Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПРАСКОЗОРЈЕ НА ЈЕЛОВОЈ ГОРИ Кров кукуриче, гракће храст, гуче буква у којој ће до подне бити поноћ, ускоро свуда уокруг цвркуће дрвеће, ко сенка млека
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Пошто је био дигао глас сувише високо, испаде као кад кукуриче промукао петао. „Читајте, Палавичини“, рече, тихо, своме помоћнику, који је био свукао рукавице, па их је сад опет,
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
сам ја сад Сад се више не зна Ни ко је где ни ко је ко Све је ружан сан прашине Чујеш ли ме Чујем и тебе и себе Кукуриче из нас кукурек (1956) ВРАТИ МИ МОЈЕ КРПИЦЕ Падни ми само на памет Мисли моје образ да ти изгребу Изиђи само преда
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Око куће без дворишта с једним Црним језди Ништа. Змијом пејзаж, резбарија, са тромеђе у ме зија. Кукуриче петров цветак. За недељом каска петак.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Е, деде причај. Грађанин се мало накашља, промрда раменима, па узе причати таквим тоном да више изгледа да кукуриче, исто онако као што смо ми одговарали у основној школи и препричавали поучне причице: — Била тако два грађанина:
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Поједоше, вели у допису, сву пернату живину. У целом селу ни пиличника! Ни петла не оставише да кукуриче јутром и да тако буди сељака на пољски рад.
Све поједоше, па сад, вели, мора сам ћата Пера, на срамоту цивилизације деветнаестога века, да кукуриче јутром као петао и да буди село! Све је појео капетан са својом аловитом тевабијом и са оном »проклетом Јерином«.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ја с краја! — Ја се мучим и носим, а деца крааду, крааду! — какоће матора кокош кад снесе јаје, а на то петао кукуриче: То није лепо! — Како реку! — кукуриче петао. — Куку, куку, кô аков! Куку, куку, кô аков!
— какоће матора кокош кад снесе јаје, а на то петао кукуриче: То није лепо! — Како реку! — кукуриче петао. — Куку, куку, кô аков! Куку, куку, кô аков! — какоће кокош кад снесе прво јаје, чудећи се колико је велико.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
из дворишта кокошији и крављи, из храста врапчи, из Дунава шарански и смуђевски, и све се разуме, и што петао кукуриче са руде, и што лонац крчка, и што липа шкрипи!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Вукашиновим очима сељак дуго витла петла укруг, шарена крила машу, падају на снег, петлова глава лети на кров и одатле кукуриче прскајући крв, у њему као у дубодолини у поноћ одјекује петлово кукурикање, крв виче вревом петлова и врева прска
Треба све, и највеће грехе исповедити. Споља се чуо један једини манастирски петао. Али тако звонко као да из олтара кукуриче. Стресла се: да није зора? Пожурила је са набрајањем грехова. ...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Рајншвалб летит по воздуху прерадостан до зјела, голубица гучет к слуху, с голубом својим смела. Пјетел рано кукуриче, громогласно весел виче: О златоје пролеће!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Рејншвалб летит по воздуху прерадостан до зјела, голубица гучет к слуху, с голубом својим смела. Пјетел рано кукуриче, громогласно весел виче: О златоје пролеће!