Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зна за ким. Нарицање га извуче на улицу. И он, као да је убица што се каје, као да чика свој страх, пође ка кукњави. Застаде код Велике чесме, за целу човечју висину укопане у земљу. Одатле је вукао по две тестије воде.
између три реке, он је најмлађи старац у овој каљогажи с једном једином ливадом, ОН има најлепши глас у овој јутарњој кукњави птица, он је злочинац, убица, лажов, лажовчина, брада му је бела од лажи, јер је сам себе слагао, и сада себе лаже,
А што теби Вукашин није бар орах послао?“ А Аћим је, стојећи више њега, говорио мирно и тако Тихо даје у кукњави и уздасима једва разабрао по неку реч: „Чујте, хоћу ово да вам кажем: не мокрите више!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Откуда знаш! — запита командир. — По кукњави. — Јест, јест, чуо сам и ја — додаје други. — Кукали су обојица углас.