Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ено како ружно стоји кад Арса грк пође кудгод са женом, па она дугачка к’о торањ, а он мали и снизак к’о патак. Па још кад се узму испод руке, изгледа она жена,
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Али рад сам да нико не зна куда идемо. Знате, чика-Гавро, да идемо онако — како кажу оно — кад велика господа кудгод иду па неће да свет зна? — Још ни то не знаш! Инкогнито! — Да, инкогнито!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Вече беше, ал' не беше касно, Тек што сунце смирило се јасно, И кудгод си, брате, погледао, Све си дивно видети могао, И најмање кâно и највеће, Стену, липу и траву и цвеће, — Цвеће
XИВ Јадна ли је љуцка душа, Кад све на њу нагне споља, Кад с' одбранит заман куша, Кудгод гледне, свуд невоља; Заман тражи да одане, Кад све жешће нагло амо.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
се маћија како Милош живи кад код куће не добија јести, па помисли, можда му комшије дају, те ће она на њега пазити. Кудгод Милош пође, а она за њим тајом, те богме опази она њега једанпут како одврну Дивоњин десни рог, извади из њега
ми је и моје сиротиње; шта ја знам за твој некакав ћемер; ја како сам дошао, овђен сам пао, па нијесам ни устајô ни се кудгод кретô! Бош, јунак неће ни да чује, већ навалио на просјака: — Ја паре на сриједу, ја ћеш данас овђе погинути!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Кудгод се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина. И ту се ти надај повољном успеху у раду !« мишљаше он
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Али не смем од брата твојега: У тебе је братац кавгаџија, Кудгод иде, он замеће кавгу.“ Кад то чула лепота девојка, Она иде у гору зелену, Те премеће дрвље и камење, Док је нашла
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
како ти мирише глава!” Онда жена устане с њезина крила, погледи жалосну и плачну девојчицу, па јој рече: „Кудгод ходила, сретна била, кад плакала, бисер ти ишао из очију место суза, и кад говорила, ружа ти златна из уста излазила!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
мој благодетељ, да није могуће мени странствовање из главе извадити и да ја гледам сваки дан какво благовременство да кудгод утечем, намисли јошт један посао са мном. Ствар је била заисто разумно измишљена.
” Срећа моја што сам страшив био, а отишао би[х] заисто кудгод у планину. Много би[х] пута пошао тражити какву развалину и пештеру; но, како би к вечеру било, а ја ти бежи
Ја тамо идем гди службу искати, јер би[х] рад немецки добро научити.” „Кад сам пошао, морам кудгод ићи; ’ајде куд ти драго!” — отвештам ја.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
земље, жељно ишчекивана из године у годину, јер пре сваке такве поплаве изгледа она осуђена на глад и пропаст. Кудгод се тада погледа, види се пресушено тло, тврдо као камен, неспособно да исхрани иједну травчицу.
„Којешта! Ти ми долазиш као поручен. Причао сам ти да само с времена на време живим овде. Кадгод треба да отпутујем кудгод, имам стотину брига на коме да оставим свој стан и поверим му своје ствари. Кад си ти овде, немам више тих брига“.
Он му зловољно окрете леђа, али црвена квадратна мрља играше непрестано пред његовим очима кудгод би их упирао. Осврте се, тражећи помоћ, по дворани и дозва к себи, чим их спази на улазу у дворану, оба песника:
„Видиш ону белу лађу која сад баш диже своје котве; она ће те одвести кудгод зажелиш. Али ћеш ту своју одлуку саопштити команданту брода тек кад будете имали Родос иза леђа, јер нико не сме знати
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Враг одговори: — Метни ме у боцу и однеси кући, па ме остави ондје, а жени забрани да у боцу не тиче, пак ти сјутра кудгод отиђи, а жена ће доћи да види шта је у боци, и док боцу отвори, ја ћу утећи, а ти када дођеш, узми боцу и видјећеш да
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Око нас свуда унаоколо трештала је пушчана и топовска борба. Пођосмо да кудгод изађемо из онога густиша, да се оријентишемо, јеп нит цмо знали где су наши, ни где су Турци.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Брата свога Венијамина, једноматеричића му, не виде уједно шњима и забрину се за њега да и њега они позлобице не буду кудгод стопили. Рече им да га имаду довести к њему.
Сви ови изокола Хананеји посташе нам непријатељи. Нити више овде смимо боравити. Таки нам ваља кудгод скоро бежати; а што је нас једна шака људи еда се можемо бочити супрот свега овога вилајета?
Те то ви је вера и закон и Бога спомињање. Неће ни да се прекрсти, него првипут врага спомене, пак хајде кудгод у поље, или на пут и за посао који. Пак се броји да је хришћанин! ...