Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Један средњих година човек лежао је од ране, куршум му је кроз слабину пројурио — за неколико ока кукуруза умал’ не погибе. Хтео је красти. Сиромах! Можда је и гладан био?... Одмах до њега лежаше једна стара бака. Боже мој!
Те јесени дигосмо на таван неколико мерова пшенице и двоја-троја кола кукуруза: то беше све!... Година шесет друга беше мршава претходница страховитој шесет трећој години...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад смо Грабовцу дошли, хтедоше да запале хан тј. турску кућу; но бијаше близу један чардак пун кукуруза, те ја једва одбраним да не запале хан, јер би и чардак изгорео, а ̓ране нам треба. Одатле пођемо у Љубинић на конак.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Шта се он пута успавао код свиња, а свиње право те у Ракину њиву па начине покор од кукуруза. Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије...
— Батали, море, свађу, па се намирите лепо као људи... То је срамота — комшије, па се кољете око неколико струкова кукуруза! — поче Стеван да их мири. — Баш, газда-Радоване, биће много дваест врећа — по души реци! — прихвати Илија.
— Ако ти није право, а ти апелирај! — подвикну му Стеван, па се окрете Сими: — Ето тако, Симо! Даћеш му две вреће кукуруза; а сад иди те гони ону назимад кући и гледај да не оду опет у штету. И сви се разиђоше.
прпа — велики страх пудар — чувар винограда, пољски чувар пулија — сјајно метално дугме пурењак — клип младог кукуруза пусат — оружје пустемица — гађање руком; грана која смета при пролазу Радиш — ђердан од нанизаних лешника, играчка
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље. Него ти овде седим с децом и разговарам. Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето... Ишао сам мало до субаше. — До субаше? — пресече га поп. — Ја, звао ме. — А што те звао?
истребљење, уништење иштира — врста пореза у храни јаглица — искокано зрневље; пуцање пушака као кад се кокају зрна кукуруза јако — сад јанџик — врста торбе јаран — друг, побратим јордам — охолост, поноситост кабулити — допустити нешто,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Крмача. — Ровашене? — У десно ухо. — Е, то су црквене свиње! Тјерај у обор па им подај кукуруза. А кмета поздрави нек закаже селу да пази на те свиње; јер ако још једанпут чујем да су упале у туђе добро, продаћу их
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Нема по џеповима — вели домаћин с врата — тражио сам, па нема... Све неке мустре; мустре од кукуруза, и неке мустре од вунице, ваљда за ћерку, треба нешто удавачи... — Па ди је, врагу, метнуо!
Та до’ће ред и на вас! Нек плачу бабе и старци, што им се то више не може стрефити, а ви до први’ кукуруза! Остало је, фала богу, још ћувегија! А девојке се онда смеју кроз плач. Млада се попе у кола и седе уз девера.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
из позадине пристизало форсираним маршем, окрете безобзирце назад па се истопи у оном бескрајном мору пожутелог кукуруза који се као талас повијао под ногама избезумљених маса гоњених па кленом рафалном ватром из топова свих калибара.
Црњански, Милош - Сеобе 2
се тако разместише, по клупама, на том доксату, у хладовини, у којој су висили читави гроздови лањских клипова кукуруза и паприка, као црвени венци.
Смејао се живини, што трчи на зрна, као да су с неба пала. Кад је испразнио шаку кукуруза, почео је да им стреса дувана и смејао се живини, зачуђеној чиме је небо храни. Вели: не ваља то што Павле ради.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Натресе крушака, наједе се кукуруза, а онда запријети да ће на крају појести и мене кад нестане посљедње крушке и посљедњег кукуруза.
крушака, наједе се кукуруза, а онда запријети да ће на крају појести и мене кад нестане посљедње крушке и посљедњег кукуруза. Поваздан зато бројим крушке на дрвету и кукурузе у њиви и рачунам колико ми још остаје да живим.
— Ено га сједи пред улазом у свијет, гребе по вратима и мијуче: „Жућове-јуначино, пусти ме да уђем!“ Док је то из кукуруза прислушкивао, мачак Тошо сав се накостријеши од велике љутине и дође сличан великом јежу.
Шаров прилеже на ивици кукуруза, а мачак Тошо стаде испред њега и повика: — Мијау, изићи ми на мегдан, буволовче Жућо, лажове један, крадљивче
Попут олује, Жућо се сручи до кукуруза, али мачак Тошо муњевитом брзином одскочи у страну, а Жућо се истог тренутка судари с великим Шаровом и ... ...
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ковчег са њеним телом изложише у једном трему, окреченом бело, са чијих је греда висило безброј венаца, главица лука и кукуруза.
беше се уселио Аранђелов слуга, матори Ананија, са бабом и ћеркама, довлачећи једнако сено и сламу, читаве стогове кукуруза.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У истом, бољевачком крају, када породиља шаље попу суд за „молитву“, она метне у суд онолико зрна кукуруза за колико година не жели да затрудни.
(Вук, Додатак, бр. 60) — Деца су каи шуљци (слаб клип кукуруза; слабо дете или младунче; отпад). (Радуновић, 1988, с. 85. и 425) — Што родитељи на огњиште, то дијете на буњиште.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
помиловање за себра што ниче и умире као трава у заборав из заборава, за тридесет кућица његовог кромпира, за усукано кукуруза стабаоце, за дим над кровом, за оно где је, следећи оце, погрешио делом и словом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Оно мирише на мемлу хладовитих дворишта и на воду у којој има железа. Њих старац храни зрнима кукуруза. Ваздух почиње да кључа од птичијег лепета. – Ради сео његовој кући...
Отац ће седети за столом и гледати у зид, а мајка ће клечати крај лименог шпорета, гурајући кроз тесан отвор чутке од кукуруза. Отац ће казати: »Што нијеси јавијо?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Стриц Ниџо покушава да ложењем ватре у њиви одагна јазавце из кукуруза, и та ватра се, у дечјој свести, већ разгара до усхићења: На једном крају бугиња ватра, а на другом лаје куја, у тами
Стриц Ниџо, пошто је одбранио њиву кукуруза од јазаваца, дуго после тога није имао мирна сна — био се навикао да скаче из постеље и виче на јазавце — али деда
расипа при млевењу жита); завагивати низ пут, (заносити се у ходу, попут богаља); гањак (балкон); слатковина (трава из кукуруза, слична лозици); неуморно цигуљати (понављати нешто пискавим гласом); копница (комад земље на коме је снег ископнео);
Копитом копа, као кошута скакутаће кроз речи. Кас кроз кукуруза клас, велико скакање кроз кокошке и кокодакање. Игра која је дала оваква мала поетска открића није била ни
Милићевић, Вук - Беспуће
пуна боја, изрезана и испресијецана међама, пуна јечма што се жути, зоби што се зелени, ријетких, малих црвенкастих кукуруза, густих, сирово зелених конопаља, и шарених бара и кошаница.
И онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз тамно-зелена поља, пуна кукуруза, обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком пшеницом и зеленом бујном зоби, вијуга преко
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ево их онда, извиру, неко путељком из кукуруза, неко плови царском џадом, цестом државном, па још се и на кобили љуља, трећи трнапи из првог сутона право за вечерњу
Стриц Ниџо већ дуже времена био је у Банату, отишао да се нађе око бербе кукуруза, па жива згодација да се људи малчице разбашкаре и даду срцу на вољу.
данас могућа, особито у овај шумни дан презреле јесени, кад чавка гласно чвакће о смрти и растанку, а отежао кош, пун кукуруза, смирено најављује да се ваља зеричак одморити, па опет — Јово наново — у сјетву, у вјечито обнављање, чекати она два
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ПАС И КРМАК Завирио један дан пас крмку у корито гдје бјеше пунано скроба и кукуруза, па му завидје и рече: — Благо теби, мој лијепи и дебели друже!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Други би одавно изгубио главу. СЕЉАК: То јест; али промисли и ти, колико сам те пута омиловао. Колико сам ти пута и кукуруза давао. И да сам тео, могао сам те пустити да цркнеш од глади; за све ово ваљда и ја заслужујем благодарност од тебе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А тешка оморина притисла земљу, као да је дави. Једино је Танасије безбрижан, објахао лафет и заглабао клип куваног кукуруза који је дигао негде уз пут. Потпоручник Александар ми приђе и прича како нигде није видео лепшег народа него овде. —.
Ту су војници нахранили и напојили коње. За људе није било ничег. Имало је младих кукуруза, али нам рекоше да се ватре не смеју ложити због близине непријатеља. Сунце је већ зашло.
Лака пара дизала се са земље, носећи мирис изгњављене траве. Војници су секли струкове младих кукуруза и давали коњима, док су они крунили млечне плодове и живе јели. Комора нас још није стигла, нити знамо где је.
Из кукуруза износе мртвога војника. Руке леша још су млитаве, глава забачена уназад, а око усана свеже маснице крви. — Куда га нос
У Бошњаку смо остали пет дана, а шеснаестог августа зором кретосмо. Маршујемо поред већ зрелих кукуруза, пожњевених или изгажених њива и напуштених засеока. При застанку слушамо удаљену топовску паљбу и цвркут шева.
А пред нама, испред високих кукуруза, праште пушке... Командир отрча напред. Кроз пушчани прасак као да се чује нека песма... чини ми се „Ој Србијо“.
— Прекините паљбу, побисте наше! — излете из кукуруза један пешак. — Ура, ура! — разлежу се повици наших пешака из даљине, и батерије замукоше.
Хтели би да кроз онај кукуруз виде дело својих руку. Да виде раскидана тела непријатеља, и да ликују... Али из кукуруза су извлачили мртва тела наших пешака, па их ређали као покошено снопље на чистини испред топова...
Тада су приведени војници из оне чете која је била у резерви, а налазила се испред наших топова и оног кукуруза. Војници су слегали раменима, јер су и они чували главу од пушчаних метака, те и не знају како се то збило.
— Зашто батерија не гађа!?... Стрељаћу воднике! — виче однекуд из кукуруза командант дивизиона. — Радомире, пали! — загрме својим гласом потпоручник Александар.
И оде тако, са купусом. А готово су свима из торбе вирили клипови кукуруза. Сунце је већ зашло, када и ми кретосмо, и мало затим скретосмо у једну ливаду између кућа, где постависмо топове.
Ветар ћарлија и повија таласасто већ зреле стабљике кукуруза, а сунце јесењим зрацима као да милује. Око торња чује се весело цвркутање врабаца.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
45. Удри, удри, ситна киша, Ој додо ле! Мој божоле! Те пороси жито, вино, Ој додо ле! Мој божоле! И три пера кукуруза, Ој додо ле! Мој божоле! И ланове за дарове, Ој додо ле! Мој божоле! И кудељу танковију, Ој додо ле!
Да пороси наша поља, Ој додо, ој додо ле! И шеницу озимицу, Ој додо, ој додо Ле! И два пера кукуруза, Ој додо, ој додо ле! 48. Наша дода Бога моли, Ој додо, ој додо ле! Да удари росна киша, Ој додо, ој додо ле!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Крај баровитог мора, испод села Кондокали, зарасла лоза. На једном брежуљку опет гробови, испод кукуруза. У селу Кондокали било је, кад је помор у војсци био опао, године 1916, варијете Дунавске занатлијске чете.
То исто небо, жуто продужење поља кукуруза, у недоглед, у јесења послеподнева, мешавина боја песка и слатине. Коњаник под њим има туп осећај да му ветар јаше за
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Буди те шкрипање кола и вика деце, која скачу од тебе и трче пред кола, на којима је кошар пун кукуруза. Дижеш се и ти, па заједно са колима и целом гунгулом улазиш у авлију, а тамо, под трешњом, стоји поголема »рпа«.
Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из
Наступају њиве. Улазимо у планину од кукуруза. С обе стране пута подигла се недогледна гора... Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце
Сунце се смирило. Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола. Скупљају се радници под брест. Сретен ми води ситог »Султана«, пребацује преко њега гуњац и
Опазише нас и ућуташе. Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа. То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из четири велике луке и две њиве планинуше. — Добро ви вече, радници!
Испречали се дугачки пурењаци, све један преко другог, те саставили велику рпу кукуруза. Један се истурио задњим, дебљим крајем, са преломљеним тепељком, па се наџеџио, ка' ђетић у мајчину крилу; други се
баца га на гомилу и маша се другог, а сутрадан на чистој, окомишаној гомили, ваљају се по сто неокомишаних, изломљених кукуруза.!... Славне наше припевалице!.... — Је л' ти драго, Јово? дирка га Анђа. Јово ћути, па само ломи кукурузе.
А младежи се не дрема. Они би, да могу, продужили ноћ у двоје, у троје и са зебњом гледају, како нестаје испод њих кукуруза... Већ се лакше ради, а више шали и задиркује. Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже.
Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу. И неста га у помрчини... Комишиоци се већ раштркали. Око кукуруза остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КУКУРУЗА 164 ОРАХ 165 ЧОВЕК И ЈАБУКА 166 КАКО СЕ НАПАЈА ДРВО 167 ЉУБАВНА ПЕСМА 168 СЕЧЕЊЕ ДРВЕЋА 170 БАЛАДА О СТАРИМ ШЉИВАМА 173
КЛИП КУКУРУЗА Клипови кукуруза, средовечни, Пуни и једри, зубати, млечни; Носеви под крагном: сви су, наиме, Обучени ко усред
КЛИП КУКУРУЗА Клипови кукуруза, средовечни, Пуни и једри, зубати, млечни; Носеви под крагном: сви су, наиме, Обучени ко усред зиме.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Онда би излазила и ишла ка оној равници, подједнако равној због засађеног кукуруза и дувана. Тада би се све брже примицали.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А око пуно горких, тешких суза. Допире тужан жамор кукуруза По пољу пуном суза, пуном росе; Последњи ветри вапај сени носе Зором, животом што ће их све стрти.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако смо и ми! Шчим-ни шчим! Шчим-ни шчим! Шчим-ни шчим! — џивџуће врабац око зрна кукуруза које не може својим малим кљуном да прогута.
Кутњи ти је стожер јак и тврд; у ајвану и у уљанику напредак; раног жита и озимог бити ће на претек, али јарога и кукуруза поредно; у ливадама и у шјенокосима нећеш косу уносити него кошјерић и кућен зато што ће га љетна припека уништити;
Дува преко родних воћака, преко грозних винограда! Дува преко коренитих кукуруза, преко танких конопаља, преко кластих јечмова! Преко пшенице белице, преко зелене детелине!... Дува ветар! дува ветар!
Бескућницима 1 Имам кућу од ивова прућа, Амбар-тикву пуну кукуруза И поњаву од стотине љета, Изгорила на стотину мјеста, Да с’ окрпи, још би нова била!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Он је свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавање кукуруза — није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему. Најпослије ограну и недјеља. Све, и старо и младо, спремаше се цркви.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Од Мораве, из кукуруза, пукот и врева и клобуци дима као да је сваки струк кукуруза Турчин што пућка на чибук; срдито фркћући, ђуле тресну у
Од Мораве, из кукуруза, пукот и врева и клобуци дима као да је сваки струк кукуруза Турчин што пућка на чибук; срдито фркћући, ђуле тресну у шиљато коле, трбусима черкеских коња намењено, па као у
Ни други с њом није покушао. Једино поп. Па и њега је мајка наговорила. Смрачило се зеленило кукуруза. Ко би смео с њом да покуша! И тај Тола! Будала, боји се Ђорђа. И он је мушко! Звиждуће, ништа не слуги.
Ломила је прсте. Учиниће то због Ђорђа. За његов спас. Мора. Дижући се, придржавала се за стабло кукуруза. Једнога дана и Аћим може да каже: „Истерај, синко, ову нероткињу и узми себи другу жену.“ А ја? У моравски вир!
Снажним белим рукама Симка стеже решетке на отвореном прозору. Месец млечи велику гомилу жутог кукуруза. Ронећи по радосном стиду, дуго гледа у детелиште међу кукурузима са четири здепаста пласта.
Сенка се одмакла од њега. Био је на сунцу. Не чује српове, не осећа у ваздуху последње дахове сваљених кукуруза. А оно у Београду наставило се овако: Зора је пришла, узела дна дуката, загледала се у њих стиснутих усана, па их
Лак ветар се игра искривљеним и иступљеним јатаганима кукуруза: јесен је, па их младим месецима кољу сељаци, он седи под брестом у својој њиви, не, седи на сунцу, треба се опет
да му суза не падне на гомилу месечине. Симка приђе прозору и испуни га. Брежуљак жутог кукуруза светлуца под багремом. Волела би да је тама и да га не види. Лако заборавља Ђорђа иза леђа, на кревету.
Лако заборавља Ђорђа иза леђа, на кревету. Само једно борави у њој: родиће у првој копњи кукуруза. Багрем ће процветати. Све се у њему одједном згужва у грч. Сигурно је чула кад сам јој оне ноћи причао о Толи.
Помор. Не мисли. То чује. Врзина запуца под њим, и он пође пољем преко необраних кукуруза и непокошених отава. Бежи од тишине у селу. Бежи да не сазна да је Адам умро.
То је детиња душа. Бог ме кажњава. Ђорђе дахће, у лугом зноју истопиће му се очи, мртво лишће кукуруза сече га по лицу и рукама, скида и гуњ, млатара рукама и тешко гази, да не би чуо тишину у селу у коме помор сатире
Нема божје казне. Зрикавци тестерицама косе ливаду, травку по травку. Не чује их. Не осећа јесење умирање кукуруза и трава, који ситном циком узалудно дозивају сунце.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко да побегне од такве страже? Замрља од туге, мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље кукуруза. Мајка свих река већ поверова да јој је најмлађа кћи заборавила своју сулуду жељу, кад се једне ноћи проломи олуја.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тако је, у јесен 1813, док су обасјане, меке измаглице падале по гроздовима и јабукама, и клиповима кукуруза, по разваљеним тарабама и густом блату, по општој зебњи, шћућуреној под праговима, Добрача слушао причу о томе како у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ну намах стане киша дивних суза; С мирноћом оног ком нешто предоче, Ја вере, с нечим младих кукуруза, Загњурено у бездану дубину Ствари, које му знак тајанствен дају, Заруди дивно, да све боре сину, И, са жаром, у
Попа, Васко - КОРА
вилица Човек му се настанио Са своје четири стране света Тада је губицу раскрвавио Хтео је Да прегризе ту стабљику кукуруза Давно је то било У очима лепим Туга му се затворила у круг Јер друм краја нема А целу земљу треба За собом
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ После се са важним једним писмом у левом џепу копорана провлачио опрезно између високих стабљика кукуруза који се ломио под његовим ногама, и милио кроз траву ка другом батаљону, гоњен сноповима митраљеских зрна.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Чудим се само како те не интересују ствари које имаш одмах под носом, копачи кукуруза из Лучика, биједа коју даномице видиш ту пред твојом тезгом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Оштар хладан планински ветар зањиха лисје и врхове кукуруза, те над главама сакривених бегунаца забруја чудна ноћна песма, пуна неке миле и суморне сете, некога неразумљивога и
— Јово, јеси ли ти ? — запита он полугласно, кад се они из кукуруза приближише. — Ми смо, наши смо... — убрза Јово с одговором, видевши пружену пушку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И НЕ ВЈЕРУЈЕ (ТУРЧИНУ) Враћао се некакав сељак из Дубровника пут Требиња зими, и носио на леђима неколико ока кукуруза дома, па од труда, зиме, а може бити и од глади запјева иза гласа да се разабере: Ласно ли је пјану запјевати, а
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Имао сам обичај да проведем сате косећи своје непријатеље у облику стабљика кукуруза, што је упропашћавало летину, па сам зато добијао ћушке од своје мајке.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
дубоко у ноћи, када чујемо слабачак звук црквених звона у румунском насељу, око четири миље источно од нас, преко кукуруза на наш пашњак дува поветарац који носи мирис слатког, младог кукуруза нашим гладним воловима, позивајући их на богату
насељу, око четири миље источно од нас, преко кукуруза на наш пашњак дува поветарац који носи мирис слатког, младог кукуруза нашим гладним воловима, позивајући их на богату гозбу. Тада смо се претварали у очи и уши.
И онда, на свој стари, пословички начин, заврши примедбом: ”стабло кукуруза расте само дотле док не избију клипови, а после тога сав сок прелази на њих.
” Говорећи о многобројној Фредовој деци, Џим је завршио умовање, поредећи Фреда са стаблом кукуруза које је почело да вене, али на коме се налазе многи клипови.
А што се лично њега тиче, рекао је да је он старо стабло кукуруза, али без клипова; да је његов живот такође једна крајност, иако супротна оној коју представла Фредов живот.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Дакако, — прихвати живо Тома, — не можеш друкчије... —Реци му да би' му дао неколико варићака кукуруза... —Похлепан је на вуно...
Краков, Станислав - КРИЛА
Жуто лишће шуштало је опоро, и дрхтало од страха. Под ногама су стабљике пуцкарале н уздисале. Иза кукуруза се као прљаве грбе дилази сеоски кровови. Један бајонет је зазвонио као звекир о челик шлема. Пси су помамно урлали.
Било је вредно, те је прво јутрос уранило. Већ се примакли оградама. Полегали су на ивици кукуруза. Чекају знак са стене. Земља је влажна. Пуна росе. Вилице ударају све јаче једна о другу. — Нагло су ме пробудили...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Гле како лежи овај кукавац, до њега тиква с водом, а у пешкиру комад хлеба и прегршт кувана кукуруза; ово није низам. А гле, другога Черкеза. Да дивна, вита стаса!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Она саже главу и само уздиже раменима. Виделе су се облине њенога врата. Прамен косе, као свилица зрелог кукуруза, спусти се низ њено лице. Ноктом десне руке нервозно је правила неке фигуре на столном застирачу.
Деца се наслонила на штапове и посматрају нас радознало. Јуримо преко таласастог земљишта, поред израслих кукуруза, пожњевених њива, или украј макових поља, чије се витке стабљике са чаурама на врху лако њишу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Чува ри хајкају! Страшила на оградама око кукуруза лепршају се. Сермија се изгони на пашу. Вика, довикивање на све стране. Лујо иде замишљено за Јабланом.
Судац: Јазавац! Шта ћеш с јазавцем овдје? Давид: Тужим га славном суду, јер ми је изио читаву њиву кукуруза. Тужим га и тужићу га што се даље и теже море! Судац: О-хо, људи, људи!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Гледа како башта, зелена, велика, густа, са уређеним лејама а прошарана осушеним белим тулузинама обраних кукуруза, мирише свеже. Како се према башти јасно, бело оцртава нова им кућа. Њени правилни прозори, зидови.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Типична жртва у к. бива о Светом Илији: тада се скувају зором три клипа кукуруза, па се једу и дају деци из суседства (СЕЗ, 17, 133; 7, 110). На дан Светог Андрије (‹30. XИ с. к.›) приноси се к.
цео процес у СЕЗ, 19, 99). При бајању од »издати« (грчеви у »стомаку«) меће бајалица болеснику на стомак по три зрна кукуруза и пасуља, и три семке п. (иб., 219). П. има своју улогу и у љубавним врачањима.
Исто тако три зрна пшенице — поред соли, »змајотресине« (лискун са Авале) и зрна кукуруза — мећу се у амајлију против заразних болести (ТРЂ, Амајлија, Караџић, 4, 1903, 199).
се кити и кува; упор. »прилагање кукуруза за мртве на олтар цркве у Нишкој Бањи о Св. Илији« (ГЕМ, 42, 1978, 397; в., у вези с к., и 424 ид, 494).
У Буџаку (у југоисточној Србији), кад неко умре, »семе од кукуруза, од свих стрмних жита, пасуља и др. провуку кроз његову кошуљу и рукав, док је још обучен у одећу у којој је умро, да
поред кукуруза и жита (ГЕМ, 28—29, 205, Ресава); а на Св. Игњата домаћица изручи полаженику преко леђа сито или решето семена у коме
Он је и утук за демоне болести: кад врачара бајањем гони издат, на болесниковом пупку морају бити »три зрна кукуруза, три зрна пасуља и три семке од паприке« (ибид., 219, Хомоље). П.
»При огртању кукуруза копачи оставе у средини по један струк непрестрижен и неокопан. Пошто на њега баце сви по једну мотику земље, оките га
Ово се ради зато да се из те њиве има шта јести са сољу. Многи украду из туђе њиве по један струк кукуруза с мало земље, па га укопају у овај оџак. Ово треба да не виде копачи, па чак и да не знају из чије је њиве.
Затим као истресају мотике од земље над њим и ударају ушицама једну о другу мотику, шалећи се и вичући: ,Толико кола кукуруза!̓« (СЕЗ, 16, 362). Налик на ово је и врачање око последњег струка кукуруза (СЕЗ, 70, 543; 83, 163).
̓« (СЕЗ, 16, 362). Налик на ово је и врачање око последњег струка кукуруза (СЕЗ, 70, 543; 83, 163). Више него при окопавању врача се о жетви и вршидби.
Ћипико, Иво - Пауци
— Помози сада или никада, господару! ... Порубало ме за порез. —Немам готових, а жао ми те: даћу ти кукуруза. —Имам, господару, жита у кући. —Чекај, будало! Узми кукуруз, па га у чаршији продај , — ето пара .....
Газда часом у глави срачуна. — Тада узми, брате, тридесет кварата кукуруза од мене, — вели му, па ће ти таман онако по прилици залећи.
јави се газда надстојнику који се бијаше повратио у дућан, — даћеш из магазе, кад усхтједне, Војкану тридесет кварата кукуруза. — И узевши дужничку књигу, убиљижи у њу сваку кварту по шест круна, у све сто и осамдесет круна.
И, тетурајући, уђе у дућан и довуче се у писарницу. —Ево невоље, — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати! ... Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви! .....
али не мари .... — И изброји му на руку за тридесет кварата кукуруза сто и двадесет круна. Војкан гледа часом на новац у руци, као чуди се, и оклијева спремити га; па, пошавши, једнако о
и друго он набрајаше.. . А не само колико ти плода даде!...А ми рачунамо: даће ми, ставимо, ораница педесет кварата кукуруза; ето, то је, мислимо, чисто, као да нам је из неба пало, а ни бриге нас за наш труд. — Што велиш, Раде!
Одмах сјутрадан пође у град одвјетнику да заправда Војкана за двије кварте кукуруза, које му је од зимус Војкан остао дужан за изор на његова вола — и остави пуномоћ одвјетнику.
? Да, са неколико варићака кукуруза мисле да ће сви наши превјерити!... — Ви увијек једно, — опази млади калуђер, побојавши се да, напит, отац Дионисије
свирала и кавеле, и на махове, за час, појави се свјетлост наложене суве балеге на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза; клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати.. .
Станковић, Борисав - ТАШАНА
По дворишту промичу сенке људи, сељака, слугу, чивчија, како по амбарима носе на леђима џакове кукуруза. У соби је слушкиња Стана са двема слушкињама. Стана уза зид клекла и пушећи надгледа шта ове раде.
ТАШАНА Ни отац? СТАНА А, он? Био је, али са хаџи-Ристом. Заједно дођоше и прегледаше колико су чивчије кукуруза донели, и онда одоше. Ваљада ће опет да се врате. Нарочито хаџи Риста.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Наша лађа је била врло ружна, и вукли смо дереглију пуну кукуруза, и Паја Шеширлија, у дереглији, једнако је певао... Ја врло жалим Тису, што је била планинска река, и после отишла из
Побегло је можда и од чудног света који се сав претворио у кукуруз. Још су сва поља пуна кукуруза, а већ су пуни кукурузом амбари, тавани, дворишта.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« Има људи који гледе да су у свачем од други одличнији. Колико ји паште се дознати колико зрна кукуруза на месец цела Европа троши, а своју њиву напуштају, те се мишеви легу.
Сто иљада пушака, топова и мачева код тебе ће бити мало зврцање кукуруза. Твоја ће рука више Турака одсећи, макар да ји нигда нећеш видити, него Краљевићу Марко.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Други пут, кад опет не може да сврши окопавање кукуруза, а он зовне другог комшију па му он помогне. Према томе, сваки помоћни глагол на немачком језику јесте комшија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ако ли који од њих пронађе по шаку кукуруза, онда седе поред ватре и пеку „кокице“. Официри су заједно са њима, и онда деле кокице на равне делове.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Каса и котлић посматрали су га без речи. Само се чуло како ветар пролази кроз оштро лишће кукуруза. Утом се зањиха клатно, а онај глас опет рече: — Очисти ме! — Од чега да те очистим? — трже се дечак.
Једино је ветар у лишћу кукуруза био будан и сметао потоку да заспи. БРЕГ СВЕТЛОСТИ На врху Стаклене Куле дечак, и сам као од стакла начињен,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
се само за кратко вријеме и тек је дјечаци сметну с ума, а она већ вири иза неког жбуна или шушкајући излази из висока кукуруза. — Ено је опет, ђаво је однио! — истом би повикао неко од дружине.
— Нисам ја узалуд четрдесет година био пољар — кочоперно дочека старац. — Ја по шуштању кукуруза оцијеним да ли је у њиви крава, овца, човјек или је то само обичан вјетар.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
столичице, налик на папуџијске, па поваздан пеку и срчу кафу, или једу печене семенке од бундеве или кокице од кукуруза и, онако раскомоћене, само у јелечићима и шалварама, слушају новости из комшилука, махале и града; ту претресају све,
Мане, и он ту, и он узима две таблице да игра. Келнер меће пред свакога шаку кукуруза. Нацко седа за један сто у средини, мућну кесом и викну: „Почиње; молим за тишину!
Па тако и сада, док је викао цифре, викао, а сада поче онако. Викну Пацко: — Маџарска буна... А сви мећу зрно кукуруза на број 48. — Фузија... Играчи мећу на број 87. — Дидић! — виче Нацко. Они мећу на број 83.