Употреба речи кукњава у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Нећемо да будемо павори! Вика је била заглушна, али је све то надвикавала кукњава неких старица, око њега, које су се пљескале, очајно, по лицу, и, плачући, покушавале да га ухвате за руку.

Црњански, Милош - Сеобе 1

А кад се појави на вратима, обучен, па му слуге приведоше коња, настаде такво ђипање, кукњава и дрека, на утрини, притрчавање његовој руци, лелекање и јаукање жена, да он од беса заурла на њих.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Која је то била масажа! Мислим, сва та кукњава за старим добрим ћошетом, и како му недостају френдови, и сиромаштво, и све!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Докле Јанка не пренијеше, не чу се кукњава за Крцуном али кад се Рако и Стево вратише, код куће Стијепа Мркова прођоше кроз гомилу покајница, махом ошишанијех,

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

“ дивне тице вичу, Ал' све мало-помало измичу. Већ дохака грму и трњаку, Па се крену пустом камењаку, Сад још грђа кукњава и ука, Он ни бриге, већ вата пијука, Диже, спушта, бије, туче, мрска, Силни камен на све стране прска, Та шта

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Сасвим је изврсна. Изабела баш чврсто спава. — Немогуће је метнути је у постељу док ја нисам с њом. То је кукњава. Она је моја зеница, моја мезимица. Не осећам скоро да нису моје. Одакле долазите, господине? — Из ваше постојбине.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ту је, дакле, разговор, вика, псовка, кукњава, плач, лавеж па чак је и један магарац два-трипут њакнуо, али вођа ни речи да прогоВори, као да га се цела та маса и

Настаде забуна, кукњава, граја, овлада страх. Неки чак почеше бежати. — Станите, куда сте нагли, браћо! Зар се тако држи задата реч?

За њим они најодважнији, а за овима јурнуше сви. Кукњава, стењање, котрљање, јечање по стрмој обали оне грдне рупчаге.

Док се дотле разлегаше кукњава и лелек, или се чујаше потмуло стењање, он сеђаше непомичан. Ћути само и мисли. Неки доле угрувани и расрђени почеше

Још по један корак, па сви опет у јаругу. — А јаој, нога!... А јаој, мајко моја, рука!... А јаој! — разлеже се кукњава, а затим само кркљање, јечање и стењање. Један је потмуо глас псовао чак и дотичног вођу, па умуче.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Пуцњава се прореди. Јауке рањеника угушује кукњава жена по селу. ...Моја буна је друкчија била. Никола клонуло седе у снег, не испуштајући колац.

У сутон се и кукњава дале и гласније чује. И расте шупљи брест. Аћиму лакну кад га у групи сељака, везаних један за другог, вод војника

Сви знају. И она је рекла. Свест му прикупише вика и кукњава жена: — Лопови газдашки! Јао, изелице! — Ви сте нам кућу опустели! — Ко ће наше сирочиће хлебом да храни?

Кад се смркло, сиђе с тавана, нигде лампе, само се кукњава чује, уђе у кухињу, Симка се накашља. Напипа је у мраку и шчепа за мишице, сикћући: — Ја сам кукавица, најгори човек

И оџаци што се диме суве су свињске главе, и чавке у јасеновима — само су кукњава. Људи у селу натукли шубаре на очи, погурени. По очима и поздравима осећа да га мање поштују него пре буне.

Није то био женски плач и кукњава какве је до тог дана чуо. Тако је могла да цвили само нека зверчица што је тек дошла на свет.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава. Ђорђе, видећи зликовце, трже се и пребледе, али му се по погледу видело да је присебан.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Пођи ми збогом, моја веро јасна, Можда те никад ја видети нећу. Свуда крај мене кукњава је гласна, Крваве сузе по крвавом цвећу, Потмули топот, убијања страсна.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Деца раздрљена, људи босоноги, жене без увијанака, за спавање подбрађене. Писка и кукњава небо проламаху. Како је које прилазило тако се бацало на мртва Јаблана.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Вика, кукњава, неописан урнебес. Све се ово десило у тренутку, тако изненадно, тако неочекивано, да се готово нико није умео наћи y

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Полако али поуздано, елегична орфелиновска кукњава над рушевинама српске величине преобразила се у сиви јоанносубботичевски култ хабзбуршког легитимизма (са самуровином

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Па кад је тако - тако мора да је! Залуд је, дакле, кукњава и плач: У борби с њима не помаже ништа Блажена мудрост, очајнички мач.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности