Употреба речи кукољ у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

дечицом) у крило православља и привенчао за православне Србе; спомиње низ придика које је држао, и њима истребио силан кукољ и коров, и раздувао плеву греха и злих навика међу својим парохијанима...

Теодосије - ЖИТИЈА

Него пожури да извршиш своју добру жељу, да не би како сејач зла посејао кукољ у срце твоје, и оснаживши се угушио пшеницу твоју, добру мисао, те да не одустанеш од такве тежње, и да задржан

Амин. И о јересима слово да вам говорим наумих, јер многе све од почетка до сада ђаво намисли да посеје, к да многи кукољ зловерја преко безаконих јеретика који му служе у васељени расплоди.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

турцизам“), Кривош (пошто је носилац имена већ „крив“, не треба га више дирати нити му зло наносити), Кукољ (демони би требало да поверују да је дете безначајно као кукољ), Малко (заваравње демона тобожњом маленошћу детета),

„крив“, не треба га више дирати нити му зло наносити), Кукољ (демони би требало да поверују да је дете безначајно као кукољ), Малко (заваравње демона тобожњом маленошћу детета), Мртвак (заштитна функција остварује се лажним представљањем

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ А ја виде како навалице Коси кукољ, чупа травурину, Чкаљ тај пусти и ону штирину, А од цвећа и красне шенице Кâ од куге дено соко бежи, Прем и она на

15. „Нека кукољ, нека иде, Бар је сама сад шеница!“ Србин кликну, а не виде Украј себе пијавица Што с' уз њега пењу, вију Да му

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Немој ни ти, Раде, бити баш тако гиздав, још је то држећа женска — пријекорно гркуће стражар Весо Кукољ, још момак, и заљубљено гледа своју ловачку пушку. — Прангија ти је то, она права, црквена.

) — душу дао за чиновника војног суда. Ни дао бог онај општински Раде. Још му је ту при руци и стамени Весо Кукољ с ловачком пушком, нека комбинација војно-цивилног стражара, а то сваког окривљеника посебно збуњује: ухваћен је,

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

главу своју поносито, И као мујезин с танког минарета, док пода мном шушти непрегледно жито, И на месечини плави кукољ цвета, Узвикнућу громко кроз пределе неме, Да обузме сваког неверника страва: ''Јест, само је она лепотица права, А

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „Оно да речемо,“ прихвати стари, „све се може изродити. Посијеш најчистију шеницу, па ти се прометне у кукољ. Свијет се мијеша, брате. Трагови се људски мијењају земаном; добар може родити р’ђу, а р’ђа опет добра човјека.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Казао во жени кад је од глади пао, а она му онда стала давати кукољ да једе. Болан здрава носа. — Казала лисица кад се је претворила болесна, па ју заиста болесни вук морао носити.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А и да није лично мени, заслужан је он за цео сељачки народ. Такви се никад не заборављају. Е, Аћим, Аћим... Сада кукољ овладао. Да је Аћим жив...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Издајнике штедели смо — Јер имамо ближих груди. Вежбали смо мушке страсти — С којим’ срећник кукољ треби — Кидали смо лепе везе: Још тупимо мач на себи.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Не слушајте, цјеломудре, клетву српске дјеве, Кукољ ваља из пшенице чисте да се пл'јеве. Ви које сте без Србина к'о без листа ружа, И тек Србља шчастљивити све желите

Хајд’ нек’ ти ору слуге, — они ти ору за плату. Туђин никад није радио својски, и жећеш, Миленко, Кукољ и апту; храни ји само и пој, да не трпе Глада и жеђи код тебе; ти ћеш скоро поред њих.

1843. Никола Боројевић ОБИЛНИ Нек’ непријатељ свега што је добро У чисто жито црни кукољ сеје, Нек’ сваки држи оно што је добро, Нек мрзост режи а лудост се смеје, — Ја и ти ћемо, мили српски побро, Да

Отац, мати, род и племе, Кукољ или чисто семе, Љубве, пријатељства сласти, Худе или нежне страсти, Људски понос, лепо својство, Женска дражест и

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Тешко ми срце, превире тишина у вино, до дна искапи. Јер није ово сетва, кукољ ни клас. Пјани ћув само прôђе и зашумело. Ослушни, дозивам, спи рођени пој. Иза сна сну дубље буде пробуђење.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ЧИЦА 61 КОВИЉЕ 62 КОНОПЉА 62 КОПИТЊАК 64 КОПРИВА 65 КОШЋЕЛА 66 КОШУТИЦА 67 КРАСТАВАЦ 67 КРОМПИР 67 КРУПНИК 68 КРУШКА 68 КУКОЉ 69 КУКУРЕК 70 КУКУРУЗ 70 КУКУТА 72 КУПИНА 72 КУПУС 74 ЛАЗАРИЦА 74 ЛАЛА 75 ЛАН 75 ЛЕСКА 76 ЛИМУН 78 ЛИНЦУРА 79 ЛИПА 79 Л

једној извесној крушки; вероватно је да су у извесном броју од тих случајева у питању демонске, »сеновите« крушке. КУКОЉ Корнраде (агроѕтемма гітхаго). Кукољ, грахор (Шулек).

КУКОЉ Корнраде (агроѕтемма гітхаго). Кукољ, грахор (Шулек). Код католика у околини Винковаца, кад се на Брашанчево наложи у пећи ватра за колаче и догоре дрва,

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Не може се сунце залепити с блатом, ни истина се видела покрити с лажом. Ко сеје кукољ, он ће му и родити, а не што боље. Врло лажа цвета, али рода не износи. Нечист ко брка, њему под носом понапре смрди.

Ружица мирише, а бжур задише. И у житу јест чиста пшеница, и има раж и кукољ. Туђе вере ни куди ни хвали. У добро и послено доби ради и часом сади, да обереш зрело грожђе.

И пак сејати жито а ништа нејмати да пожње, и куд сије да му расте шкаљ и трње, кукољ и главница се промеће. Тако и воће и виноград сади, а оно се не прихвата нити му што роди.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности