Употреба речи кукурузишту у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

ткање, од кога ми је глава тако пуна да и сама почиње да зрачи и свијетли као жута бундева заостала у пожњевену кукурузишту. — Паметна ђедова глава!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Море, зар им је стало до јела сада! Лево крило се изгуби у једноме кукурузишту... Наскоро се појави на оној другој страни. Пред њима је сада ливада, те војници застадоше. Вероватно осматрају.

Или се усне развуку у смех, када из неке рупе у кукурузишту допре глас Танасија релеја: „Пали, Славко!“... Неки пут изненада овлада мртва тишина...

Запреге су пришле и батерија је кренула лагано, као при неком погребу, да се не би одала. Зауставили смо се у једном кукурузишту. Сада је пред нама село и видимо како се према светлом звезданом небу оцртава тамна силуета црквеног торња.

Кроз дурбин видимо наше војнике како леже. Један чак скинуо блузу, други се сагао и иде поред рова. У оном кукурузишту један се исправио и осматра. А нешто позади, види се мали ров. Сигурно заклон за командира чете.

лево од нас, и као муњом ошинути, скретосмо нагло надесно, појурисмо кроз неку врзину, и једва се заустависмо у једном кукурузишту. Ушли смо већ у опасну зону. Сагибамо се од страшног праска и вијамо бесциљно, као звери кад их прогоне.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

То се исто поновило и с осталим именима, али само без врабаца, јер је оно јато већ одавна било у неком кукурузишту. А кад су најзад сва имена била прочитана и запамћена, Лијан забаци на леђа кожни торбак, мину крчму и упути се кроза

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности