Употреба речи куга у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

воопште и полезније и правије: гди се наука уводи и распрострањава, гди поредак и закони царствују, гди се куга међу људе не пушта, ту је за све људе боље и праведније.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

По хлебу хвата се буђ, хвата се лед по путевима пуним блата. У овом мраку множе се омче и куке, свињска куга и међ људе се шири. У овом мраку стављају на муке и секу оног који браћу мири.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

крај Србије био готово сасвим пуст, не знам, или је то било због каквог иселенија, или су Турци народ растерали, илије куга поморила. Из ’Ерцеговине, као што и сада, непрестано су насељавали ове крајеве.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

жрвањ; брбљив човек који говори „као да меље” черечити — комадати (на четворке) чобања — дрвени суд за воду чума — куга џаба — бесплатно, узалуд, узаман џебана — муниција; барут и олово џумбус — забава, игра; неред шарампов — утврђен

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ДИМА (тресе главом): Кака истерна! ЈАЊА: Ама, ис то онома ту теу, аспра, бре, аспра! ДИМА: Ден ине! ЈАЊА: О куга ди си, да прођиш кроз моју уву и изиђиш кроз његова уста! десет хиљада форинта, бре! ДИМА (маја руком): Епајсун.

Оћи да ми увати шлогу... Право има! Нек ми увати за око, да не видим моја нестрећа на овум светом, да не видим она куга (показује на Диму) што ми изио моје лепе новце! Ахара, кир Јања, ахара; не ахара, нега ахамна.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Еј хеј, Пајо! А колико они убише нашијех, па никим ништа. Уби, велиш? А они? Толике нас на робију, а друге међу нама куга. Они нас толике, а мој рођени, једнога, па, гле, колика дрека. Павле се био пренеразио, кад га она помилова по лицу.

Међутим, некако се после рашчуло да је у Кањижи владала куга. Власти су на то похватали све те исељенике, које је Ракишич био преузео, и послали их чак на грузинску границу.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Таквом детету „никаква ала не може нашкодити: ни чума, пи куга, ни караконџула, ни тенац (вампир) и никакав нечастиви“³⁹.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Коломбу Проспера Меримеа (1877), и три романа Еркмана-Шатријана: Брђани (Л'інваѕіон) (1878), Два брата (1878), и Црна куга (Хугуес ле Лоуп). Поред тога, Жила Верна Доктор Окс и његова посла (1878).

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Гледај, брате, гром га покосио! Гле који се Турчин натурио, Би се, богме, куга уморила, Па опет га не би поморила.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Пишем, драги мој Зијо, а нисам сигуран да и мене, једном, не чека сличан крај у овоме свијету по коме још путује куга с косом.

— Куд ће куга нег у свој род! С једне стране, о деснују, стоји ми интендант Аћим, иначе мој тетак, а с лијеве интендант Вачкоња,

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГА: Реко сам да спремиш коње и пођеш. ЈУСУФ: Чиниш, аго, што ни куга не чини. Седи и размисли! ХАСАНАГА: А сад ме чуј, док ти још говорим језиком!

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ако је ко тужен, и не може да нађе доброг адвоката, нека поведе са собом злу жену. Ако кога и куга нападне, нека пусти на њу злу жену, пак ће и њу у море отерати. Али мир, ето нам господина! ПОЗОРЈЕ 5.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

И ево, Чарли, пази сад, Чарли: после свих ратова, победа и пораза, предаја кључева, земљотреса, поплава, куга и колера, ватромета, крунисања, изгубљених и добијених тамо некаквих битака, освајања овог или онога, одвајања људске

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

142. Штоно ми се Травник замаглио? Еј, да ли гори, да л’ га куга мори? Дјевојка га оком запалила, Еј, чарним оком кроз срчали пенџер. 143.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

ПОЕМУ „СТРАЖИЛОВО“ 278 КРФ ПОСЛЕ РАТА 283 НАША НЕБЕСА 286 ПЕСМЕ 289 СУДБА 290 У ПОЧЕТКУ БЕШЕ СЈАЈ 291 ПОБЕДИ 293 КУГА 294 ПЕСМА 296 РОБОВИМА 297 НИКОЛИ И 299 НОВО

Победила су деца и разбојници. Победила је смрт. Победила је сласт. Једну никад не вукоше твоја кола: част. КУГА Ники Бартуловићу Свеједно родиш ли сина или кћер у славу покољења. Укус се мења, укус се мења: не мења се човек и кер.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

себе једе, суши; И за њега неће бити лека друга Док се, ипак, у свом калу не угуши, И не прође као бура, помор, куга... Ја бар немам више времена ни воље (То је одвећ штуро и глупо — не могу!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

владику више измучило, у педесет година његова владања, но сви ратови с Турцима и Французима, но биједа коју нанесе куга, првијех година овога вијека. То је доброј души његовој бриге задавало и за убудуће.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— За инат; Ко ти је извадио око? — Брат. — Зато је тако дубоко). Могу да буду и стиховане (— Куга је у Срему. — Није него у трему; — Вами ваше, нами наше! рекоше баше. — Све наше, ништа ваше! — рекоше паше).

— Овако је казала баба куги, кад је неђе срела, а куга је питала: ђе су људи? Није кум хала, да сам поједе цијело јаје!

5. БОЉКЕ КУМА (КУГА) Многи кажу да су је виђали гдје иде завјешена бијелом марамом; а гдјекоји приповиједају да су је и носили тј.

она нађе човјека у пољу, или срете гдје на путу, а гдјеком дође и у кућу, па му каже: „Ја сам куга, већ хајде да ме носиш тамо и тамо“ (куд она хоће).

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Како куга мори! Како чемерни калуђери скитају се од села до села милостињу просећи и Турком новце дајући; тако Синајци, тако Јеру

У почетку јунија дошао сам овде; пети дан затим дођу гласови да у Цариграду куга мори. „Иди га сад у Цариград”, помислим у себи.

Моји ученици получе од мене све што су желили, а ја добијем око 60 дуката. Јоште у децембру получим известије да је куга у Цариграду престала; обаче, за већу ползу моји[х] ученика и за дочекати лепши за мореплаваније пут, изостанем повише.

Кад ти велике недеље, почне се по граду разглашавати: куга! Смуте се моји Хиоци, и неки почну се спремати да беже у Хиос, а ја ти, онда, бежи у Перу. Но, и овде што ћу?

Аратос, речем, Цариграда и колико је год у њему [х]иљада пара, пијастара и руспија! Ако ме гди куга заквачи и шчепа, што ће ми онда пијастре помоћи?

Иде ли у Крим, или у Трапезонт, или ако ће и у Кавкас, и ја ћу с њим, само нек нисам онде гди је куга, јер с њом за главу не би[х] се рад пријатељити ни пачати.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Први пробјеседи слуга Стипан: — Људи божји, ала сте дивљи! Тај ваш дуван смрди, вире ми, кâ куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу пошто изађете! Људи божји, ала сте дивљи!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Времена су била зла: после рата, дошла је куга, после куге опет рат. Морије су витлале по Србији. Упркос томе осећало се да се оно, очекивано, време ипак ближи.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

И он не би дошао одатле овамо да га није куга потерала“. „Куга!“, узвикну најмлађе дете. „Каква је то нека бесна жена?

И он не би дошао одатле овамо да га није куга потерала“. „Куга!“, узвикну најмлађе дете. „Каква је то нека бесна жена?

„Куга!“, узвикну најмлађе дете. „Каква је то нека бесна жена?“ Остала деца ударише у смех и поучише малишана да је куга једна страшна прелазна болест.

„То неће, драга мајко, тако брзо бити”, рече јој син. „Куга бесни онде још у пуном јеку“. „Тим боље!, узвикну мајка. Њен син је погледа прекорно, а брат доброћудно.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

то је најлепша куга то су најређе болести тако потребне мом тамном жару када покушам да издвојим мало чистог времена — песму ама

Краков, Станислав - КРИЛА

Зато су стрељани они, који су остајали. Ваздух је био окужен, и црвена болест се као куга разносила. Ипак су зато још увек милиони пуцали кроз пушкарнице, јуришали на жице и умирали.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

у месецу јунију у месту Керњешевци Петроварадинске регименте појавила се куга, отровала су се многа провинцијална места.

Свако село милитарско на својем хатару морало је страже обдержавати. И будући куга из Турске пренешена, и тамо покрај Саве страже усугубљене су, зато сав у милицији народ мужеска пола, је ли само пушку

Ја сам то кужно време препатио, хотја да между кужници нисам живио. Кад је куга престала, тко је у Ириг доходио, или покрај тог места пролазио, кожа човеку јежила се кад погледа на опустошене,

” — Подробније о иришкој куги в. и Радивој Симоновић, Куга у Срему 1795. и 1796. Опис помора са особитим обзиром на културно стање ондашњега народа.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А несрећа вам стопу по стопу Срамотан живот верно пратила! И ти, зар и ти? Та да се куга с грозом љубила, Грознији пород не би изникô! Нег’ ово троје... МИРА (кличе): Бабо, ах, бабо! РАДОШ: Ја немам деце!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

»да је лисице и творови не сатиру« (СЕЗ, 19, 74). Кад се јави куга, онда се у Жупи, поред других апотропајских предмета (чанак воде, чешаљ), оставља увече на софри и струк б.

Д. р. је позната као сигуран апотропајон. Њу држе у кући да не би дошла куга (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 175). На д. р. може се препети и болест на тај начин што ће се болесник, на млади петак или недељу,

Л. се не сме нагорети с обе стране, јер ако такву зубљу нађе Куга, све ће у кући поморити (ібідем); или ће се са таквим зубљама тући здухачи — то је њиво оружје (БВ, 8, 9). Л.

Колика је моћ приписивана ч. показује веровање да ни куга не може ући тамо где се она налази (ЗНЖОЈС, 7, 118, Оток). Чубар.

Она је у служби разних демона (вештица је јаше, куга је држи пред собом) и штити од њих (од море, на пример, ако је иза врата и наопако окренута, или од бабица, ако је

цвет у опанак, и он је чуо како петао пева: »Куга је у Банима у горњим Конавлима!« али чим је нехотице из опанка с песком истресао и п.

Ћипико, Иво - Пауци

Момак затражено стави на вагу и каза цијену. Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа. — Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се одилази ка подруму.

— Ишла би она, не бојте се. Ха, благо вама који нимате сестру. Куга и сестра, то је свеједно! Ишла би и с Турчином, само нека је мушко. Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Паника. Стид. Волела је издајника. Никанор Вест о Доротејевој издаји проширила се Кулом као куга. Сви су се окренули против нас монаха.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Није лако снаћи се овде; варош има скоро пола милиона становника. Пре двадесет и једну годину беснела је овде страшна куга, а годину дана за тим разорио је незапамћен пожар велик део вароши, уништио преко тринаест хиљада кућа и скоро стотину

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

А кад дођох грдној постојбини, тамо су ме јади забушили: у дворове, постојбину моју, у дворове куга ударила, поморила и мушко и женско, на оџаку нико не остао, но ти моји двори пропанули, пропанули, па су опанули, из

кубурлија, пушка из кубура — пиштољ (мала пушка која се носила у кубурама, кожним кесама на предњем делу седла) куга — опасна болест од које је у Европи у XИВ веку умрло двадесет и пет мили она људи.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

« Послуша га Бог и одврну с вилајета му преку смрт што но у писму зове се поветрије, а ми велимо куга и чума. Хеле с овога посла напре је та прека смрт поветрије постало.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности