Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— А зна ли за то Стана? — Ено је, — рече механџија, — где кука у порти, несрећница! Миладин погледа тамо: — И њу је време порушило; и она је опала, бог је убио!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Почну појати. Али што магарац зна што је славујево појање? Он каже да кукавица лепше кука. Изгуби славуј опклад, но утеши га пастир говорећи: „Не стиди се, мили славују за тебе је то веђе поштење што се твоје
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И ту ноћ сам сањао. Сањао сам: а ја као идем неком ливадом. Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!
И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица. И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко! Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.
— Ваљда ја нисам ћорав ни луд; ваљда ја знам кад сахат иде и кад не иде! Моја мати шта ће, ућута. Кука после с мојом сестром: „Еј, тешко мени! Даће све што имамо, па под старост да перем туђе кошуље!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зашто сам те толико заволела па сад не могу без тебе?... Моје те срце тражи, кука за тобом, кунем ти се умире за тобом. Боже, ово је ужас... Убија ме ова језива смртоносна празнина самоће.
Пст! Кукавица кука. Где је моја сенка? Гле побеже у бездан времена, као у музику побеже моја сенка. Музика! Као нека бића која све знају,
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад би се и њему десило да застане, међу баруштинама, па да изгуби пут, за тренутак, Исакович би слушао како кука, на коњу: „Ајме мене – крижопуће!“ Одмах затим присетио би се и потерао.
У коси је имала нојево перо. Кринолина јој беше расечена, дуж оба кука, тако да јој се лепа, гола, бутина видела, изнад колена.
његове собе, у том трактиру, у Рабу, био је велики сат, из којег је, сваки час, излетала дрвена кукавица, која сате кука. Та кукавица, помисли Павле, кукаће, тако, ту, и кад он оде.
Фамилија која је слинава није фамилија, него гура на леђима. Нема у Кијеву госпоже Агрипине, да ми дрњоче и кука. Росија игра и пева! Па са њом и ја!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Запалила је жижак, који осветли и њу, сву, и његову огромну сенку на зиду. И тек тад, кад га угледа, врисну и поче да кука, павши на њега, грлећи га и љубећи му груди, раме, врат и уво.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
поређења којих су пуне наше народне песме: „Сину Милош у пољу зеленом / као јарко иза горе сунце“; „Пишти као гуја“; „Кука кано кукавица“; „Лепа као горска вила“ итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И, уопште, мислим, прилично ми иде на јетру кад неко ко обилази све те фестивале по венецијама и лондонима, почне да кука како је некада давно одвајао неки ћошак, ако схватите шта оћу да кажем. У чему је штос?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пушке држите у рукама! Четници се нанизаше и поворка се стаде верати кроз густиш, преко кука и расјелина, час пењући се, час спуштајући се, сви погнути, прихватајући се за гране и кршеве.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
министар оставио такву и поставио баш у њу нашег Максима, који већ четири године како кука за Београдом, јер му је потребан ради проучавања и студирања варошког сталежа, што је већ крајње време било после
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лепо, красно, дивно ли је тамо, Авај брате, како ли је амо! Из камена стоји сове хука, С гране суве кукавица кука, Кукај, али према своје главе И још главе сеје бућоглаве!
Турци, ближе јалакање, А све чешће пушке попуцују, Узбуни се село испод куле, А зајеча са танане куле, Са ње кука сиња кукавица Та старица Фатимина мајка, Она гледа јадна за хајдуцим', Ох ено их — али сад их неста, У тами се
Страшне л' ноћи, страшне муке! О врату ми њене руке, А сувише ноне њене Око кука савијене... Збогом, збогом, клета ноћи, Та кад ћеш ми опет доћи? Ноћи, ноћи, клета ноћи, Страшна ли си у самоћи!
Нова дана, опет нова мука, Она с' диже да изнова кука, Кука сада, па ће и довека, На 'вом свету за њу нема лека... Ох та мани и тугу и јаде, Па погледај те јунаке младе!
Нова дана, опет нова мука, Она с' диже да изнова кука, Кука сада, па ће и довека, На 'вом свету за њу нема лека... Ох та мани и тугу и јаде, Па погледај те јунаке младе!
дому му оста љуба драга, Љуба, брате, једва доведена, Доведена, једва наљубљена; Оста она сама несретница, Та да кука кâно кукавица, Војну пуче утробица бела, Српска пушка њу ми је разнела.
дину: Та старога мислим Ћејван агу Што му Гојко саломио снагу; док је дина и док је чибука, Увек ће се за њиме да кука. Та ко ли је тако пушит знао? Ко ли икад таки дим пуштао? Та све венац за венцем навали, Кад год ага лулицу запали!
— Али Јусуф не збори никако: Српским мачем она српска рука Пресекла је Туре више кука. Сече Бајко, не мож' да опрости, И пресеца и сабље и кости, Та чудне је руке поуздане, Ког' удари, ал' баш ни да
Само гледни како ломи Турке, Како кроји саруке и ћурке! Ао Туре, већ те жели тајка, А ти други, већ ти кука мајка, А ти трећи, та оста ти љуби, Ко ће одсад да је младу љуби?... Сече Турке, не да да одану...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
покрадени се враћао кући, снужден и примирен, дивећи се божјој премудрости: — Ето ти је види, основато-непоткато, ни кука ни струка, али јој драги бог дао памет. Вјере ми, ко је узме, биће срећан ко један по један.
Говорљиви Сакан-Џакан, интендант бригаде, хвата се за главу и гласно кука: — Треба ли ручак, дај Сакана, нема конака, гдје си, Сакане, сад коња траже, држи Сакана.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Она га и не гледа, кука, нариче. Као увек, спомиње њега, покојника, мужа; ређа његове жеље. Па када почне оно: на кога их је оставио...
— И као да је мртав, почне да кука, оплакује га. Није да га не воли! Ах, само једном да га осети, па да... Али како ће?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Једе му срце, плућу и кости, „ох, боже!” вришти, „опрости, опрости!” Предише, кука бесомучниче, срља на врата, грми и виче, са свију страна калуђери лете: „Шта ти је, шта је, тројице ти свете?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Идем ја да се попнем на ону велику крушку, па да закукам као кукавица, а ти њега пробуди па му кажи да већ кукавица кука, и да је већ време да иде кући. Ти му исплати ајлук, па нека га ђаво носи, јер ће нас, лола, затрти!
Угурсуз устане, протрља очи, па рече: — Ама како ће кукавица да кука сад око Божића? Идем ја баш да видим каква је то совуљага.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Где да се брише? О! Чарли! И све то кука, Чарли,да је остављено, да је напуштено, па о неким, као, тарабама, па о поточићима, па о несрећи, пао о сломљеним
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тресе се кућа с крова, с темеља: јауче Среда, кука Недеља, чангрља поноћ дрвен-жлицама. Тек кошчат-рука костреш-старице испружи храну гладним птицама, за смирај душā
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
је пред ногама катастрофалног сељака само да с миром оде а он се диже на колена и хвата гусле и казује две речи: кука и мотика и виче по суседству: буна и комшија се одмах буни зар и последњег дана у војску све даље јечи: буна буна
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Знам кад од онога грешнога Симе Јовановића наплати двапут меницу. Кука онај и преклиње, нија шала 22.000 динара. И платио човек, али му овај није вратио стару меницу па је извукао и наново
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Па онда мазнем преко носа: фик ! а нос у траву... Он вришти, кука... Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Колико је по гранама кука, Тол’ко било на Јовану мука! Колико је у рукаву жица, Толико га уд’рило стр’јелица.“ 120.
Колико је на јаглуку веза, Он’лико ми допаднуо свеза! Колико му на јаглуку кука, Он’лико ми допаднуо мука, Што је мене младу преварио, И са срећом мене раставио! 214.
раним да ми абер носи, Да ми носи и да ми доноси, Досад ми је три абера дон’о: На двору ми до три кукавице, Прва кука никад не престаје, Друга кука јутром и вечером, Трећа кука кад јој на ум падне.
носи и да ми доноси, Досад ми је три абера дон’о: На двору ми до три кукавице, Прва кука никад не престаје, Друга кука јутром и вечером, Трећа кука кад јој на ум падне.
је три абера дон’о: На двору ми до три кукавице, Прва кука никад не престаје, Друга кука јутром и вечером, Трећа кука кад јој на ум падне.
Која кука никад не престаје, Оно ми је остарела мајка; Која кука јутром и вечером, Оно ми је јединица сеја; Која кука кад
Која кука никад не престаје, Оно ми је остарела мајка; Која кука јутром и вечером, Оно ми је јединица сеја; Која кука кад јој на ум падне, Оно ми је отровница љуба, Девет ми је
Која кука никад не престаје, Оно ми је остарела мајка; Која кука јутром и вечером, Оно ми је јединица сеја; Која кука кад јој на ум падне, Оно ми је отровница љуба, Девет ми је брата отровала, И десетог мене оковала!“ 233.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ја сам ти лепо казала да ћеш се кајати. А пекар, како онда, тако и сад, кад у пролеће гора листа, кука; а народ, по његову кукању, рачуна пошто ће бити жито и хлеб те године.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— чуше се гласови са свију страна. — Коме се, браћо, не иде, — опет ће говорник — нека се врати, а не да кука и буни друге луде. Што се мене тиче, ја ћу за овим мудрим вођом ићи док ме траје.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек. Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!
— Знајеш како има старински реч са Свети Никола и за онога што се давеја: Упаде си човек у воду па кука: »Помози, Свети Никола!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
са прекрштеним рукама, везаним вилицама, опкољен женама, са женом, свекрвом, више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи | руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Као да су га гује пиле. Кољу се као жути мрави. Крадљив као врана. Кротак као јагње. Кука као (сиња) кукавица. Лаје као пас на звезде. Љуља се као вук из гвожђа. Љут као рис.
Куку, куку, кô аков! — какоће кокош кад снесе прво јаје, чудећи се колико је велико. Куку, Лазар — бритвом заклан! — кука кукавица. Куку, Стеван, Стеван заклан! — Зашто? — За кључ!
Куку, Лазар — бритвом заклан! — кука кукавица. Куку, Стеван, Стеван заклан! — Зашто? — За кључ! — кука кукавица, а односи се на легенду из Темнића: како је кнез Лазар посекао слугу Стевана, свог благајника зато што је
— Огладни овако као ја, па ћеш и ти за ме два. 11 — Ма ко оно јутрос сабајиле (рано) кука и лелече? — Не знам почисто ко је, али ће бити наш, јер ваш онако не умије.
да се бог на њу расрдио што је тако много тужила за братом, кога је он био узео себи па је претворио у кукавицу да кука до вијека.
(Кад нема великих) 372 — Како јаје носи кокош? (Бело) 373 — Ко без конца преде? (Мачак; — мачка) 374 — Ко вазда кука, а невоља му није? (Кукавица) 375 — Која је риба најбоља? (Печена) 376 — Која је риба најмања?
“ На то дотерају товар до воденице и воденичар веже кобилу, али га она удари ногама и угине, а њен власник за њом кука.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кушмељ — зато што бијаше веома рутав, Чагаљ — стога што је био сух као кука, а Шунда — због тога што је говорио кроз нос.
Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа. — Ма шта сам ја крив? Шта сам крив, за ране Исукрстове? — кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују. — Шта сам могâ учинити?
— рече фра-Тетка. — Али, шта сам ја крив? Шта сам могâ учинити, за блажену Дивицу? — кука једнако Чимавица. — Ма, болан, ко тебе криви? Ко каже да си шта крив? — тјеши га фра-Брне.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А тада наступише и рђаве године за чиновнике. Народ кука на њих и странке дођоше. Народ јурну у странке. Сељаци нањушили мрс, јер од свих каса, државна је најдубља.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Има поп један, сад га донели у носилима, рањен кроз кичму, а Тешовићу капетану ваде десно око. — А ко то кука, ко то кука? — То је сељанка једна из Макова, тешко рањена шрапнелом, и ту јој деца, па јој оперишу главу.
Има поп један, сад га донели у носилима, рањен кроз кичму, а Тешовићу капетану ваде десно око. — А ко то кука, ко то кука? — То је сељанка једна из Макова, тешко рањена шрапнелом, и ту јој деца, па јој оперишу главу. Грозни су доктори.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде !
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Срамота је отићи у шетњу на златноме коњу, а врнути се пјешице. Завукао се у собицу своју, па ћути и једнако кука. Лија пак трчи, па трчи за својим побратимом, док га једва једном стиже.
златних дуката) кијача — батина клади (па једи) — носи клафтра — некаква мера за ширину кличак — петељка кљука — кука, врста мотике у планинским крајевима кованџија — пчелар козара — кланица за козе и овце кокошка — (значи и) велико
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Нема никакве сумње да је као мајка страхобно уцвељена, а опет не кука и тако га вређа јаче но ико други. Колика штета што није човек да би се могао убити: гле, како се крваво претвара као
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
* * * Не прође дуго, много, Ал’ ево гробу гост: Четири млада ђака Донеше мален лȅс. За лȅсом кука мајка: „Та дете ј’ — зар у гроб? А ја зар још да живим Без сина једина?
Краков, Станислав - КРИЛА
Бар неће мор ати више амалски самар да вуче. А у белој бараци је било увек исто. Мија је стално лежао уздигнутог кука. Бол је био већ једнолик и умртвљен. То је било тако обично, досадно, да га није ни осећао. Није ни мислио на њега.
Он се покренуо, и бол је жигнуо кроз смрскане кости кука и кроз рану из које је гумени дрен бацао гној и воду. Пламен му је лизнуо кроз главу, и он је застењао болно.
С друге стране мазге уз страшно јаукање наместише неког брадатог војника коме оба кука беху прострељена. Мазга је немирна, отима се, бије ногом. А ране жигају и зато се јечи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Са онога брда циче пушке, а митраљез као да штепује, па само соли око нас. Неко кука. Један испред мене лежи иа леђима и крв му куља из уста, а он немоћно забада прсте у песак. — Напред, изгинућемо овде!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Шта може цветак који шчупа рука Тек што га роса освежила прва! Зашто да навек она душа кука Која пропаде ни дужна ни крива. Нит’ може светлог угледати данка Јер јој с њом рано мила умре мајка!
прозор промоли главу из собе и смијешећи се запита ме шта оно ја кажем да чине хајдуци кад чују кукавицу гдје кука.
му ја одговорим, као што сам му и прије казивао, да се за хајдуке зло прориче у оној години кад кукавица изиђе рано те кука по црној шуми, а да их њезин глас по зеленој шуми врло весели, и да је то знак да се одмећу и скупљају.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
ноћи Младен, осећајући како ће пући од јада, слушајући како она, мислећи да они већ спавају, предала се и на сав глас кука, јеца, не диже се, сиђе и оде до ње. Затече је повезане главе, уплакану, сву мокру од суза, плача. Приђе јој и наже се.
Ћипико, Иво - Пауци
Прешавши драгу, ступише у кршевити пропланак. Маша не пита куд ће, већ бесвјесно иде за њим; прескачу с кука на кук, а уставише се под главицом од самих високих стијена и литица између којих расте висока трава.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Или, ако се баш заборави и пође до њега, па чак оде на само гробље, опет тамо не мора, као увек, да плаче и кука. Може се неки пут и онако, јер, ако је за вајду, доста је. Али она ни то, ништа неће.
Сав се некако изгубио, помео. ТАШАНА Добро, нека дође. Само да ми опет којешта не говори. СТАНА Море како! Кука и моли... Само да му опростиш. (Одлази.
Хајде да се обучем и бошче спремим за пут. (Облачи се и везује бошче.) Утрчи Ката и још са улаза кука и нариче. КАТА Куку, куку! Ташана, црна ћерко, шта учини?! ТАШАНА Што учиних, учиних!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
таксе и пријатељства са извозницима, ето, драга госпа Ноло, то нас је помогло, и то нас је сад и упропастило — кука Пава ветеринарка. — Пре смо те речи с радошћу изговарали, а сад их се грозимо. Мој Васа је пропао. Увек пијан.
Милан је ваш, али је и мој. — Старац лута сам око универзитета, умори се, седне на неку клупу, и кад свет не пролази, кука и јауче да је ваљда и Богу тешко. Милан је ступио у последње часове и борбу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Доктор са госпођом био је за нас број 70, јер се из целе његове танке фигуре, као она кука код седмице, издвајао један од оних носева које су његови праоци превели негда неоквашен преко Црвенога мора а затим
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Бесно): А оно? Кога имам да видим? Њега, с Циганкама по механама; и њу, мајку, што само плаче и кука... (Гневно): Ах! (Виче ка вратима): Овамо! Улази уплашено Стана. ТОМА Где ти је мајка?
И три дана цркве затворене, три дана чаршија затворена. Стамена кука и моли: — Стојане, море Стојане, Где се је чуло, разбрало, Брат сестру море да зема?
Он? Зар он још да говори? Пушку! Узима пушку, прилази прозору, напери је. СТАНА (иза позорнице, кука): Не, оцо! Слатки оцо! Јао! ТОМА (код прозора, нишанећи): Њега, да... Њега да убијем. Улази Арса. АРСА Хаџи! Не!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја, наслоњен на зид, прекрштених рука, Гледам како доли, о хридину шупљу, Неретва се ломи, а с високих кука Нага дјеца скачу и с виком се купљу, Док најмање једно по пруду се ваља Галебови круже.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ножеви су били дугачки и прави, са врхом који је укосо усечен на једну страну и са дршком као кука. Пушке су имале дугу цев и танак кундак, готово као и кубуре, но само дужи.
леп: Сење је притисла тама, небо се проломило, месец пао на земљу, звезде прибегле крају, Даница крвава, на цркви кука кукавица.
Маџара унку начинише, обградише гроба Кајичина, да Маџари к њему де долазе, да му мртву не претресу тело. Кука краљу кано кукавица: „Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мејдану!
мјесец пао, на земљицу, на Ружицу, насред Сења цркву; ђе звијезде крају прибјегнуле, а даница крвава ижљегла, а кука јој тица кукавица усред Сења на бијелој цркви.
прибјегнуле, то ће остат млоге удовице; што ј’ Даница крвава ижљегла, то ћеш стара остат кукавица; што л’ ти тица кука на Ружици, то ће ти је оборити Турци, а и мене стара погубити“.
Оста јадна саморана мајка, она кука како кукавица, а преврће како ластавица; она иде своме винограду, косу реже, па виноград веже, сузе лије, чокоће
Иде с воде, носи воде ладне, хоће мене стару зам’јенити!“ Ни би снахе, ни од снахе гласа, веће мајка кука од жалости, кука тужна како кукавица, а преврће како ластавица, и кукаће до суђена дана!
Иде с воде, носи воде ладне, хоће мене стару зам’јенити!“ Ни би снахе, ни од снахе гласа, веће мајка кука од жалости, кука тужна како кукавица, а преврће како ластавица, и кукаће до суђена дана!
И одоше кићени сватови. Кад увече о вечери било, иде мајка у двор кукајући, она кука као кукавица, и спомиње свог Стојана сина: „Ој Стојане, јабуко од злата!
цара ударити неће, нити може краљевство на царство, јер је тако од бога постало; чувајте се раје сиротиње: кад устале кука и мотика, биће Турком по Медији мука, у Шаму ће каде проплакати, јера ће их раја уцв’јелити.
повесмо: Везаћу га уз то бојно копље као жена куђељ’ уз преслицу кујунџија — златар кујунџика — кујунџијина жена кука и мотика — сељаци, народ кула — куће од камена; „у Херцеговини се“ — каже Вук — „свака кућа од камена зове кула, а у
златно перо као војничко одликовање за побијене непријатеље (носило се за калпаком, а и на барјаку) ченгел — гвоздена кука за зид причвршћена, на коју су Турци набијали жива човека да ту висећи умре черек — четврт четобаша — четовођа
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
СЕ НАМРТВО ВЕЗАЛА Пертла се намртво везала Па се нога изнапрезала Чак се и рука трсила Да би пертлу размрсила Кука стопало ШТА МЕ СПОПАЛО ОДОХ МЕЂУ АРАПЕ ГДЕ НЕ НОСЕ НИ ЧАРАПЕ Стварно је најбоље дићи нос Па ићи бос ИЗА ПРВОГ
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Често се причало о старим устанцима, кад се дигне „кука и мотика“. Тих дана Јованче се често сјећао оних војника, који су под оружјем пролазили кроз њихово село.