Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
зејтина, флаше вина, просипљу орасе, јабуке, крушке и дуње, црнē и белē, кроз стење и борје, ветрови с брда доносе кудеље вуне.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— врста пушке планинка — жена која у сеоској задрузи рукује млекаром и продајом белог смока повесма — количина лана, кудеље, памука или вуне која се меће на преслицу да се опреде полић — стаклена посуда из које се пије ракија (1 дл)
Црњански, Милош - Сеобе 1
Нагнавши коња преко јарка, Исакович замаче иза других кућа и кудеље, баш када би га били угледали, тражећи да се пробије кроз пале плотове на другу страну бостана, где је, дуж устајале
У истом тренутку коњ, трзајући се, пође натрашке и стаде као укопан, дрхћући ногама. Помоливши се иза кудеље, Исакович виде пред собом две шеве, како трче по покошеној њиви што се дизала према једном брежуљку, који је прикрио
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³⁴ Ваља се, кад се иде на бабине, понети и једно повесмо (свежањ кудеље, вуне или лана), које се стави уз колевку, да би дете, ако је мушко, било бркато, а ако је женско — косато.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Бруком, по лаги светина гиља. Замиру слике, сенке и звуци. Погледај, Благи, кудеље магле, тмурне видике. Свака је стопа звериња лога. Буди ли ишта заспалог Бога? Центар је тесан - цвили Четвртак.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље. | XX Испред младожењине капије Софка осети како јој ништа не би необично.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
крете коња под собом, а Ђурица остаде замишљен, укочена погледа накрај видокруга, откуда се помаљаху ретке паучинасте кудеље сивих и беличастих облачака...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
просторности, осећао се онај воњ од балега, ђубришта, помешан са мирисом на пресно: на млеко, сирове, и пластове суве кудеље”.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
као нога у бутини, стоје превијене као меке воштанице; дебеле чамове греде рашчешљане у танка влакна као повесмо кудеље; точкови, склизнув са шине, зарили се у насип и окрећући це ту у месту самлели сав шљунак око себе у ситно брашно;
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Игле и кудеље скоро нестало: Прести, ткати, вести све је престало; Место витла и преслице сад су шпинети, Гласне харфе, виолини,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(СЕЗ, 32, 1925, 131); исто тако, од Светог Николе до Бадњег дана, и од Божића до Светога Саве, није допуштено сновање кудеље. Врачања у њену корист врше се нарочито о Бадњем дану и на Беле покладе.
Кад девојке преду к., па у које цури пљувачка између прста, биће јој муж пијаница (іб., 148). Док жена има кудеље за предиво не сме јој прела ‹= преслица› остати без к.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сећам се, некада, на броду за Венецију, посматрао сам једног бродског ужара. Плете уже, пева, препуне му шаке кудеље, уже се уврће, дебело, чврсто, дуже и дуже.
не може да задржи, стане да му се уврће у руци само бедан канап, па пукне и канап, и ужару остало у рукама још ваздан кудеље, али из ње вири само као неки фитиљић... Тако некада од Влаовића остаде само Лекса, а од праве Лексе само фитиљић....