Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Моја стрина, мати, својте, ми деца — удри кукај, плачи, запевај, стоји нас вриска, а мој бабо ништа, ама баш ни сузе да пусти, ни „ух!” да рече.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Никада! — прихвати Ивановић... А ти, Пијеро, само кукај као удовица, као што си навикао, мјеште да се држиш као кућић!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Из камена стоји сове хука, С гране суве кукавица кука, Кукај, али према своје главе И још главе сеје бућоглаве! Ал' ето ти онога човека, Де се лати шуме и литица, Како дође,
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Многе мајке прокукаше, Шљемена се преломише, А огњишта угасише. Кукај, сестро, до вијека, Без лијека! ПОСЛЕНИЧКЕ ПЕСМЕ 97. Жетву жела вила и дјевојка, Вила жање, а дјевојка веже.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Жена пружи руку да га ухвати али пекар измаче, прхну па одлети у шуму и закука оданде. — Кукај, кукај сад! — довикиваше му жена кроз плач — кад се ниси могао смиловати и нахранити оног сиромашка...
Жена пружи руку да га ухвати али пекар измаче, прхну па одлети у шуму и закука оданде. — Кукај, кукај сад! — довикиваше му жена кроз плач — кад се ниси могао смиловати и нахранити оног сиромашка...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— осмели се дечак да запита, а Троглавац се тако несмеја да су се доле у планини стене круниле. — Проћи ћеш, не кукај. Зна она да си јој спасао сина.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ако ме не видиш, ево ти кукоља па кукај док ме не видиш« (етимолошка магија, Беговић, 220). К. је лек од дечје болести буба (»кад дете често чеше ноге, кад
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
зачула љуба Стојанова, ишетала пред дворе бијеле, прима мајку на господске руке, и говори својој старој мајци: „Ти не кукај, моја стара мајко! Тебе стару огрејало сунце: ево теби твог Стојана сина!