакоше.
— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан — рече кувар дирнут. — Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је стриц отишао да се
њекако расијано, откад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху те се и не мрднуше кад кувар уђе. Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече: — Богати, ко је овај клапчић са Балеганом?
Кроз друга врата видјела се Наћварева ложница, у којој такође клопоташе један часовник истога облика као и први. Кувар изнесе из те собе у предњу једну пустину, покривач и кожни подглавач, које предаде Бакоњи.
— А шта си то ноћас радија, а? — запита га кувар издалека. Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати. — Питам те: зар ниси спавâ ноћас, кад ниси могâ устати
Умра је! — па ста звонити, одскачући лакат од земље. Помислише да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагање фра-Брнино, који викаше са тријема:
— Прикини одма! — викну дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама: — Куда ћете ви амокарц?... Ти ајде, а ти стани...
се и Шкељо у потоњу сјетио да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге одрицаху да је излазио који од њих. Кувар прекину те разговоре, викнувши с врата: — Је ли ту који од дијака? Нека одма иђе у цркву!
воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један олтар, јето ти — рече кувар... — Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати.
Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, а кад хоћаше доћи оно што би, можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и прошапта: — Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити. Триба нам очистити рибу и умисити какво посно тисто!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Официри дивизијског штаба, ван строја, посматрају пук и примећују: „Добро изгледају људи.“ Један мали војник, кувар, добродушног, детињастог изгледа, на зачељу митраљеског одељења, са магаретом које носи кујну одељења, не види се од
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЗАОВА И КАЛУЂЕР 299 ЂАВОЛАК 300 СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ 301 БОНИК И БОЛЕСТ 302 АКО ЈЕ И БОГУ, МНОГО ЈЕ 303 ДЕРВИШ И КУВАР 304 А КИ ЈЕ ВРОГ ПЛОТ ЗДЕЛАЛ?
Ако је и богу, много је.“ ДЕРВИШ И КУВАР Некакав дервиш објави да зна у свако доба шта бог чини. Кад турски цар дозове дервиша преда се, и увјеривши се о
Патријар не смједне у то име отићи, него пошаље свога кувара преобучена мјесто себе. Кад се дервиш и кувар састану пред царем, и дервиш на питање царево: „Шта сад чини бог?
, онда цар заповједи кувару да и он каже што бог даље чини, а кувар му одговори: — Честити царе, ја данас нијесам ништа окусио, и није право да гладујем на дивану твоме, него се молим
Онда кувар, почевши свој симит дробити у млијеко преда се, рекне дервишу да и он тако свој дроби преда се. Пошто обојица симите
Пошто обојица симите издробе, кувар узме кашику те оно дробљење измијеша по млијеку, па онда рече дервишу: — Дела сад да једемо.
Како дервиш први пут захвати и кусне, кувар га запали кашиком по челу. — Зашто то? — повиче дервиш, а кувар одговори: — Ето зато што једеш моје дробљење, што
Како дервиш први пут захвати и кусне, кувар га запали кашиком по челу. — Зашто то? — повиче дервиш, а кувар одговори: — Ето зато што једеш моје дробљење, што сам ја дробио од мога симита.
Кад дервиш на то одговори: „Како ћу ја знати које је твоје дробљење кад си ти кашиком измијешао!“ кувар га удари још једанпут кашиком по челу, говорећи: — Кад ти не познајеш твога дробљења, које си сад дробио, а како ћеш
уловити аџамија — неискусан, невешт ашлама (аршлама) — трешња раница ашлук — новац за трошак ашчибаша — главни кувар, надзорник кухиње ашчија — кувар ашчиница — кухиња баврљати — ићи којекуда баилдисати — онесвестити се балота —
невешт ашлама (аршлама) — трешња раница ашлук — новац за трошак ашчибаша — главни кувар, надзорник кухиње ашчија — кувар ашчиница — кухиња баврљати — ићи којекуда баилдисати — онесвестити се балота — пушчано зрно, тане, кугла бастати
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
већ по Броду пеку халве, месе баклаве и разни колачи, какве је само Цариград могао изумети а Горанин научити, било као кувар код каквога јешнога паше, било као посластичар с оне стране Златнога Рога.
Краков, Станислав - КРИЛА
Грмљава је поломила сенке, и оне су лежале рањене и искидане. За гранатом буквом погинуо је кувар Цоња, који је у многоме замењивао жену на фронту. Имао је румено лице, и меко се осмехивао.
Под сваким дрветом је по неко погинуо. Чак и кувар Цоња. А када је он зарио ономе двосечни нож у груди, над њима није било лишћа, већ само тамни, стиснути свод неба.
Можда се њоме кравио смрзнути стражар. Малгаш из Амбонга или туговао жути кувар са Меконга. Дуги прашњави ангари и мале колибе будиле се.
Клисура је била дубока те се димови нису одозго са туђих ровова могли да виде. — Боно и цисто... и кувар је озбиљно мешао кутлачом по јелу. Батаљонски комесар седео је крај ватре и говорио како све баш није чисто.
Петровић, Растко - АФРИКА
То су два снажна средовечна човека; прави џинови широких очију; ничег свештеничког у њима. У четири кувар пронађен и изгрђен, и ми полазимо.
Н. је једио свог мармитона, те је овај шмркао и јецао; кувар је скупљао судове, лампе, кутије од конзерви. Ја сам се спремао да пишем, али, да бих се расположио, упитах Меја: —
То беше сасвим друго сазвежђе него наше, и ниједној звезди ја нисам знао имена. Кувар је на тек наложеној ватри спремао футу од кокоши и проса; важан, он је бесмислено отварао масу конзерви, које му
Доста што је требало тражити како да га напустим. Коњушар–кувар био је велики пријатељ са мрзовољним болесником. Он не би прошао крај њега а да му нешто не добаци.
столови, покривени коцкастим застирачима, суљавају се по поду, а оки који поручују кокош чују њену дреку док је кувар коље над прозором. Затим се на платформи види куваров деран сав у облаку од перја.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
дланом испод воде убоје и отеклине на задњици, што су ту избили као успомена на овај дуги пут проведен у тврдом седлу. Кувар на жару распоредио велику парчад меса а под пепелом у црепуљи тишти се пресан пшенични хлеб.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нарови су расли самоникло, као у нас трње. Могли смо раскопчати и шињеле. Милан кувар почео се већ знојити. — Кажи ми, молим те, шта си све обукао, те изгледаш такав? — пита га потпоручник Драгиша.
Затим три кошуље, „шлофијанку“, „цивилни прслук“; ова вунена џока, блуза и шињел. Уза све то, пребацио је Милан кувар преко рамена још два ћебета и шаторско крило. И увек је на челу пука.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Рекоше ми буди пекар Или млекар Бићу пекар Ал испадох прави прасац Нисам знао шта је квасац Рекоше ми буди кувар Нос у дувар Бићу кувар Ал ни то ме није хтело Загоре ми прво јело Рекоше ми буди ловац Дадох новац Бићу ловац
Или млекар Бићу пекар Ал испадох прави прасац Нисам знао шта је квасац Рекоше ми буди кувар Нос у дувар Бићу кувар Ал ни то ме није хтело Загоре ми прво јело Рекоше ми буди ловац Дадох новац Бићу ловац Ловио сам око Шапца