Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и орао 82 69 Мајмун и делфин 83 70 Мазга огојена 85 71 Мрав 86 72 Чврчак и мрави 87 73 Славуј и јастреб 89 74 Славуј и кукавица и магарац 90 75 Старац и смрт 91 76 Јарац и бик и лав 92 77 Жаба и јунац 93 78 Човек уједен од пса 94 79 Птицоловац и
курјак 161 123 Крмача и курјачица 163 124 Лисица, петао, кокоши и пси 164 125 Ковач и његов гаров 167 126 Јастреб и кукавица 170 127 Старац, јаре и три пандура 174 128 Ћелав човек 177 129 Магарац и коњ 179 130 Славуј и паун 181 131 Коњ и
Док је њима само пун трбух, свему се осталом смеју и ругају. 74 Славуј и кукавица и магарац Славуј у пролеће по обичају појаше. Вели му кукавица: „Хоћеш да се опкладимо д ја лепше од тебе певам?
74 Славуј и кукавица и магарац Славуј у пролеће по обичају појаше. Вели му кукавица: „Хоћеш да се опкладимо д ја лепше од тебе певам?” — „Ако хоћеш, хајде, али ко ће нам бити судија?
” — „Ако хоћеш, хајде, али ко ће нам бити судија?” —„Ено они који онде пасе. Видиш колике су му уши”, одговори кукавица. Почну појати. Али што магарац зна што је славујево појање? Он каже да кукавица лепше кука.
Видиш колике су му уши”, одговори кукавица. Почну појати. Али што магарац зна што је славујево појање? Он каже да кукавица лепше кука.
126 Јастреб и кукавица Јастреб запита кукавицу с чим се она храни. Ова му каже: „Једем мраве и свакојаке црвиће, но најлепша ми је част кад
” Насмеје се јастерб. „Међер си права кукавица!“ — рече јој. „Та ето те по величини тела колик ја, а ни перје ти није од мог перја отлично; зашто дакле голубове,
Онда кукавица, видећи га гди се обешен јоште копрца, рече му: „Сад ми кажи ко се боље храни, ја или ти?” Наравоученије Ништа није
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ПЕТЉАЊЕ 200 18. МУЧЕНИК 207 19. ПОЧИЊЕ ОСВЕТА 212 20. ОСВЕТНИЦИ 226 21. ПАРАШНИЦА 232 22. ОКРШАЈ 239 23. КУКАВИЦА 247 24. СРЦЕ НА МЕРИ 252 25. БОЈ НА САЛАШУ 259 ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК 264 1. УСТАНАК 265 2. КУЋНИ ПРАГ 269 3.
А сад збогом!... И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. 23. КУКАВИЦА Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Не бој се јастреба него кукавица, Не бој се лажова него њине лажи. Бог нека те спасе твојих спасилаца, На свакоме углу има их по један.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сањао сам: а ја као идем неком ливадом. Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат!
И око мене је сад гора, пуста, мрачна гора, и преда мном је стаза, и опет кука кукавица. И чујем шеталицу сата, и она као говори: „Јан-ко! Јан-ко! и још нешто, али не знам шта.
И ти, дакле! Па добро — нећу се убити. Или сам ја кукавица или си ти паметан и сувише. Ја пристајем, налазим да је све разложито и паметно у твом писму.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Што се тиче Христића можда он има права да буде кукавица, само је и то врло бедно и ниско. Има ту ваздан ствари за и против и ѕумма ѕуммарум остаје оно да ниједно тврђење није
жене, ево ту пред вам а, гледајте добро, ево ту пред вашим очима, стоји једна покварена, годна душа, једна одвратна кукавица, најнижи, најбеднији човек, људина једна здрава и снажна, која допушта да се око њега муче ова бедна и нејака деца,
Пст! Кукавица кука. Где је моја сенка? Гле побеже у бездан времена, као у музику побеже моја сенка. Музика! Као нека бића која све
Црњански, Милош - Сеобе 2
Изнад прозора његове собе, у том трактиру, у Рабу, био је велики сат, из којег је, сваки час, излетала дрвена кукавица, која сате кука. Та кукавица, помисли Павле, кукаће, тако, ту, и кад он оде.
Та кукавица, помисли Павле, кукаће, тако, ту, и кад он оде. Сати ће одбијати, свуд на свету, и кад Исаковича више не буде било.
шишобрка, коцкара, курвара, па и ждера, свиња, улизица, а поред безумних јунака, и много туроња, горостасних кукавица.
То значи да, кад буду пошли, да свете Косово, у росијској армији, на челу њиховом јахаће неки Вишњевски, кукавица, лажов и блудник.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Он не жели да на пут кренемо пешке и без динара у џепу због тога што је неко кукавица. Рашида нас је посматрала широм отворивши очи, а онда рекла да не схвата о чему то расправљамо. — Објасни јој!
Не питај ме, не знам шта бих хтео да постанем, не знам какав бих желео да будем. Можда сам мало онако, а можда сам и кукавица. Сада је овај рекао да сам кукавица, а Рашида ме је посматрала као сто седмо морско чудо.
Можда сам мало онако, а можда сам и кукавица. Сада је овај рекао да сам кукавица, а Рашида ме је посматрала као сто седмо морско чудо. Тај наш луди план о острвима Јужнога мора!
Рашида нас је посматрала. - Да ниси можда кукавица за тако нешто? - погледала ме је и насмејала се. Оно што сам у том тренутку желео било је да је ошамарим, али је нисам
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
преко лисица, курјака, зечева, медведа, срна, јелена, оваца, коза, коња, говеди, кокоши, голубова, сеница, препелица, кукавица, јаребица, сврака, врана, чавака, славуја, крагуја...
којих су пуне наше народне песме: „Сину Милош у пољу зеленом / као јарко иза горе сунце“; „Пишти као гуја“; „Кука кано кукавица“; „Лепа као горска вила“ итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
да га запамтим, да ми што дуже потраје кад се вратим међу радијаторе, а све нешто мислим у себи: »Боже, каква сам то кукавица, што све не оставим па лепо с тетком у детелину!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
наслове, завршавајући се, најчешће, шеснаестерачким катренима, неком врстом резимеа: Коча никад није био плашљивица, кукавица, У сваку ће хладну воду као жаба он да скочи, Али овде, усред песка, ухвати га дрхтавица Што му којекакве слике у
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Нека и пет цркава сазида, како се зна да је маџарон, — ки! Али Србин је кукавица. СМРДИЋ: И ја кажем. ЖУТИЛОВ: Кад нас сама реч „мађарон“ не дира у срце, онда тешко народности! 5.
Милићевић, Вук - Беспуће
ни на шта и бојећи се да мисли; био се пустио животу нека га заноси куд хоће, осјећајући да је слаб да се отима, а кукавица да се бори.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лепо, красно, дивно ли је тамо, Авај брате, како ли је амо! Из камена стоји сове хука, С гране суве кукавица кука, Кукај, али према своје главе И још главе сеје бућоглаве!
Ал' ето ти онога човека, Де се лати шуме и литица, Како дође, на њ'га ука, дрека Од јејина и од кукавица, Ал' он ништа, већ секиру лати, Па њом десно и лево довати.
Оде сова, брате, најстарија, Најстарија и најглаватија, Дика, понос свој и другарица, А царица свију кукавица, Она паде, друге с' уплашише, Па на крила лака поскочише: „Куку, хуху! о невољо моја!
Хеј мој сине, какав ти бејаше, Какве л' Турком јаде удараше, Та не бејах ни ја кукавица, Ал' он беше наша перјаница. За једнога боја жестокога Беше муке доста за свакога, Свак чињаше колико могаше, И
“ Тале оде — оста бојна вика, Оста за њим од пушака цика, Далеко је већ јунак умакô — Што ће Хајка кукавица јако? Молила се — он је чуо није, Отимала — помогло јој није, И јоште би да још јадна може, Али ето сва већ
ближе јалакање, А све чешће пушке попуцују, Узбуни се село испод куле, А зајеча са танане куле, Са ње кука сиња кукавица Та старица Фатимина мајка, Она гледа јадна за хајдуцим', Ох ено их — али сад их неста, У тами се веће изгубише —
Још беше међ тим млого страшивица, Но што је стало до ти кукавица? Ма што заоста, све је челик тврди, О Бог би дао да врага нагрди.
Те чињаше Змај-Огњени Раде... Та не бија ни ја кукавица, Ал' он беше нама перјаница. Кад упаде, када Турке сави, Одма крвца све поље поплави.
оста љуба драга, Љуба, брате, једва доведена, Доведена, једва наљубљена; Оста она сама несретница, Та да кука кâно кукавица, Војну пуче утробица бела, Српска пушка њу ми је разнела.
Што ће чинит Косана девојка? Пре венчања, па већ удовица, Убиће се, сиња кукавица! Оде Гојко, оде сва дивота, Нема за њу на свету живота!
Лети доро... Ето тебе, реко... „Мируј, Ајко, сада ћемо преко!“ Рече Тале... Ао вељи јада, Што ће Ајка кукавица сада? Јоште мало, па је све пропало... „Помоз', Ала!“... чедо повикало...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У рано прољеће, кад опори жилави граб засвјетлуца првим озелењелим пуповима, ево је — однекле се звонко јави кукавица: куку-куку!
Бена се родио, бенаст и остарио. Главаш у Бихаћ, Главаш из Бихаћа. На Саву није требало дуго чекати. Чим се јави кукавица, ево и њега с празном торбом, тражи жита.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
„— — — Зашто ми срце цепаш? Не смеј се на другога, не гледај га; свест ми се губи! Тако ми Бога, закукаће кукавица над нашом кућом... Реци ми, погледај ме, насмеј се, те и ја да видим бисер твој, да и мене огреје сунце твојих очију.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Овај му одговори да хоће, и тако стану погађати да плата буде добра, али се уговори и то: да га има овај служити док кукавица не закука, и да се ни једна страна не сме наљутити, јер иначе онај други властан је да му вашу с леђа одере.
— Вала, Ћосо, нећу ја да идем од тебе, мени је лепо, а погодба је да те служим докле кукавица не закука. Тако у разговору пођу из воденице и дођу кући, па легну спавати, али се Угурсузу не дâ да заспи.
— Докле кукавица не закука, — одговори Ћоса. — Па добро, синко, ласно ћемо га се курталисати. Идем ја да се попнем на ону велику
— Па добро, синко, ласно ћемо га се курталисати. Идем ја да се попнем на ону велику крушку, па да закукам као кукавица, а ти њега пробуди па му кажи да већ кукавица кука, и да је већ време да иде кући.
Идем ја да се попнем на ону велику крушку, па да закукам као кукавица, а ти њега пробуди па му кажи да већ кукавица кука, и да је већ време да иде кући. Ти му исплати ајлук, па нека га ђаво носи, јер ће нас, лола, затрти!
Угурсуз устане, протрља очи, па рече: — Ама како ће кукавица да кука сад око Божића? Идем ја баш да видим каква је то совуљага.
Баба се сруши на земљу, а он се врати у воденицу и каже Ћоси: — Ама, човече божји, оно није кукавица него нека бабетина, а ја потегох камен у главу, а она паде мртва на земљу, па ја дођох да те и даље служим док
него нека бабетина, а ја потегох камен у главу, а она паде мртва на земљу, па ја дођох да те и даље служим док кукавица не закука. Ћоси већ превршило меру, па ће викнути: — А зашто ти, несрећни сине, уби моју мајку?
Па што ми ти рече да је оно кукавица? Еј, болан не био, шта учиних! А да се ниси штогод наљутио, Ћосо? Ћоса се дрне: — А да, несрећо једна, како да се ни
Дај, попе, руку!“ и он могаше ласно дати тек да хоћаше, ма не даде и утолико се утопи. — Знам ја, кукава кукавица, — рече попадија — да је тако. Ма да сте му завикали: „На, попе, руку!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Истину ли говориш? ЉУБА: Бога ми, мајка! СТАНИЈА: Еј Београде, како ли поцрни! (Запева.) Куку, Стано, кукавица, куку, Стано, несрећница што си, Стано, дочекала; те да покор, Стано, гледаш! (Међутим је опет села.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ма те моли кукавица: Ах! немој је бандунати А за љубав, што имасте, Ни ђечицу луду твоју, Који су те татом звали; Али има узданицу У
Луду ђецу подизати, прекукала! Трајат младост у нерадост, знаш ти, доме! Ево идем кукавица у дом куку! Када дођем у дом тамни, тамној мене! Шта ћу ђеци каживати, ђеци леле!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ви знате Шоа, а знате и енглески хумор. Горки су. Теза је да је прави војник, професионални војник, кукавица, а сваки херој оперски певач. Тако хоће Шо, правећи циничне афоризме на рачун погинулих, можда баш зато што их жали.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
ПУТУ Садржај БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ 2 АНЂЕО СМРТИ 5 РАЗБИЈЕН КРЧАГ 7 ХРИСТОС У КРЧМИ 10 МУШИЦЕ 12 ПРИЧА О ЂАВОЛУ 15 КУКАВИЦА 17 СИРОТИЊСКА КРВ 19 МУДРИ СЛУГА 23 НОЋ У ПУСТИЊИ 25 ЈОВАН ПУСТИЊАК 27 ХРИСТОС НА
А кад сељак с људима дође па виде краву на суву, рече: — А, гле! извукла се — хвала Богу!... КУКАВИЦА Једног дана, о неком празнику, дође Исус у Јерусалим и уђе у храм да учи народ.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Доле с том матором рђом! — дрекну председник. — Доле с њим! — вичу једни. — Матора кукавица! — вичу други. — Место да млађе куражи, а он још плаши народ! — вичу трећи. — Срам га било од оне седе косе!
Али држимо да међу нама неће бити срамних кукавица које ће власт сама морати силом дотеривати на одређено место где ће се жиг ударати.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА: Шта имаш ти да будеш крива? ПАВКА: То што сам се стегла као кукавица па хоћу да уштедим. „Издај, Јевреме, две собе; нама је много пет соба, што ће нам пет соба”.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Не, владико, ако Бога знадеш! Каква те је спопала несрећа тено кукаш као кукавица и топиш се у српске несреће? Да ли ово светковање није на кому си сабрâ Црногорце да чистимо земљу од некрсти?
ВУК РАСЛАПЧЕВИЋ Немој, Драшко, тако ти живота! Не ваља се бити кукавица... Али не знаш, рђа те не била, да су оне шћери Лазареве?
Да ми се је помамити, сестри црној, да те како заборавим, кукавица, е презгодна глава бјеше, млади брате! Да уз цара сједијаше, мудра главо, шћаше царев везир бити, сестри тужној; да
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Као да су га гује пиле. Кољу се као жути мрави. Крадљив као врана. Кротак као јагње. Кука као (сиња) кукавица. Лаје као пас на звезде. Љуља се као вук из гвожђа. Љут као рис. Млати језиком као плиска репом.
Огуглао као во на јарам. Окупили као ’рти зеца. Пало му на памет као псу рамати. Подмеће као кукавица јаје. Понио се као да је добио бијеле пчеле. Промеће се као мачка међу стаклићима. Провукао се као пас кроз росу.
— какоће кокош кад снесе прво јаје, чудећи се колико је велико. Куку, Лазар — бритвом заклан! — кука кукавица. Куку, Стеван, Стеван заклан! — Зашто? — За кључ!
Куку, Лазар — бритвом заклан! — кука кукавица. Куку, Стеван, Стеван заклан! — Зашто? — За кључ! — кука кукавица, а односи се на легенду из Темнића: како је кнез Лазар посекао слугу Стевана, свог благајника зато што је сестра овога
Што би онда мајка кукавица. — Приповиједају како је некаква ђевојка сједећи сама у кући угледала више себе на тавану крушац соли па стала у себи
па да се он овуда стане играти, а да падне онај крушац соли с тавана и да убије мога сина Јована, што би онда мајка кукавица?“ Па онда удри у плач и у тужњаву иза гласа. Уто јој дође мати и једва је утеши. Благо окоме ко што зна.
и тако постане корњача. КУКАВИЦА Србљи приповиједају да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умро и она за њим тако много тужила и кукала
и тако постане корњача. КУКАВИЦА Србљи приповиједају да је кукавица била жена и имала брата, па јој брат умро и она за њим тако много тужила и кукала да је бог претворио у тицу.
Дува преко јаребица, преко препелица, преко кукавица! Преко врана, сврака, чанака, вивака, славуја, врабаца!... Дува ветар! Дува ветар!
(Бело) 373 — Ко без конца преде? (Мачак; — мачка) 374 — Ко вазда кука, а невоља му није? (Кукавица) 375 — Која је риба најбоља? (Печена) 376 — Која је риба најмања?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
дај попе руку!“ и он могаше ласно дати тек да хоћаше, ма не даде и у толико се утопи. „Знам ја кукава кукавица“ рече попадија „да је тако, ма да сте му завикали: „На, попе, руку, хоћаше скапулати, јер је вазда (тешко мене!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Око ових наших лепих речица са скобаљима, да би дуго живео, и у гробљу сахрањен био, морао си бити иди зелена кукавица, или издајица без душе, или ђавољи син, па да ти куршуми и ханџари и остала усмртија ништа неће.
„И теле, и прасе, и зец, и врана, и кукавица познају своју мајку. Кад год се сретну, љубе се. Својим очима сам То гледао.“ Морао је да каже да му верује.
главу, он се клонуло свали на гомилу ливадске отаве, јер једини се он од мушкараца у селу данас скрива у сену, слабић, кукавица... Сви знају. И она је рекла. Свест му прикупише вика и кукњава жена: — Лопови газдашки! Јао, изелице!
Напипа је у мраку и шчепа за мишице, сикћући: — Ја сам кукавица, најгори човек у селу, ја сам пијаница, ја сам ништа, а? Ти да ми то кажеш?
Мртвац је подизао свој тешки камен: она је рекла да је до мене кривица што немамо деце. Она зна. Ко јој је рекао? Кукавица у туђе гнездо ставља своје јаје. Неуверљиво се правдала да није с попом. Продана је душа Никола.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Физички закржљао, он је изгубио особине здравога духа, он је кукавица. Кад пролази поред нас, обара очи, не може да издржи наш поглед. — Он је наш савезник и није лепо...
ја хоћу, ја сам увек хтео, ја бих хтео; али ја не смем, ја никад ништа нисам смео, ја ништа, кукавица, не смем. И тако је он подсекао моја крила. Подсечених крила, ја никад нисам могао полетети, ја сам увек скакутао.
И то је, свакако, којешта, али ме мучи што си ти увек мислио да сам ја кукавица, и што си ми се подсмевао кад год сам говорио о томе да више не могу да издржим овај живот, па ми је стало да те
се, бегао бих, да ми частољубље и помисао на велику дужност одлучно не веле: остани ту, буди на своме месту, иначе си кукавица. Сав зајапурен младић је говорио и даље, али се више ништа није могло разабрати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дај, попе, руку!“ И он могаше ласно дати, тек да хоћаше, ма не даде и утолико се утопи. — Знам ја, кукава кукавица, — рече попадија — да је тако. Ма да сте му завикали: „На, попе, руку!“ хоћаше скапулати, јер је вазда — тешко мене!
Ћипико, Иво - Приповетке
—Што се не потурчи кад бегенише тема женама?... —А мени додија и једна моја! — насмеја се Тома. —Као и кукавица, брате: снесе јаје у туђе гнијездо, па други да хране... . И око голокрака, везана Павла води се наизменце разговор.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Ех, што, заклео се, преда мном се заклео. Али ти не треба да се бојиш, не смеш бити кукавица, разумеш ли. Уосталом, ја сам лично видео револвер, показао ми га је и уверавам те да у њему нема више од шест метака.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Њему се изједна чинило да није довољно храбар и да ће ови Арнаути опет мислити да је страшљива кукавица и рајетин. Зато дрекну, на своје другове: — Пијте!.. Што се се смрзли?.. Ако смо изгубили државу, повратићемо је опет.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ту нема оправдања, ту нема извине. Ви сте страшљивица, ви сте кукавица, ви сте морали први бежати кад не знате где вам је војска.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А зло дошô, ако мислиш Животарит’ гњило; — Кукавица има доста, — Нигде их не било! ЛXXИ Питаћеш ме, моје чедô, Кад сам ове песме писô, — Просуо их један часак,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На то му ја одговорим, као што сам му и прије казивао, да се за хајдуке зло прориче у оној години кад кукавица изиђе рано те кука по црној шуми, а да их њезин глас по зеленој шуми врло весели, и да је то знак да се одмећу и
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ВИЋА: Шта то? МИЛИСАВ: Причам господин-Жики како се капетан јутрос препао. ВИЋА: Кукавица! Ето, молим вас, људи, пала му у руке једна крупна ствар, могли би најмање петнаест њих да ухапсимо, а он не сме.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
За њега сам ја био ђавољи испљувак кога је нечастиви подметнуо божјим слугама као кукавица јаје. Његова жудња за славом била је несамерљива.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Јер без ње, њене куће, не могу, а к њој — не смем. Покушах да сам себи судим а рука — кукавица дрхти. (Вади јатаган из силава, баца га.) Шта ћеш ми ти, бре, када ти је газда кукавица?
(Вади јатаган из силава, баца га.) Шта ћеш ми ти, бре, када ти је газда кукавица? НАЗА (узима нож натраг и враћа га Сарошу): Немој, да ти се смеју бегови када те виде без оружја.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
је бар код куће, као краљица, ком је тела руку дати, а особито је удовица била, којој се свашта не замерава; али ова кукавица? Шта јој остаје него викати: О Зопф! и одважним кораком првој бедници следовати?
Ја сам најлепше планове правила како ћу те грлити и иберашовати, кад кукавица дође и почне ми чело главе кукати. Тргнем се и потражим твоје руке, нема никога, ах!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
), да твор смрди, да кукавица подмеће јаје, и многе друге корисне ствари. Но тај његов начин опхођења са ђацима имао је и други утицај на нас.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
убици препоручи своју сестру Јевросиму уместо невернице Видосаве у жељи да се роди јунак и човек сличан њему, а не кукавица и злочинац као што је Вукашин и Видосава.
Он је лукави старац, чувар Косова. Уме да се преруши у слаботињу: да се згури као кукавица и да натера ђогата да рамље у три ноге. А као мамац носи на глави златно перо.
леп: Сење је притисла тама, небо се проломило, месец пао на земљу, звезде прибегле крају, Даница крвава, на цркви кука кукавица.
духовито приметио да би уобичајену у нашим песмама компарацију: „Закукаше кано кукавице“ Хомер овако развио: „Као кад кукавица у прољеће закука у шуми на зеленој грани и кукањем својим развесели срце ратару и, овчару, јер по томе знаду да је
“ То изрече, па се с душом раста. Краљ закука кано кукавица: „Јô Кајица, мој соколе сиви! Ал' ти баби крила одломише и обадва ока извадише! Како ће те преболети баба?
Кука краљу кано кукавица: „Јô Кајица, моје чедо драго! Дико моја свагда на дивану! Сабљо бритка свагда на мејдану! И крепости међу војводама!
се гротом насмијао: какве кавге тражи у Косову, кад му ђогат у три ноге храмље, озебле му обадвије руке, згурио се као кукавица; већ ја носим крило позлаћено.
“ Кад то зачу љуба Анђелија, она сједе брижна, невесела, сама мисли, а сама говори: „Што ће ова сиња кукавица! Да отрујем мојега ђевера, од бога је велика гријота, а од људи покор и срамота; рећи ће ми мало и велико: видите ли
Кад то виђе мајка Анђелија, закукала кано кукавица: „Јао Јово, моје ране грдне! Што ће, Јово, Сријем, земља равна? Што ће, Јово, твоји б̓јели двори?
пао, на земљицу, на Ружицу, насред Сења цркву; ђе звијезде крају прибјегнуле, а даница крвава ижљегла, а кука јој тица кукавица усред Сења на бијелој цркви.
су зв’језде крају прибјегнуле, то ће остат млоге удовице; што ј’ Даница крвава ижљегла, то ћеш стара остат кукавица; што л’ ти тица кука на Ружици, то ће ти је оборити Турци, а и мене стара погубити“.
Оста јадна саморана мајка, она кука како кукавица, а преврће како ластавица; она иде своме винограду, косу реже, па виноград веже, сузе лије, чокоће зал’јева, винограду
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ку-ку! Овај на изглед обичан „разговор“кукавица не би преварио неког пажљивијег слушаоца. Глас ових „кукавица“био је, истина, мелодичан, иако мало тврд и превише
Ку-ку! Овај на изглед обичан „разговор“кукавица не би преварио неког пажљивијег слушаоца. Глас ових „кукавица“био је, истина, мелодичан, иако мало тврд и превише гласан, али откуд сад, под саму јесен, да се кукавице толико
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Какав но дошао, такав и отишао: ни сит ни чист. Здрави су они от тога како нетопир дањом од видела и кукавица од изводења својих птића. Инат зао занат. Не продају они...
Коме шаком, коме исто међу прсти! Тешко томе, ко двојим путови ходи! Кано кукавица лелече. О томе се прознаје добар мајстор, којино из неваљала и злочеста што цигурно и добро упраља.