Јакшић, Ђура - ПРОЗА
?...“ „Јест“, рече отац. „Победиоцима суде побеђени, над мужевима владају кукавице!... Је л’ правда то?...“ Мајстор Сима је свршио свој посао, тетка га понуди столицом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они су се јављали, један другом, као сове, кукавице, вране, свраке, па и као пси кад се људи приближују. Нико није могао прићи, неопажен, кући Исаковича.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Но ви сте баш кукавице; да мене не би, потукли би вас као мачке. — Јест’, да, а ко рäни четвртог? — Испод кревета, — насмеши се подругљиво
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Постало нам је, најзад, свима јасно да смо кукавице и да никада нећемо освојити Европу, али чекале су нас добро познате кухиње, безбедност дома у који се враћамо и једемо
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Тај Рус као да на пужевима иде. ШЕРБУЛИЋ: Видим ја, од нас неће бити ништа. СМРДИЋ: Наши су кукавице; оћеду војводину, оћеду ово, оћеду оно, а кад тамо — мућак! Шта су и почињали, кад нису били вредни израдити.
СМРДИЋ: Шта, шта? Гди је главни одбор. Шта не протестирају? ЛЕПРШИЋ: Требало би другојаче, ал’ су Србљи кукавице. ШЕРБУЛИЋ: Право кажете да су кукавице. Али тако је, кад нема правог родољубија. ГАВРИЛОВИЋ: А шта би ви радили?
Шта не протестирају? ЛЕПРШИЋ: Требало би другојаче, ал’ су Србљи кукавице. ШЕРБУЛИЋ: Право кажете да су кукавице. Али тако је, кад нема правог родољубија. ГАВРИЛОВИЋ: А шта би ви радили?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ропски духови не изобличе, не може слобода сијнути; док се себичност не жигоше, не може се родољубље узвисити; док се кукавице не исмеју, не могу јунаци у правој светлости сијнути; док се дремеж не прешиба, неће се свеснији живот разбудити; док
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
спустише јунаке, У славу им песме запеваше — Ал' и других песама бејаше: Мајке, сеје, љубе веренице Закукаше кано кукавице, Свака своје јаде удесила, Понајљуће Стојанова Мила. Сваки дан га Мила полазила, На гробу му грозне сузе лила.
Ао, Боже и Богородице, Помози ми, сиње кукавице!“ Тако она тужи, рида млада, Срце пуца од голема јада. Он је теши, овако је кори: „Мучи, злато, лудо не говори,
И би било јада од Србова, Ал' поможе зеко и поткова: Осташе им љубе веренице, Осташе им јадне кукавице, Једна од њи једва наљубљена, Друга, кажу, и ненаљубљена, Само, кажу, негде у сењаку Да се дала жељноме јунаку
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
пабирчи у бојно у поле да тражи себи плуће најбоље, најбоља срца и најбољу крв, на најбоље јунаке му је стрв; на кукавице, издајице, гад, ни самртна га не понуди глад. Еј, поносити, врли брале мој! обиђи ти и мало лошиј' бој!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Кукавице сиња, што си ми таква !?... Јаднице моја, ти опет страдаш?... дочека је мати са сузама и зачуђеним погледом. Љубица са
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
појим, Ја га раним да ми абер носи, Да ми носи и да ми доноси, Досад ми је три абера дон’о: На двору ми до три кукавице, Прва кука никад не престаје, Друга кука јутром и вечером, Трећа кука кад јој на ум падне.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У њему се спомиње Сливница; тапети су стилизовани патлиџани, Бугари су кавалири, Срби кукавице, српска артиљерија не туче гранатама, јер има само чоколаде. Све је то, наравно, шала.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
“, па онда уједанпут поче да се смањује, да постаје све мањи, мањи, мањи, док не доби величину обичне птице кукавице. Жена пружи руку да га ухвати али пекар измаче, прхну па одлети у шуму и закука оданде. — Кукај, кукај сад!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Јест, то су муке које не може сваки поднети. Нека кукавице дрхте и бледе од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо потомци врлих предака, да кроз наше жиле
Јест, То су муке које не може сваки поднети. Нека кукавице дрхте и бледе од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо потомци врлих предака, да кроз наше жиле
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А Срети мило кад чује да тако страшно пише и да се тако цене његови дописи. Изрезили их што су кукавице па не умеју да умиру и гину за начела, па се онда умири и одобровољи. Пита их шта ће да пију.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
сатријеше; великаши, траг им се утро, распре сјеме посијаше грко, те с њим племе српско отроваше; великаши, грдне кукавице, постадоше рода издајице.
Коме браћу ти остави, братска хвало, и старога баба Пера, куку, Перо! и три младе сестре твоје, кукавице? Седам снахах што ошиша? њима празно! Што не чува младу главу, људска вило; што крвника њом наслади, братска дико?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Па што ме брига! Ако су сви кукавице, ја нијесам!“ то рекав, потрча пут капије. „Јан, Јан!“ врисну цурица. „Чујеш!“ рече он, поврнув се.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Зна за стид као куја за пост. Зна пливати као брус. Иде напријед кâ и комад у шаци. Има као у кукавице гнијездо. Има памети као самар свиле. Има пара као жаба длака. Исправно као јарчев рог. Леп је као леп на плоту.
Мајка се спази па викне на шћер: — „Што ми, кукавице моја, не каза!“ а она мајци: — „Богме мајко, и ја сам исто тако урадила, јер сам ја мислила да се овако на завјет иде!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чађевић неће, зато што му се свети. Стресе се. Издан и осрамоћен од синова, јаловака и кукавице. Ослушкује дисање села, мирише га, види у магли оџаке у грању. Иде војска. У његовој кући нема деде да се плаше.
Од Косова гаврани не престају да лете над уморним коњима с празним седлима. Песме су лаж. Кукавице их спевале. Никола прстима затиска уши, неће да слуша Мијата који танким гласом запомаже: Сунце пишти утрнутих зена,
О, преваро! Тебе што си гусле измислио требало би сваке ноћи клати. Кукавице сте и јад сви ви што сте песме о бунама и храбрима певали. Свима би врео катран у грло требало сипати.
Где си био два дана, козо двонога? Ти ниси човек, ти си миш! — кркља у бесу. — Кукавице гуслају, а луди гину. Прошле ноћи, усред чаршије, у својој магази заклан је човек! Угледан. Газда.
запљускивао га уситњеним кидањем, које је у откосима струјало и његовим жилама, пре но што је грмнуо: „Замукните, кукавице! Показаћу ја вама ко је Аћим Катић!
Ни тада, сав раскрвављен, није престајао да виче: „Кукавице! Бранковићи! Подрепне муве!“, док се Рака апсанџија пред вратима преламао од смеха и узвикивао за себе: „Где се сети
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ишчупајте ми језик и ставите цвет: почиње лутање кроз светлост. Речи заустави! Сутра ће сигурно и кукавице моћи оно што данас могу само храбри и прави који су у простору између нас и ноћи нашли дивне разлоге другачије љубави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— он се замисли и мутним очима као да гледа у даљину. — Тамо... на фронту су прави синови. А у позадини су курве, кукавице, забушанти. Кад се будемо враћали у земљу, подићи ћемо капију... — Радослав му запуши уста.
— муну Лука лактом Војина. — Признајем... признајем, молим... Кад је у питању аероплан, нема веће кукавице од мене. Али је ли ко видео овде код нас када један ауто иде друмом а наиђе аероплан, да шофер заустави и онда сви
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И у какву кућу, несрећница, дођох! (Кукавице сиња! Ти се нађе једна Да те узме онај кој' те није вредан!) Код мога мираза и толиког блага, Узех рђу на врат и
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тако су по низу варијаната птице кукавице постале од сестара кнеза Лазара, које су после косовске погибије неутешно кукале за њим.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Пламен и дим, гори нам лице, Мрки кô вуци дођемо сви — Али где бесте ви, кукавице, Пудљивци худи, лажљиви пси?... 1860. ПИЈЕМ... Пијем, пијем...
Ћипико, Иво - Пауци
свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба да усред бијелога дана убије онога тирјанина и ослободи свој народ... Кукавице смо! —Пустимо политику, — прекиде Петров одвјетник, учинимо партију преферанса!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
лудо гргољење вуге, лепет крила чешљугара и сеница, шум мрава по сувом шушкору, дуго тајновито далеко појање кукавице, да лежим са главом на дебелој жили онога дрвета и да будем миран, спокојан и подмирен од света који остављам, да знам
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Маретић је духовито приметио да би уобичајену у нашим песмама компарацију: „Закукаше кано кукавице“ Хомер овако развио: „Као кад кукавица у прољеће закука у шуми на зеленој грани и кукањем својим развесели срце ратару
Кукају ли сиње кукавице? Има л’ траве око воде Саве? Иду л’ Савом водом болозани? Сију ли већ Турци лубенице? Намећу ли Шокци воденице?
“ Сава њему књигу отписује: „Побратиме, Старовлаше Павле, зелене се лугови посавски, и кукају сиње кукавице, има траве око воде Саве, иду Савом водом болозани, сију веће Турци лубенице, и намећу Шокци воденице, јесте веће јање
небројено благо, у планини хиљада оваца; остаде ми саморана мајка и сестрица без братске заклетве, да кукају како кукавице у мојему двору бијеломе“. Ал’ бесједи Вуксан од Роваца: „Ала, браћо, рђава јунаштва!
74 Вујадин и његови синови су историјски неодређене личности. Не будите срца удовичка, тј. кукавице. Ја не казах за лажљиве очи, које су ме на зло наводиле, тј.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
да ме дрма Да се тресем иза грма То пас рече испред лава Па одмагли ко мећава Погледајте ово лице То је лице кукавице Поручите свима нашим Решио сам да се плашим То лав рече испред ловца Сав покуњен као овца ГЊАВИ МЕ ТЕЧА Гњави
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
РАНО ЛЕТЕ ПРВИ ДИО И Из густа љескара на ивици Прокина гаја, јави се глас кукавице: — Ку-ку! Ку-ку! Из тајанствена сумрака букове шуме, из даљине, одазва јој се сличан глас: — Ку-ку! Ку-ку!
Глас ових „кукавица“био је, истина, мелодичан, иако мало тврд и превише гласан, али откуд сад, под саму јесен, да се кукавице толико развичу?! Оне се највише чују с прољећа, кад се јавља први лист, али сад! Ехе, биће то нешто друго.
Па ипак, ипак... чим је из Гаја чуо глас кукавице, дјечак је главачке јурнуо у шуму. Како се само не боји и ко ли га то зове?
Ђоко Потрк и Ник Ћулибрк чували су за то вријеме стражу и чим би се чуо уговорени знак, глас кукавице, Јованче и Вањка брзо би клиснули у најближи шипраг, у јарак, или би попадали по земљи тамо гдје би се затекли.