Употреба речи кукаст у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Мора бити да се с њом родио. Чудно она одскаче на младом лицу усред кога сједи мало кукаст нос, а под њиме малени густи брчићи које је он на обје стране рашчешљао, те су на крајевима растресени и шири него под

Матавуљ, Симо - УСКОК

И њен нос бјеше малчице кукаст над малијем устима, из којих бљештаху зуби. Љепоту главе зачињаше бусата црна коса, сплетена у вијенац.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Мој Горазде, струји печал кроз Горажде. Хватам сену, жива птицо у пламену. ЖИТОМИСЛИЋ Кукаст облак крај Неретве крпи прслук после жетве. Крвопилац где крв пије, игра рубац од мантије.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он је потпуно оседео, али су му обрве црне као угаљ, а исто тако и његове очи; има кукаст нос, лепо образоване усне и беле, белцате зубе. Одевен у црно, а око врата носи велики златан ланац.

црвенкаста, но већ проседа коса, лепо засвођене обрве, а испод њих плаво-зеленкасте очи, леденог погледа, снажан кукаст нос птице грабљивице, танке усне, јак подваљак, пркосно истурен из уског оковратника. „Аншанте!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

То беше мало погурена старица, збрчкана лица, зелених лукавих очију. Падаше у очи њен кукаст нос и танка, шиљаста, напред истурена брадица, која је, док је Мара девовала, без сумње, улевала необична и страсна

Ћипико, Иво - Пауци

сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претеже у један мах неоправдани, разуздани смијех. Кукаст нос спустио се, а очи звјерају, али у таквоме стању остаде само за час, па, како пјесма престаде, лице задоби свој

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

„Напрасито јагње”, говорио је кум Влаовић. А од матере своје добила је Кода врло бео и кукаст нос, који је за њено, Кодино лице био и одвише бео и одвише крупан.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности