Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
једну ноћ на месечини, наша стара слушкиња Угринка уплаши се од своје сени; јао њој кукавици, викне, пак бежи колико игда ноге могу. По срећи, изиђе неко пред њу са свећом: позна и сама од шта је бежала.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кевћу, вели, као пашчад. Може бити, ово је њихово штене, па заврљало чак амо. — Јао мени, кукавици! Шта ћу са оним човеком сад? — учини Смиља забринуто. — Е, е, јаднице моја! — жали је Анђа.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Идем ја да их тражим. Мати кад то чује, удари се рукама у прси: „Куку мене кукавици! зар да мајка остане и без сина!“ — па га стане одвраћати и молити да не иде, казујући му како је то било давно и бог
“ запита је ли то кућа тога и тога; а жена му пренемажући се одговори: — Јест, куку мене кукавици, ево га у кући где лежи мртав. Онда побратим рекне: — Бог да му душу прости! Он је био мој побратим.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Да се жељно изгрлимо, (Црно сврћи, б’јело врћи) И од плача ућешимо. 94. Што учиње веље јаде Младој твојој кукавици, Којојзи си вјеру дао, Да је не ћеш оставити?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); е) животињску (етиолишку) (о корњачи, вуку, пауку, свиленој буби, буби, кукавици, врапцу и др.); ж) биљну (ботаничку) (о јасици, јасенку, жалосној врби, папрати, ститку, имели, булки, вилинској
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Идем ја да их тражим.” Мати кад то чује, удари се рукама у прси: „Куку мене кукавици! зар да мајка остане и без сина!” па га стане одвраћати и молити да не иде, казујући му како је то било давно и Бог
” Кад га отац опази, рече му: „Несрећо, где си био до сад? камо теби девојка?” А мати опет стане нарицати: „Куку мене кукавици, за што ме тако убијаш!
” запита јели то кућа тога и тога; а жена му пренемажући се одговори: „Јест, куку мене кукавици, ево га у кући где лежи мртав.” Онда побратим рекне: „Бог да му душу прости! Он је био мој побратим.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
и назвавши јој „помози бог“, запита је ли то кућа тога и тога; а жена му пренемажући се одговори: — Јест, куку мене кукавици, ево га у кући где лежи мртав. Онда побратим рекне: — Бог да му душу прости! Он је био мој побратим.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А после, одржавши збор, пошли Милојевој кући и известили његову жену Богдану. — Не може то бити овога свијета, сињој кукавици! — завапила она и скаменила се на месту. — Може... ти да си здраво н то дијете покрај тебе!...
Ћипико, Иво - Пауци
Нашу истргану домовину можемо упоредити црној кукавици—удовици, рашчешљаних коса, коју свако може да кињи... Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли кад види