Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
буре из кога је малочас пио и поче умирати, али тако слатко, да му се чини као да га грли Анока и као да га носи бесан кулаш Остојићев. Тако је свакоме ко се први пут опије.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим. Реком тишина, па те чисто страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— говоре гуске међу собом, а гусан, као да се љути што о томе разговарају, шиче: Пс! Пссс! Наш кулаш! Наш кулаш! Наш кулаш! — гракће гавран у лету.
— говоре гуске међу собом, а гусан, као да се љути што о томе разговарају, шиче: Пс! Пссс! Наш кулаш! Наш кулаш! Наш кулаш! — гракће гавран у лету.
— говоре гуске међу собом, а гусан, као да се љути што о томе разговарају, шиче: Пс! Пссс! Наш кулаш! Наш кулаш! Наш кулаш! — гракће гавран у лету. Отићи ћу — чак, чак, чак, и доћи ћу — сад, сад, сад, док попијем — каву, каву, каву!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
! Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.
— Ја јево дошâ да се с тобом разговорим. — Са мнокарце? — Јест, да ми кажеш ди је стричев кулаш — рече Бакоња, гледајући га добро у очи. Кнез и Осињача скочише са столица. Кењо их плахо погледа и поче муцати.
коноп, којим ће му стегнути ноге да се превали, јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује. Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога.
— Држ’ добро! Држ’! — вичу му. Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару куљу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Чувај добро дизген од кулаша, јер се кулаш јесте научио путовати с коњма царевијем“. Тада Милош окрену кулаша, пак за царем оде у сватове.
“ Кад се прену Милош Војиновић, те сагледа цару очи чарне, кулаш иде с коњма царевијем; он покупи дизгене кулашу, па ишћера њега из сватова, удара га оштром бакрачлијом: по три копља
Тад Балачко спреми бедевију, па отрча друмом за сватови са шест стотин' латинских катана. Кад су били у гори зеленој, кулаш стоји на друму широку, а за њиме Милош Војиновић. Викну њега Балачко војвода: „О Милошу, зар се мене надаш?
пусти један пламен модар, опали му црну мећедину; а кад виђе да му не науди, онда пусти вјетра студенога: три пута се кулаш преметнуо, ал' Милошу ништа не досади. Викну Милош из грла бијела: „Ето тебе од шта се не надаш!
“ Кад то зачу од Котара Јанко, он покупи дизгене кулашу, а уд’ри та чизмом и мамузом, оде кулаш пољем подиграват. Јанко скиде копље са рамена, упусти га у прси Алилу; но је Туре јунак на мегдану, у руке му копље
га на дв’је половине, па потеже копље костоловку, на Јанка га Туре упустило; Јанко има коња од мегдана, кулаш бјеше хендек ископао, два б’ Алила онђе укопао, па се кулаш слеже у хендека, те га Туре копљем претурило, и у земљи
Јанка га Туре упустило; Јанко има коња од мегдана, кулаш бјеше хендек ископао, два б’ Алила онђе укопао, па се кулаш слеже у хендека, те га Туре копљем претурило, и у земљи копље саломило.
хиљаде жутијех дуката и четири гроша бијелијех; и три добра коња од Удбиње: прво — вранчић Попрженовића, друго — кулаш Тала од Орашца, треће — ђогат Хрњице Мустафе“.
хиљаде жутијех дуката и четири гроша бијелијех; и три добра коња од Удбиње: прво — вранчић Попрженовића, друго — кулаш Тала од Орашца, треће — ђогат Хрњице Мустафе. Откупљуј ме, мој рођени брате!
се“ — каже Вук — „свака кућа од камена зове кула, а у пјесмама и она која није од камена зове се кула или двор“ кулаш — коњ мишје боје Кулин капетан — заповедник турске војске, погинуо у боју на Мишару 1806.