Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
змије ватрене Које ће, репом хитро шибајућ, Спржити поља, спалит усеве, Отровним дахом лета кужити, Докле се тако, кугом морена, У један прамен отров-парице Колевка бесна људске несреће Несрећом људском сва не разори... ГЛАВАШ: А сад?