Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ти нису заборавили... ти не могу заборавити! Онај мали господин даде знак куварима да сипају. Гладна сиротиња јурну без свакога реда на казан, пружајући својим сувим рукама гараве лончиће; а онај мали
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да полежемо: распоређујем ордонансе, копирам наређења, преносим депеше на телефону, издирем се на телефонисте, помажем куварима вечеру, разлетео сам се, једном речи, као полудео. — Е па није ти, брате, ни лако.