Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
пусти, сва се гора дрма: „Стан', ниткове, стани, несретниче, Стани, уло, стан', безакониче, Стани, губо, стани, куго клета, Да т' научим тровати ми света!“ Јао, Бранко, деде краке пружи, Па што брже унапредак стружи!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Срочио си ти црног ђавола! — развика се командир. — Зар су теби порезници ...Ама, то су државни службеници, куго кокошија. Ђуро се замишљено загледа у оно сикирче пред собом.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Ти ли си ћерко?” игуман загрми, „што код паше мисли нас да оцрни? Ти ли си несрећо, ти ли си куго? Ал' чекај само, нећеш ми дуго!” „Владимире!” замуца лепојче убаво, „да л' Владимире ил' игумне Варнаво?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ (Николи): Ето вам ваше добре жене! СОФИЈА: Добре жене не праве се пустаијама. МАКСИМ: Ха, куго! Само сам те хтео кушати, да видим каква си, ил боље, да покажем овима, да ниси као што те они држе.
6. СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: А јеси ли се ти, куго, обукла? СОФИЈА: Ја сам обучена. МАКСИМ: Како се ниси нацифрале? СОФИЈА: Зашто, данас није празник.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да, кад главу раздробиш тијелу, у мучењу издишу членови... Куго људска, да те Бог убије! Али ти је мало по свијета те си својом злошћу отровала, но си отров адске своје душе и на
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо, 'намо - са развалина Дворова царских врагу ћу рећ': „С огњишта милог бјежи ми, куго, Зајам ти морам враћати већ!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И ти се вајкаш: да знао ниси! Бре, чамац амо, куго погана, Док нисам ножа бритком оштрицом Од твоје главе тикву дубао, И, запушив јој шупље продоре Са меком кожом