Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Сам ћеш знати какво зрно жање, када видиш да са козом оре! Када видиш ко га чиме гађа, шта му купус и кукуруз плàви, шта му крушка над асталом рађа, сам ћеш знати кога свеца слави!
Нема пута да није посут златом! И до свињца се иде стазом од злата! И ја ти кажем: није злато злато! Злато је кукуруз, злато је сунцокрет, злато је невен, злато је жуманце, и ова тиква је злато, а не злато!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
И млого бист междусобно крвопролитије помежду их. И бист скупо жито: пшеница 100 ока 18 гроша а кукуруз 10 гроша. То време бист лепа зима. Ово сопственоју рукоју подписа Хаџи-Рувим”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Који лопов? Какве свиње? — Ено онај твој поштени Сима, што га једнако хвалиш!... Затреше ми сав кукуруз. — Е, е, затреше?... — Затреше, јакако!...
— подвикну Рака још жешће. Док ти и Стеван плану, па скочи: — Ама, шта ти хоћеш, Радоване? Хоћеш да ти ја чувам кукуруз, а? Да ти ја терам свиње, шта ли? Рака се трже мало, па поче лакше: — Не велим ја то, Стеване, боже сачувај!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... — То је било у вртлозима? — упита Зека. — У вртлозима. — Добро је...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово. Он нити га сеје, нити окопава, па опет њему добро; његову кукурузу не може да нашкоди суша.
Зацрнили облаци! — вели поп Спира. — Таман за кукуруз к’о поручено, — вели госпоја Перса, зевајући и дижући свећу. — Паз’те, господин-Спиро, да се не саплетете на грабље!
— Чим која кола прођу, а ми мислимо: ето га! А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз. — Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник. — О, молим... здраге воље!
« Из авлије се видео леп ходник у коме су ујесен поп Спира, Аркадија и Жужа крунили кукуруз, а лети, кад су велике врућине биле, у њему је под комарником спавао домаћин сам главом.
Жита пуни амбари, а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о
Жита пуни амбари, а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча
Поп Спира уђе унутра у кућу газда Пере, и баш га затече у кући где седи у ходнику па круни кукуруз. — Помоз’ бог, Петре синко! — Бог вам добро дао, господин-попо!
Африка
Полунаге девојке туцају просо и кукуруз. Уметник нас представља својој госпођи, једној дивној дами, изврсног срца, која је сва забринута да нисмо уморни,
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Он сам не зна колико има новаца. Али тако се то уселило код њега, само да не пропадне, да штеди. Тако за кукуруз дају му људи лепо пет форинта. Аја! Он оће шест.
Шупу ти пало, убила ти скупи коњи! Кукуруз си покварио, толики новци коштуи. Чивутин украли двадесет форинта стребро, и Рошилдова облигација од кир Дима од
ЈУЦА: Али, забога, докле ћете га држати да вам толику штету прави?! Није ли вам се кукуруз због њега покварио, нисте ли стотину друге штете због њега имали? ЈАЊА: Ама му правим рачун.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он јој је кроз пукотине, зрно по зрно, расипао кукуруз, скупљен у шаки. Смејао се живини, што трчи на зрна, као да су с неба пала.
Кућа је била у једној удољици, која је сва била у багрењу. Кукуруз и сунцокрети, око ње, имали су висину човека. Бахмут се, са њеног прага, цео видео.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
другог земљишта за обрађивање осим уских дна вртача и увала, где се земља обрађује само мотиком и где су кромпир и кукуруз готово једине биљке за исхрану.
Изнад огњишта су испрекрштане мотке и на њима суше „ченку“ (кукуруз). Троножац зову „пиростија“ а преслицу „фрука“ (аромунско-грчка назвања).
Знатне је плодности Вардарија, раван око Вардара, на којој жита успевају као по бољим долинама моравске Србије, а кукуруз је, због довољне влаге, исте плодности као тамо. У њој рађа најслађи пасуљ Балканског полуострва.
По дну се гаје пшеница, кукуруз и хмељ. Исто тако има у изобиљу хељде и проса. Сточарство је незнатно, изузевши гајење свиња које све више напредује,
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
У оној трци и страху џак је зграбио неки сељак коме су медвједи сваке године пљачкали кукуруз из њиве под планином. Он је у забуни помислио да је то његов џак с малим прасетом, али кад је већ стигао под саму
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
А у Метохији, ако детету тешко ничу први зуби, метну му куван коломбоч (кукуруз) на главу, па кажу: „Како брзо деца јела коломбоч, тако брзо зуби излазили!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Његов ће син казати: »Гле, како је висока трава!« а он ће казати: »То је кукуруз, кретену један!« и још ће казати: »Научићеш ти мени шта је кукуруз или не био ја — ја!
« а он ће казати: »То је кукуруз, кретену један!« и још ће казати: »Научићеш ти мени шта је кукуруз или не био ја — ја!« а жена ће казати са стражњег седишта: »Остави дете на миру, откуд да дете зна шта је кукуруз?
« а жена ће казати са стражњег седишта: »Остави дете на миру, откуд да дете зна шта је кукуруз?« и још ће казати: »Преморен си, изгубио си сасвим живце!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
лаки тутањ протицања годишњих доба, док кроз село уморно пролази деветстоосамнаеста, одмиче споро кроз шуштав сазрео кукуруз, јадна и сама, ( Четири цара) све су то једре и чисте лирске слике, доведене до прозрачне једноставности.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Знамо ми све то! Постао си лиферант! Придижеш канцеларијски материјал ка’ јазавац кукуруз, па га после продајеш! Зато ћути па иди; па фали бога што се само на том свршило!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ваљало би ту намакнути пред очи какво млако јесење вече у коме шушти презрео кукуруз, налијеже на рамена језеро згуснутих звијезда, а душу извлачи ојкава пјесма невидљивих дјевојака.
Тек другог дана навече, док су у дворишту неке школе жвакали недокуван кукуруз, Василије се нешто присјети и поче да гунђа: — Па да, сад она бира: ваља јој траву, ваља сијено, ваља репино лишће, а
лишће, а и напоја ће се наћи, дао бог нек она само извољева ко каква попадија, а ти, Васо, теби је добар и неварен кукуруз, ти си пошао да преокренеш свијет, па да свака шуша залегне за препуне јасле.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Крупно питање! Наћи ћу ти једну и са дванаест, само је малко глибава, а требаће ти и пара за кукуруз! СУЉО: Ајде, кад ти кажем! Треба ага да чује, па да ради дреновак! ХУСО: А шта је с вечером? Опет ништа?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Били смо права правцата екипа махача. Праве две излуделе махалије! Неко би нас позвао на кувани кукуруз, неко други би опет на примусу скувао кофијановић. Нигде човек не може тако дуго да се гребе као на Ади Циганлији.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Под уштапом прогледао јаз. Шуми нула - а у нули аз. ИИ АМБАР Кукуруз цури. Лунина локна, жиг у фигури, рогачи окна. Пшенично жито пузи уз кваку; павши у сито, уплаши свраку.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пијетао дотле кукуруз кљуца и богат ручак за Мачка спрема, по лонцу мијеша, тихо пјевуцка веселу пјесму, равне јој нема: „Пшеница расла
Свакога лета, добро се знаде, кукуруз дедин јазавац краде. Грози се деда, жестоко прети: „Тако ми мога брка, платиће једном скитница ноћна која кукуруз
Грози се деда, жестоко прети: „Тако ми мога брка, платиће једном скитница ноћна која кукуруз крка! Погледај само проклетог типа, смаза ми њиву до задњег клипа!
“ О цару глупом казује Тоша, па тек што причу сврши, упита Жућу: „Чујеш ли, друже, кукуруз неко крши?“ „Какав кукуруз, ћути будало, то цврчку пуче танко гудало!
“ О цару глупом казује Тоша, па тек што причу сврши, упита Жућу: „Чујеш ли, друже, кукуруз неко крши?“ „Какав кукуруз, ћути будало, то цврчку пуче танко гудало!
ХРЧАК: Кад јесен дође, брат зна шта ради, команда пада: дружино, кради! Жито се вуче, кукуруз круни, подземни амбар ципом се пуни. Ко се због ове лепоте буни!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Не спава се већ друга ноћ. Људи су поднадули и очи им упале... Гледам Јанкуља како мљаска једући жив кукуруз. Када га поједе, окрете се око себе као да некога тражи — размахну клипом и удари Крсту возара по врату.
Не чује се више ни пушчана паљба. Ветар растера прашину и сунце грану. Људи се усправили. Хтели би да кроз онај кукуруз виде дело својих руку. Да виде раскидана тела непријатеља, и да ликују...
— Да грдне несреће! — Све их поробише... — Их, их! — лупи се Рајко пунилац по колену. Кроз кукуруз, према месечини, угледасмо нашег командира. Прилазио је лагано. Позва нас воднике. Био је сломљен.
Скратисмо даљину још за сто метара и шрапнели експлодираше испред непријатељских ровова. На догледу видимо како се кукуруз повија под силином шрапнелских куглица, а непријатељски војници се у рову ускомешаше и ашовима почеше избацивати
Непријатељски строј се поколеба. Неки падају, други лежу и побијају ашовчиће испред главе. Али кроз кукуруз напредују у скоковима. Наша батерија отвори брзу паљбу. Шрапнели пресретоше плаве блузе на отвореном простору.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
као змија кроз честу... Ено крушке... Хм, треба обићи са друге стране, откуд је кукуруз до саме крушке, а одовуд је пољана.... Брже, опрезније!... Пст!... Чујеш ли?... Љубица седе на земљу, не дишући.
много је погрешила!... Опет је обузима зима... све више је издаје снага. глава јој клону на једно окопано стабло... Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе... Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
СРП НА НЕБУ Ти незаборављена моја на родном пољу изненада женка, остај ми сенка, сенка. Ко редови зарђалих коса кукуруз је на сунцу зрео. Тешка си била, врела и боса као сноп жита кад се разгрне.
Трупе које пролазе имају од коприве шињел. За доручак добијају неки пржени кукуруз, као кафу, и неку зову, као чај. Ђонови им пропуштају воду. За ручак имају репу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.
Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља... А комишиоци готово престали радити. Тек понеки кукуруз вркне и зашушти, или се понека снаша узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима да не залудниче, но кад
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Остави ме без друга, родићу ти за два друга. — Казао кукуруз, јер што се у копању ређи остави боље роди. Уклони се ти мене а ја ћу тебе, па ћу родит’ и за тебе и за мене.
13 Питао ага агу: — Ма, дина ти, штоно твој чипчија Влашче по мјесецу кукуруз окопава? — Да је крсту више муке. 14 Копао чипчија аги у башчи, па га упитао: — Смијем ли, ага, мало починути?
Сјâле му се ливаде травама, кућа мушкијем главама; дичила се њива сноповима и торови овновима; кукуруз шишаркама, пшеница класовима, коњ седлом, пас мећом, а гост сваком добром срећом.
(Три Нике, Николе) 8 — Ја се зовем куку и руз, без мене вам куку и леле? (Кукуруз) 9 — Јас ти кажем, јас ти показујем?
(Лубеница и семенке) 199 — Пун дô људи, свакоме кубура за пасом? (Кукуруз) 200 — Сви синови у капи, отац без капе? (Жир и храст) 201 — Сви царићи у црвену, а сам царе у зелену?
ЖЕНСКЕ: Овако се бибер копа, овако, овако! (Чине покрете рукама као кад се окопава кукуруз). МУШКИ: Није тако, већ овако, овако! (Исплазе сви језике те њима мичу). ЖЕНСКЕ: Овако се бибер жање, овако, овако!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе се смањи, згрчи и примаче ближе Толиним леђима. Зашто је купио црвене ђинђуве? Сваки пут кад наплати свиње, кукуруз или ракију, понесе у торби симите, рачунаљке и шећерлеме.
Кад је без речи села, просуо је дукате на чергу. „Јеси ли их видела оволико?“ Она се загледала. „Као да је кукуруз.“ Напунио је шаку. „Види колико су тешки.“ Узео је њену руку и њоме благо мешао гомилицу. „И у мраку светле. Моји су.
Не тушти се модрином кукуруз ка о млад топољак; то и није кукуруз; то је дивља барска перуника у сушним годинама, кад не цвета.
Не тушти се модрином кукуруз ка о млад топољак; то и није кукуруз; то је дивља барска перуника у сушним годинама, кад не цвета.
Кад се мало отрезнила, погледала је око себе: кукуруз је био вран, чађав од мрака. Њој се чинило да је малопре изгорео... Соба је пуна сенки лишћа и месечине.
И Ђорђа су тукли, била је месечина, вран кукуруз до појаса, лескало се поле од кукурузовог здравља, видео је сину нешто крви на уснама.
До подне продаје даске за мртвачке сандуке, а од подне јури дужнике, интерес уписује у главницу, купује необран кукуруз и мршаве свиње што дању и ноћу лутају по пољу. Помор ће му надокнадити изгубљено у апси.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
С њима је умирала њихова њива, њихов виноград, њихова крава Бијелка. За њима је остајао необран њихов кукуруз, незавршена њихова парница о међама, непокривена њихова појата — прозрачни бијели скелет изукрштаних греда, кавез пун
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Нека беспредметна радозналост повуче га тамо, и он, не размишљајући, пође кроз висок густ кукуруз, претрча сеоски пут и завуче се у шибљак, који је израстао пред судницом.
— Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце! — моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. — Сад паре или кукуруз, то ти је. Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује.
— моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. — Сад паре или кукуруз, то ти је. Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. — Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.
— Сад паре или кукуруз, то ти је. Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. — Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз. Још се није ни запурењачио... Кад стигне твоја њива, стићи ће и моја, па ћу ти дати. Ђурица разумеде шта се ради.
само да га заплашимо, да боље чува стоку... Не бих ја то дао, Бог с тобом. — Како ти је осекô кукуруз ? — обрте се Ђурица Милошу. — Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. — Па зар у сто клипова товар жита!...
за тарабу, и, са неком неприродном силом, коју он никад у себи не претпостављаше, пребаци се преко ограде и паде у кукуруз. Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ.
тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.
— Море, децо, гледајте своја посла — одговара им онај с пушком, отресајући печен кукуруз и завијајући га у зелену шашу. Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац.
их, вала, ни ми куповали, па их нећемо ни продавати, но узмите па једите — одговори стражар и даде им по један печен кукуруз. — Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он?
Испред куће му одговорише да је све повољно, и они се обојица пажљиво провукоше кроз шибљак и кукуруз, те уђоше у кућу, где их очекиваше Станка и добар ручак.
XВИИ Ђурица и Пантовац остадоше код Јова и на преноћишту. Ђурица и Станка однеше поњаве у кукуруз испод куће, па ту, под једном кржљаком, дивљаком, наместише постељу.
кућице нема ни толико дворишта, да се човек слободно обрне, а око понеке подигнути су у пространу дворишту кошеви за кукуруз, стогови сламе, сена и шаше, кошаре за стоку и остале потребе добре земљоделске куће.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
реч утије — утови се, угоји се фацулет — марама филцан — шоља без дршке фисе билила — удели бога ради фрментин — кукуруз фукара — сиротиња фукараш — сиромах хајван — в.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
тада почиње његов летњи одмор и онда га шаљу да се прихрани, одмори и припреми за јесен када треба превлачити жути кукуруз и обавити јесење орање.
Добар кукуруз и бујна поља дувана давала су утисак богатства, али једини свет који се могао видети, били су црнци чији језик нисам
Петровић, Растко - АФРИКА
Полунаге девојке туцају просо и кукуруз. Уметник нас представља својој госпођи, једној дивној дами, изврсног срца, која је сва забринута да нисмо уморни,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
НОПЉА 62 КОПИТЊАК 64 КОПРИВА 65 КОШЋЕЛА 66 КОШУТИЦА 67 КРАСТАВАЦ 67 КРОМПИР 67 КРУПНИК 68 КРУШКА 68 КУКОЉ 69 КУКУРЕК 70 КУКУРУЗ 70 КУКУТА 72 КУПИНА 72 КУПУС 74 ЛАЗАРИЦА 74 ЛАЛА 75 ЛАН 75 ЛЕСКА 76 ЛИМУН 78 ЛИНЦУРА 79 ЛИПА 79 ЛОВОР 81 ЛОЗОВИНА 81 ЉУ
Вила на ј. спомиње се у песми (Вук, 1, 225). Коме јазавац једе кукуруз, нека у онај (недељни) дан у који је кукуруз посејан пободе у земљу ј.
Вила на ј. спомиње се у песми (Вук, 1, 225). Коме јазавац једе кукуруз, нека у онај (недељни) дан у који је кукуруз посејан пободе у земљу ј. прут, увијен у гужву, па му јазавац неће више досађивати (ЖСС, 70). Ј.
Георг. З, 451 идд›), и од њих је вероватно, индиректно и кроз литературу, дошао и нама. КУКУРУЗ Маіѕ (зеа мауѕ). Кукуруз, урметин (тал. форментоне), коломбоч (Шулек). К.
Георг. З, 451 идд›), и од њих је вероватно, индиректно и кроз литературу, дошао и нама. КУКУРУЗ Маіѕ (зеа мауѕ). Кукуруз, урметин (тал. форментоне), коломбоч (Шулек). К.
клипова и оставаљају за семе, а тулуске заједно са шашом па њима пуштају, по заласку сунчеву, низ реку, »те да и кукуруз потече из земље као вода низ реку« (СЕЗ, 19, 361; негде то раде на Богојавлење, СЕЗ, 14, 23); први окруњени к.
Сцхрадер, Реаллеx., ѕ. в.), потиснула пшеница и кукуруз, и на те две врсте жита пренесена су, веровања и обичаји који су се раније везивали за просо.
, ни варити ни пурити кукуруз (БВ, 10, 1895, 90). Не сме се газити по мрвама које падну са софре, јер онда п. неће да роди (СЕЗ, 13, 410; 32, 185).
Тога дана обавезан је понегде и пост (СЕЗ, 40, 331). Исто тако пред почетак сетве чине се и жртве. На пример, кукуруз се окруни, а све остало — тулус и лишће — баца се у реку »по заласку сунчеву« (СЕЗ, 19, 361: очевидно, жртва хтоничним
Цаланд у АРW ‹1. с.›). За првине које се бацају у реку има доста паралела (први кукуруз, СЕЗ, 19, 361; прве чарапе које дете исплете, СЕЗ, 14, 279; 19, 369, и др., упор. СЕЗ, 31, 1924, 76).
у уво (3борник Етн. муз.,, 265) — као и свињама код Немаца (Хандw. ДА, 6, 1083). Кукуруз. Међу касније објављеним веровањима о к. издвајају се врачања и гатања о свадби, о Божићу, о Св.
који се приликом окопавања кити зове се: »цар кукуруз«, и он је »антропоморфизирани дух жита« као и »божја брада«, која се прави од пшенице (ГЕМ, 36, 1973, 58); у
Ћипико, Иво - Пауци
—Немам готових, а жао ми те: даћу ти кукуруза. —Имам, господару, жита у кући. —Чекај, будало! Узми кукуруз, па га у чаршији продај , — ето пара ..... А колико требаш? —Тридесетак талијера...
Војкан се поврати у чаршију. Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога. Кад не могаше с трговцима се помоћи, улази из крчме у крчму, наручи по литре
Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати. Пред сами сутон паде му на памет да би могао кукуруз
Пред сами сутон паде му на памет да би могао кукуруз продати истоме своме господару, а зашто не? И, тетурајући, уђе у дућан и довуче се у писарницу.
Дао сам ти двије кварте, а давао сам ти и оне друге двије, али не хтједе их ти примити, велиш: није се осушио кукуруз како ваља... Добро, брате, даћу ти двије кварте сада најбољега, кад је најскупљи... Дођи по њ, кад хоћеш!...
Судац изрече осуду: Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на исплату парничких трошкова — равних четрдесет и осам круна.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А како берићет, чивчије, сељаци, и слуге? Слушају ли? ТАШАНА Слушају! ХАЏИ РИСТА Видим да већ доносе кукуруз. Да ли су све донели што се обрало по чивлуцима? ТАШАНА Не знам, хаџи. ХАЏИ РИСТА (увређено): Треба да знаш, кћери!
СТАНА (изненађено): Зашто, дедо? ХАЏИ РИСТА Тако, љут сам. Пролазим па видим: те овде кукуруз истоварен, те онде просуто, онде бачено, остављено... Како ти то да не видиш? Ти си бар одавно овде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола се вози на њиве, у кукуруз, у млин, на салаш, у неко село. Успут дарне својом грубом ципелетином кочијаша у леђа, да стане, да некога приме и
А овај ваш кукуруз, душе ваља, сила је: разјареним биковима снагу ломи. Да човек не верује, док не доживи... Ето, драга госпа Лела, после
— Види-дер, Јосо, јесу ли у предњем сицу моје чизме, па ако јесу, окрени лево у кукуруз, да видим какав је тај американац. То је Љубин проналазак. Бајаги ситан, али чест и сладак, да га живог једеш.
Побегло је можда и од чудног света који се сав претворио у кукуруз. Још су сва поља пуна кукуруза, а већ су пуни кукурузом амбари, тавани, дворишта.
Нити се таласа, нити шуми, нити одблескује. Место воденог роморења чују се лопате у кукурузу. Или окидају и прегрћу кукуруз, или се право забадају у прегнуто. Павле пролази поред тога, и иде даље.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако опет једном приликом има грабен да окопа кукуруз, па запео, запео, али не може да стигне. Кратак дан па не може да стигне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
По нему се зелене пусте ливаде као оазе, и овде, онде, издиже се по неко китњасто дрво. Напред се испречио Кукуруз, грбав и чворноват, обрастао трњем и вињагом, а над њим се натквесило Голо Било, суво, мршаво, пуно трошног стења, што
Тамо даље држе Енглези... Од Кожуха лево настаје Зборска Коса, затим Кукуруз, па Ветреник... Је ли тако? — обрати се поручник Мишићу. — Потпуно!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— измишљена планина (можда је ова реч направљена према речи Ровине, називу места где је Марко погинуо) урметин — кукуруз Урош царевић — в.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
и споља, с округлим отвором на врху у који је метан Мачков плехнати котао кад би се за дружину кувао кромпир или кукуруз. Опасан и шкакљив посао око набавке хране преузео је на себе главом сам вођа групе, Јованче.
Он је упадао најприје у своју њиву, другог дана у Стричеву, па у Мачкову и тако редом, брао кукуруз, копао кромпир и чупао роткве и слатку репу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Сви се смеју и мећу озбиљно на број 11. — Доста! Стига! — раздера се као луд Ване Јагурида и сручи кукуруз с табле на сто, па полете с таблом ка касиру тако силно да је са столицом заједно оборио ситног Тасицу шнајдера.