Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Оно голо тавно стење плави се у сивој даљини; само онде где сунчеви зраци допиру, видиш као неке беле куле — то су стене од кречног камена.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
са својими каквим нибуд преимуштествами почне гордити, главу више дизати него што ваља да је подигнута, на једне као с куле гледати, а на дру|ге уста и образ искривљивати, тај час ето ти нам ове Лесингове басне Гуска.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
печате, слажу Законике, Уставе, слажу Пресуде, на тас стављају топуз, стављају ђуле, на тас слеће гавран с Небојше куле, на тас из мрака долећу коњаници, и с коња који се пропињу и пене, док им бичеви секу сапи, а узде их даве, на
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Крџлије почну из пушака и топова тући, и баш на наш Велики Четвртак [5. априла 1800. године] запале шабачке куле, а Бега и Ћурт-оглија, прокопавши камени град до Саве, побегну у Босну, а сав град и куле изгору.
године] запале шабачке куле, а Бега и Ћурт-оглија, прокопавши камени град до Саве, побегну у Босну, а сав град и куле изгору.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На камену крутом Седи скрушен Едип... Мир је да се чује Где пролази тихо минут за минутом. Али с црне куле кобан и потмуо Глас поноћног звона одјекну у тмини — Негде из дворане дуг се уздах чуо У мраку, у немој студеној
Где су наше војске и заставе данас: За бродолом беше довољна и бара! Славни Немањићи, где су ваше куле, Седам ваших кула гроша и дуката? Ризнице се ваше у ситно расуле — На тврђави сва су отворена врата.
Африка
Она су усред села, затрпана колибама. Куле, зидови, дворишта, од печене земље. Тешко је наћи улаз и разабрати где почињу станишта крала, а престају његових
Црњански, Милош - Сеобе 2
Догоди се да коњик угледа и неке куле и градове, шта ли, али и то нестане на видику. Појаве се лети и неки свилени чадори, палме, али све је то само омама
која је била у кући, изнад које су били прозори и балкони, и, на крову, димњаци, тако огромни, као неке узане куле. Одатле, видик је био бескрајан. Куће, бескрај кућа, на води, а у даљини нека кубета као у магли.
Теодосије - ЖИТИЈА
кога су тражили, због кога се начинио толики метеж, побоја се да се ово зло како не сврши убиством, и нагнувши се с куле позва их по мраку.
И тако ућутавши опколише кулу, чувајући стражу. Када је дан стао да свиће, он опет нагнувши се с куле позва војводу и благородне (момке), и јави се свима анђелским иночким образом украшен.
А ово рекавши сврже са куле ризу своју и младићке чисте власи главе своје, а уз то написа и писмо родитељима, да их утеши, молећи: „Немојте ништа
И тако отидоше кући. А овај са куле сишавши благодари Бога и поклони се игуману и цвој братији. И сви га целоваше као новоукрашена анђелским образом.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и држали босански, поглавито крајишнички, бегови наше крви, снажни и виолентни Динарци, и подигли по њој своје куле и градиће, да се боре са домаћим хајдуцима и сењским ускоцима.
има не само духовне живости, већ и веселости и шале, као на пример у пиротском Високу, у околини Трна, Брезника и Куле. Доскора су држали свој стари обичај, славу.
Није било давно када су бегови, међу осталима неки Сабрија из Трнице, дизали куле високо изнад пута и пљачкали путнике који су онуда пролазили.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Стражар с високе сахат-куле раздера се колико га грло носи: — Народе, лавови кољу вашар! Брзо затварајте врата и прозоре!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Најпре се ојагњи овца. Бог узме јагње и баци га преко неке врло високе куле. Овца само бекну за њим, али не потрча а јагње како паде с ону страну на земљу, дочека се на ногама и дотрча матери.
(...) Кад дете паде на земљу Бог га ухвати за ноге и завитла преко куле, а родиљина мати брже на ону страну, па рашири кецељу и у њој га прихвати да се не угрува.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За мађионичаре, којима је само садашњост дата, за њих, за све што за собом остављају једино куле од карата. ЗА ИСМЕВАЧЕ Тражим помиловање за исмеваче који све изреда извржу руглу: месечеву главобољу, и сунчев
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Траже се да дођу на поноћни бал код Небојше куле, мртви или живи, и заиграју валцер »На лепом плавом Дунаву« с вилењацима, вештицама, духовима и давним дављеницима.
У диму, изнад закрпљеног столњака у »Балкану« , градиле су се куле и градови, осипали се у прах и пепео дворци и задужбине; лишће је прекривало камене некрополе испод којих су спавали
они прођу поред блештавих излога центра, покрај као ноћ меког и црног сомота на коме светлуца злато угледају кристалне куле сложене од скупоцених пића, пролете затим кроз тужно сивило споредних улица, да би се на крају загњурили у димове
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
паралела између Љубише и Његоша, могло би се рећи да је Љубиша одиста Његош, али не Његош Горског вијенца но Његош Куле Ђуришића и Чардака Алексића. МИЛАН Ђ.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чекај, аго, који данак Да т' бијеле бијем куле, Да боравим лаки санак Поред твоје вјерне буле, Да ти, аго, лулу пијем, А кураном каву гријем.
Па да т' онда дочнем срећу: Да ти главу срубим псећу, Да ти кулу њом окитим, Испод куле месо итим, Нек ти вране главу кљују, Пси се псине наблагују.
Ближе Турци, ближе јалакање, А све чешће пушке попуцују, Узбуни се село испод куле, А зајеча са танане куле, Са ње кука сиња кукавица Та старица Фатимина мајка, Она гледа јадна за хајдуцим', Ох
Ближе Турци, ближе јалакање, А све чешће пушке попуцују, Узбуни се село испод куле, А зајеча са танане куле, Са ње кука сиња кукавица Та старица Фатимина мајка, Она гледа јадна за хајдуцим', Ох ено их — али сад их неста,
Још љубну куле дивна Београда, Па онда зађе од голема јада. Ал' уз Дунаво један плови чамац, На среди седи један момак самац, Па
Пуче пушка, а горица јекну, А од куле убаво одјекну; Браћа чула, браћа с' осетила, Брацкој пушци пушку истурила. Стаде жубор по танане куле, Стаде жубор
Стаде жубор по танане куле, Стаде жубор и около куле: „Бре на ноге, доватај оруже Кога јоште годинице служе! Па се лати те пусте пашњаче,
Стаде жубор по танане куле, Стаде жубор и около куле: „Бре на ноге, доватај оруже Кога јоште годинице служе! Па се лати те пусте пашњаче, Па припаши убојите маче,
С куле сишâ беше и Милета — Србу света, Турком сабља клета. Па је њему говорио 'вако: „Ти ћеш дома останути јако, Доста а
а и: „Нашли боље!“... Та цело се заорило поље. Састаше се браћа, изгрлише, Изгрлише па се изљубише. Миле с' сети куле и чардака, Плану срце, маче с' нога лака, Он се вину кули уза стубе — Несу часи да се лудо губе...
Са куле се стрча и Милета, А за њиме поитала Цвета, У руци јој луч весело гори, Драгог прати, па му 'вако збори: „Ајде, дра
После боја што војске остало Све овамо у град се нагнало; Града бране куле и зидови И још они дубоки јаркови. Ама, брате, војске је премало, А и њима срца је нестало.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Шта је о томе она знала. Она само сањаше некадашње богаство, зидаше своје куле на мени и можда баш јој и то даваше снаге и онолико дугог живота. Даде ме у школу. Учио сам се прилично.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' немој тако да се жестиш јако! на ноге момци! растурите пакô! палите тамо оне куле беле! грејте јој срце сред ватре вреле!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
једном слуги да влада и царује за три године, а кад три године дана прође, онда да развале кулу и њега са кћери из куле напоље испусти.
Ове је из куле нестало да није ни цар Петар знао како и куда. У онај дан кад цар Петар из куле изиђе, беше један кривац на белом
Ове је из куле нестало да није ни цар Петар знао како и куда. У онај дан кад цар Петар из куле изиђе, беше један кривац на белом лебу који бијаше осуђен на робију од девет година, по робији од девет година да буде
Које добро? Роб: — Тражим цареву кћерку које нестаде од оца из зазидане куле. Он се зове цар Петар, па се са кћери својом затвори у кулу на три године дана.
Онај од њих што имађаше добар нос намириши одмах траг куд бијаше кћи цара Петра из куле однешена, и по том се дозна да је кћи царева код змаја седмоглава који ју је, кад је цар Петар у кули спавао, тако
харамбаша: — О браћо, забога, ми ходисмо по гори и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, а ни од шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Пурпурне крпе лепршаве зором! Покретне слике, вртови на коси! Куле што роне усправно у понор Преврнут као купа! Усхит што си Одевао у речи, као пророк Што само слути будуће, а не
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Е, ту се физикус намучио ко убоги ђаво, сценографија је била тешка око два вагона живе ваге, све неке као снежне куле од вате „цик-цак“, све неке јелке чије иглице падају за врат, а прича никаква; трубијановић --- као Деда Мраз нашао
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Уз прозор ћути старина сиједа, тужна ока пучину гледа, да ли се враћа Мачак. Вечери једне, у сутон меки, до куле чамац доплови неки, у њему дечак вити срдачно руку старини пружи: „Рибару добри, више не тужи, ја ћу ти младост
Од тога дана, за Мачком другом, плакао старац дуго и дуго ... Па ипак, нада трајно се гаји: из куле старе свјетиљка се сјаји, док тама свуда влада. А тик уз окно рибар се свио, угасла ока, обневидио ...
Дајемо, кажу, угљено брдо за наше малишане! Танкова ево. Челичне куле! Мајстора вештих рад. Армијо наша поклон ти шаље колектив, сложан, млад!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Боље је да узмете овај пут са стране. Ићи ћете благим нагибом између маслињака и винограда, све до куле. Затим можете сићи било којим степеницама низ улице. Пео сам се ипак улицама.
Опет изнад круна дрвећа видим куле замка недалеко испред себе. Скоро сам обишао цело острво у круг. Налазим једну пљоснату стену на коју се може сести
Љубичаст, горећи од фосфора као буктиња, на врху једнога оштрога брега, градић и сеоце у њему. Прецизно оцртане куле, кровови, звонаре. Уз њих лижу бели пламени. Шта је тај градић? То је сасвим далеко, у лево од Монт Паланкиноса.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
да тајну града знам те грчки прозборих на тргу, но грађани повикаху: није то господар наш, и затворише се у куле.
На бедеме су сви отишли да виде како расту опсадне куле и небески ратници одлазе један по један бацајући оружје у пепељасте облаке.
Међу чобанима подземља живим: куле су овде високе и војске многе и драго камење зелено и деца белозуба жарко у прса мајке своје љубе.
са брда запева: зашто се одасте тој вери у пошаст, кад ено сунце бодро сија и дивна су здања за човечијег сина, куле од мермера и кровови од меди.
послова светских предстоји још излет на Митилену радост из руке грчке и пост госпојински Над Манасијом Чардаци куле гнезда на власт су дошли људи лепи нови ће живот да почне и биће кратак у јеку мача појања и завршног спева прва смрт
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 101. Мобу купи беже Јован-беже У Будиму под бијелом кулом, Ниже куле у пољу широку, Да му жању бијелу шеницу, Све сабира момке и дјевојке; Мобу гледа са истока Сунце, Пак дозива
танку пређу прести, Танку пређу прести, ситан везак вести; Девојкама кажу Будим град зидати, Будим град зидати, куле изводити. Благо оном брату, који има сеју!
Братац ће за сеју Будим град зидати, Будим град зидати, куле изводити. 228. Војску купи Ерцеже Стеване, Прво рока, на недељу дана; Стевана је сјетовала мајка: “Ој, Стеване,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да останем на Ријеци, био је разлог и то што сам у гимнастичкој сали, испод Сахат куле, упознао мајстора – учитеља мачевања, који је био висок два метра, имао дуге руке и викао: „Баттута!
По улицама су забодене светиљке; оправљају калдрму ноћу, и пруге трамваја. Ударци будака и чекића сећају ме на куле цркава, игру звона, крај којих сам становао.
Све је од камена. Облаци никад да одмекшају, а из мора се диже огромно стење. Небројене куле светиље, ближе и даље, трепере целу ноћ и, скоро, цео дан. А звезда никад нема.
Од детињства тако, ма где био, станујем крај звоника. Ујутру сам видео, пред својим прозором, отворене, ренесанске куле, и звона.
зелена боја, од старости, од влаге, од ветрова са мора, или не„а чудна светлост поднебља, или самог камена, облила је куле и зидове цркава. Ослобођен сам веза, закона, љубани. Не волим никога живог, и ширим руке у ту зелену светлост ваздуха.
А кад дође час, да ми се срце старо стиша, Твој ће багрем пасти на ме као киша. ЛИЖБУА и мој пут, у свет, куле у ваздуху и на морској пени, привиђају ми се још, док ми жижак дрхће ко прут и преносим и земљу, у сне, у сне, у сне.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
шлепови ниски укотвљени стоје И бродови пуни у даљину броде, Где над мирном водом, у вечери вреле, Бде старинске куле с мрке цитаделе... ''Никад!...'' Стара Госпа рече: ''Нек Морава, Која нас је отхранила, и гроб буде''.
под месечином некад сузе лише: Увек имаш млада срца и све младе Парове што живот тек снивају сада, И безбројне куле од карата граде И вечито дижу што вечито пада. Остави се мене.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Жрец Европе с светога амвона хули, пљује на олтар Азије; ломи тешки топуз азијатски свете куле под сјен распјатија. Крв праведна дими на олтаре, ћивоти се у прах развијаше. Земља стење, а небеса ћуте...
У небу сам, у мору, гледао твоје куле и остре мунаре, с којих су се к небу подизали у свануће, у дивну тишину, хиљадама свештени гласови, гласећ небу име
Које чудо могу на годину кокошаках они позобати! Па погини у оно господство, спушти куле, а обриви брке, а поспи се по глави пепелом, а брњице кâ жене у уши.
доћи сердар с главарима да ти прича све како је било, но немаше када оставити: разурају града Ободника и све турске куле и џамију, да наш пазар не смрди некршћу.
Радун гађа с прозора од куле, седмину је на обор убио. Но му дошла бјеше погибија: Турци бјеху сламу и сијено око б'јеле куле нанијели па зажегли
Но му дошла бјеше погибија: Турци бјеху сламу и сијено око б'јеле куле нанијели па зажегли са свакоје стране. Плам се дигâ бјеше у небеса и кулу му бјеше дохватио.
Нама жива срца попуцаше, потрчасмо кули Радуновој, око ње се покласмо с Турцима. Избависмо из куле Радуна, ма изгоре ојађела кула.
Избависмо из куле Радуна, ма изгоре ојађела кула. Јошт нам ђеко у помоћ прискочи, те од куле поћерасмо Турке; до Кокотах¹, више Љешкопоља, осамдесет и три посјекосмо.
И у боју код бијеле куле олова ми токе изломише, а у раздвој боја крвавога, најпотоња која пуче турска — џефердара држах пред очима
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Нас носи судбе мала, трошна љуска. ОДБЛЕСЦИ У Дунаву се стари град огледа: Опале куле, црна градска платна; У њима прошлост изумире блêда Што к’о сан чили, отмена и златна.
и прошлост ту се гледе мрско, К’о варварске чете и борци што паше, Бранећи давно, од најезде, дрско Те хладне куле и зидине наше.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ја, богме, бјех у највећем послу, као што знаш. Дошла па сјела, па отуд, одовуд, на куле, на виле, на медене колачиће, сваку завија у мед...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дати јарцу да чува купус. Дрва у шуму носити. Држати се зубима за ветар. Забадати трн у здраву ногу. Зидати куле по облаку. Змију у њедрима носити. Извлачити за другог кола из блата. Изувати се пре воде. Ићи с грлом у јагоде.
— Време гони вријеме. — Време је и мати и маћеха. — Иде време, носи бреме. — Време гради низ Котаре куле, време гради, време разграђује. — Вријеме и родни дан никад се не враћају. — Ничија није вечита.
козу музу, Још се хвале да се добро хране, Од млијека протицала р’јека, Од сурутке млини промиљали, А од сира куле сазидали, Од скорупа малтер поправили!
На сунцу је вро и на вјетру је вио, те ти насуо амбаре кô цареве куле и касаре! Много имао, свакоме дјелио: некоме капом, неком шаком, нами, браћо, који овђе сједимо, свом врећом, а тебе
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ми ходисмо по гори и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, и ни ода шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи!
Кад му синови дорасту до женидбе, онда им он заповеди да се попне сваки на кулу, па да с куле застрели: где кога падне стрела, оданде ће му довести девојку.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Велико нам плаво небо прошлост брише. Уз коровски мирис: кише нас умише. Сунце нам у оку куле сјаја зида. Трепти срж борика, дрхти влат и храшће: То стижемо падом ми на ходочашће.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као танак лед пуцкарала је детелина. Сунце се спуштало у румене куле облака. „Боље је да се сено пласти ујутру, кад падне роса.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Када су је увели у собу на врху куле, видела је да на њене прсте чекају брда конца и свиле И схватила да одатле неће ускоро изаћи.
Затим је данима путовао не марећи ни за глад ни за жеђ, све док није стигао до куле у којој је везла заточена девојка.
У жбуну леске испод куле сачекао је ноћ, а онда се, по избочинама, с муком попео да врха куле иза чијих је решетака бдела Златопрста.
У жбуну леске испод куле сачекао је ноћ, а онда се, по избочинама, с муком попео да врха куле иза чијих је решетака бдела Златопрста.
Младић се сваке ноћи, рањавих прстију и колена, пео до врха куле, све док месец није постао велик и блистав. Тада је схватио да је опасно пењати се, јер су свуда унаоколо били
ДАР Болешћу прикована за кревет, девојчица је живела у самом корену високе, превисоке, у срце неба заривене бетонске куле.
Шта сада? Мрачнији од олује, лупи се у чело Ферфелин. Пелетин, истина, има зид виши од његовога, али нема куле на зиду. Бржа од муње, царска наредба обигра Ферфелину.
ПРИНЦ ОБЛАКА У часу кад је дрвеће одлучило да побегне из града, у врху највише градске куле живео је дечак који је изнад свега желео да полети и постане Принц облака. — Како се лети? — обратио се птицама.
Над градом се већ хватао сутон. Сиве и хладне, у хладном небу самотно су ћутале градске куле, али у дубини улице још су се сударали пролазници. Пажљиво и полако он потражи своју кулу и заустави се начас.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
године када је Јеврем, још не господар, Још само млађи брат будућег књаза, био заточен у лагумима Водене1 куле: Турци су га на превару ухватили у Остружници.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ми хитамо журно; Нејасно небо над нама се своди, Под нама море немирно и бурно. И заман хита наше слабо око Куле тог мора да позна и спази; Истина мора да лежи дубоко Ми над њом гремо по незнаној стази.
Ј. Јовановић Змај XXВ* МЛАДОЖЕЊИ Моја је дика јабука златна, Што у врх куле на сунцу блиста: Сунашце зађе - светило зађе! Јабука ћути ка' нојца иста...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
тумараху св'јету и ствараху различне предмете; но привидна њина творенија бјежаху им од слабога вида, ка што куле сновидјења бјеже.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Капија, названа пилон, била је саграђена у виду двеју камених кула правоугаоне основице. Куле су имале облик стрмих зарубљених пирамида; њихове успонске ивице биле су украшене округлим ивичњацима, а оне горње
“ „Ја сам ти, брате, инжењер, а не војсковођа“. „Не мари ништа! Ти познајеш наше куле, градске зидине и ровове боље но ико. Оправљаш их чим их непријатељски топови оштете“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Уз помоћ дрводјелца израде и кулисе: комаде тврђавских зидина, круниште куле и нешто као краљевску гробницу; раскошни мраморасто ишарани саркофаг обрубљен сребрним папирнатим бордурама, којима су
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
харамбаша: — О браћо, забога, ми ходисмо по гори и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, а ни од шта се не поплашисмо до ноћас од мртвих људи!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Као куле старе стоје мисли црне, Омиљена места са дубоким плачем. У кући народа жижак наде трне Пред иконом Бога, опасана мачем.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Након неколико пребацивања од једног до другог у овом цирцулус вициоусус схватио сам да је моја награда зидање куле у облацима.
Ћипико, Иво - Приповетке
Није имала чему да се чуди; видјела је исту овакву чељад и куле и по другим градовима на које је у путу налегла. Најпошље дође ишчекивани дан: укрцаше се у силан брод с осталим
За то вријеме обоје гледа у силне валове што се дижу као огромне куле, прате их погледом док се дижу и падају, ослушкује фијук удара вјетра о јарболе и конопе и тешко дихање и цвиљење
Са стране драге леже на шкољини две порушене куле сурих, нарезаних зидова. Море и старе куле. Иво Полић са великим задовољством гледао је и обилазио те старе ствари.
Са стране драге леже на шкољини две порушене куле сурих, нарезаних зидова. Море и старе куле. Иво Полић са великим задовољством гледао је и обилазио те старе ствари. Завиривао је у најмрачнија њихова места.
Дуго и дуго гледао је таласе и порушене куле и ослушкивао благи шум вечито немирнога мора. Најпосле извали из своје путничке торбе свој ручак.
Све ређи пролазници, неко пусто поље. Па опет зидови куле, обрасли зеленилом. Нека прекинута улица. У њој порушен град.
Пусто, високим коровом зарасло двориште, око којега се дижу старе суре зидине, низ које зевају посрнуле куле, у којему су растурени комади остатака колона, старе плоче са разним натписима. Кућице.
Па порушене куле са уским каменитим степеницама, двориште у коме су се дерали осуђеници на муке. Свугде по кулама хладно, мрачно, пуно
Чинило му се да гаји кости несретника, да чује њихов јаук, запомагање, да види крваве главе, а доле, дубоко испод куле, да чује кркоћење Мраморнога мора, које је главе примало.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Испод њега сеђаху три његова пратиоца и остали берачи, а у дну куле на нешто подигнутим подовима и ограђеним бејаху лаутари н певачи. Цигани са дефовима и виолинама.
У зло доба гласнуше се са куле домаћини, па сазнавши за намерника побратима, после дуж ега саветовања и оклевања сиђоше и подигоше букову засовницу
Краков, Станислав - КРИЛА
– Скандал. Војници се развукли по целом граду. Има их још код Бејаз—куле. Поседали су по улицама. Рука са корбачем описа љутити покрет. Уплашени вранац скочи. Камење врисну под копитама.
Петровић, Растко - АФРИКА
Она су усред села, затрпана колибама. Куле, зидови, дворишта, од печене земље. Тешко је наћи улаз и разабрати где почињу станишта крала, а престају његових
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ИСАК (запиње ороз на малој пушци): Мичи се отлен, ако си рад Да туђе куле пламен подстакнут У врелом чађу грађе срушене Сулудој глави не спреми гроб! Одаље, велим!... (Ћерим уступа.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Наша це бојница растегла најмање на четири сата хода. Од Рсаваца па чак тамо до преко Мораве дижу се куле и млазеви пушчаног и топовског дима.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Обећао је да ће му дати њену адресу. Затим је говорио о лумповању код Беас-куле, и у разним варијетеима. Слушао га капетан Бора, и наједном је закукало његових двадесет девет година.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Серпске моје границе и земље ридајут что храбри ми витези туд не пројезжајут. Разорени градови сви пусти већ стали, куле бојне српске све и дворови пали. Ах, несрећа та моја до ада ме сведе, свако веће зло своје спустив на ме седе.
Ено, драги, градска царска палата, Ено на све стране куле от злата, Прама граду равни Шанац при самој води, Славни Град са планином, са долом ходи, Дунав дели пак мост, бродове
Преко брега издалека Јутрења се зачу јека Са црквене куле звона. По три крста, три поклона Све три душе учинише.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
За Турке зар?... Али — Можда се деца нису турчила? Можда су Турци?... — Гром и пакао?... — У тврде куле влажном подруму По стотину је робља несрећног На глаткој влази тврдог мермера Са нестрпљења, бола, очаје, Исплакан
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
огромни и у трави обрасли градски бедеми са осутим, проваљеним зидинама; мрачне, влажне, студене катакомбе и поцрњеле куле, гдје су некад мучени и издисали непослушни поданици и смјели завјереници, са исушеним и испијеним човјечјим костима и
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А сад оков злата. Место мрамор-тела гној неситих рана. Нада мном сикташе крик посмртних јата, Рушио сам куле, сатирао чете — А данас сам жељан крви из твог врата!
А само сенке с лицем кô од лима, Последњи борци царевине штуре, Чувају куле и зидине суре; Као прост војник, цар је њихов с њима.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Једно се је звоно с беле куле чуло, У моме је срцу трипут одјекнуло; Запојаше тихо калуђери свети... Можете л’ ме, ноге, бар донде понети?
1875. КАРАУЛА НА ВУЧЈОЈ ПОЉАНИ Насред куле карауле, Око ватре на огњишту Стражари се искупише... Ватра гори, пламен лиже И по тамни дуварови Горостасне
Ал’ и Турци наваљују, Крвожеђу х’јене љуте Сипајући пламен живи На кров куле нападнуте... Поноћ гледа силу беса, Па се јежи, стрепи, стреса, Вихор диже урнебеса, Риче страшно, јечи, стење,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А нарочито је то много значило за матер и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али као год што је за непријатеља тај пут до Куле био горак, он је и за пријатеље представљао мученичко искушење, а за слабог старца, какав је био Макарије, поготово.
“ Тако је рекао: меропашка гамад. Изашла сам из одаје, попела се у просторију под кровом куле, да бих била сама и пустила да ми сузе теку низ лице. Нисам јецала.
Макарије Хвала свевишњем Богу. Доротеј се вратио с Лаушеве куле и рекао нам да се више не бринемо. Стигао је, каже, у задњи час.
Вратио се с Куле с тако добрим вестима да је сироти Макарије помрачио од одушевљења. Препородио се. Гаче и гугуче, показује безубе
Мимо нас у правцу Куле пролазе дуге уморне поворке себарске кљусади, натоварене пластовима сена. Друга поворка с празним самарима враћа се
Да ли му је тешко да долази уз стрме падине до Куле? Можда сам и ја претерала. Можда сам била наметљива. Обукла сам сувише танку хаљину и док је пролазио мимо мене
Јелена Напрезала сам вид не бих ли одавде, са Куле, видела што се збива доле у манастиру. Људи су изгледали сувише сићушни, њихове црне ризе биле су сличне, и узалуд сам
Истога дана кад је Јелена, властелинка, Лаушева жена, протерала Јању са Куле, нестао је и Ћирјак. Нико није видео да ли су заједно некуд отишли, или је Јакос пошао да је тражи тек кад је чуо да
Вода се готово повукла, светле још понегде заостале баре. Топли ветар пирка, лиже громадне зидине Куле, осећа се већ дах пролећа.
Кад је Јелена протерала ону дрољицу са Куле, па је ова неповратно ишчезла са живописцем, Грком, који је радио живопис вратимљске цркве, Кирча је готово скренуо с
Видим и Јелену, сада господарицу Куле, крај ње новог заповедника војске која је остала, Дадару, и управника властелинског поседа, Богдана.
Да ли само у мене има поверења? Димитрије Напољу је врућина, овде, иза дебелих зидова Куле пријатна хладовина. Претварам се да сам још увек болестан да бих могао мирно лешкарити и размишљати.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
) 152 ХИМНА ВЕКОВА 153 (НЕ ЗИДАМО ДОМ КАМЕНИ) 154 У ОСАМИ 156 з* 157 ЕЛЕГИЈА НА РАЗВАЛИНАМА КУЛЕ СЕВЕРОВЕ 159 КЛЕОН И ЊЕГОВ УЧЕНИК 161 (ЗАРОБЉЕН ПРОМЕТЕЈ СРПСКИ) 165 БАБАКАЈ 166 ЗАПУШТЕНИ ИСТОЧНИК 168 (СУВА, КРЖЉАВА
Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски син је с мрачне куле жељно гледô у долине. Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада.
Векови су прохујали и провели бурне дане, И сурвали сјајне куле и капије и дворане. Више њих се папрат диже и с руина шушти стари', И с грактањем орô сури узвија се и шестари.
2. Тамо куда прошлост од искони дрема, И јуначки клефта на пљачку се спрема, Где се вите куле са обала беле, И топови стрше с мрачне цитаделе, Чудан неки узвик задрхта у ноћи И потону глуво у тавној самоћи. з.
1892. ЕЛЕГИЈА НА РАЗВАЛИНАМА КУЛЕ СЕВЕРОВЕ Путниче с обала цветних бисерне Ипокрене! Певај ми песму о тузи, Песму о болу вечном.
Већ коњаници први у трку бацаху стреле На градска гвоздена врата, на платна и куле беле. Но силна Брамина војска још страха и плашње нема У опсађеном граду крвави отпор се спрема.
Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала Јецање се чује ноћу с мрачне куле и обала. А с бедема порушених, где кржљава зова ниче, Страшна сова јасно крешти и стража се у ноћ кличе.
Опустеће двори ваши, а остаће кула стара, Да сачека ново доба, општа љубав које ствара.“ У том часу с мрачне куле орô сури нагло прну, Страшно одби снажним крилом и у ноћ се изви црну. (У ТВРЂАВИ БЕОГРАДСКОЈ ...
Ту Дунаво хладно шуми, и у шуму мутних вала Јецање се ноћу чује с мрачне куле и обала А с бедема порушених, где кржљава зова ниче, Страшна сова јасно крешти и стража се у ноћ кличе. 1892.
Гледећи пред собом, смућен, огњено и бурно вече, Прикупи конопце снажно, пропе се и онда клече, И звук се проломи с куле. У томе истоме часу Одзва се страшнији удар у сусрет овоме гласу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Из тог зида стрче, у размацима, високе куле, а испред њега се простире широк и дубок ров. То је Стари Вавилон! Херодот прича да је кроз тај зид водило сто
Она је благога нагиба, и по њој се лако корача. Савијајући се око њених бокова, рампа се обавила око куле као бршљан око стабла. Ми се пењемо брзим кораком том завијеном рампом, и ево нас на врху куле. Но, шта је ово?
Ми се пењемо брзим кораком том завијеном рампом, и ево нас на врху куле. Но, шта је ово? Над платформом на коју смо задувани стигли, уздиже се нова кула.
Гледајући њену горњу ивицу, видим да је права мога погледа опет толико стрма да не искључује могућност нове, уже куле над овом. Нисам се преварио, - ново пењање показује да се над другом кулом налази трећа.
Поред свега тога, Ви хитате напред, а ја пребројавам завијутке и нове куле које се нижу, све горостасније, једна за другом.
Високе округле куле бране улаз у пристаниште које ће Вам изгледати мало и уско, а у којем је некад могла да стане цела поносна флота
На левој обали реке, високо на брегу, уздижу се царски двори; око њих градски бедеми са двадесет две куле испод ових пошумљена падина брега. На десној обали реке, Стара варош са њеним црквама, манастирима и ниским кућама.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Чекај аго који данак Да т' бијеле бијем куле, Да боравим лаки санак Поред твоје вјерне буле, Да ти аго лулу пијем, А кураном каву гријем.
Па да т' онда дочнем срећу: Да ти главу срубим псећу, Да ти кулу њом окитим, Испод куле месо итим, Нек ти вране главу кљују, Пси се псине наблагују.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
ЦРНОГА БОРБА 36 ЦРНИ БОРБЕ 37 РУЖА НАД ЧЕГРОМ 39 ЗАПЕВКА 40 СМРТ ЦРНОГА БОРБА 41 ПЕСМА ЋЕЛЕ-КУЛЕ 43 ПОВРАТАК У БЕОГРАД 45 ПОВРАТАК У БЕОГРАД 46 ГОРЊА ТВРЂАВА 48 ТЕРАЗИЈЕ 49 ВРАЧАР ПОЛЕ 50 НЕБОЈША КУЛА 52 ВЕЛИКИ
црном косом удовица Глава ће му сијати Крунисана црним зрацима Црнога сунца Када се пробуди ПЕСМА ЋЕЛЕ-КУЛЕ Светозару Бркићу Заменило си нам окати сунцокрет Слепим каменом нелицем својим И шта сад чудо Изједначило си нас са
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Одвојен потпуно од хуке живота и од догађаја, одвојен од вреве и комешања светског, као робинзонски усамљен чувар куле светиље, који посматра буре на пучини које не допиру до њега, човек се измеђ' четири тамничка зида повлачи у себе,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тек тада видесмо како војници замичу у село, међу арнаутске куле. Капетан Радослав прати једнога поднаредника да их врати. — Дреница је ово... Могу лако да припуцају пушке. — Ко...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
МЕСЕЧЕВ ЦВЕТ Високо изнад земље, као котаричице о небо окачене, њишу се градске куле У једној од њих дечак Ведран на птице, децу и облаке пажњу не обраћа. А и што би?
Шта ће му деца, шта птице, шта облаци? Што би са врха своје стаклене куле силазио? Ветар до њега не допире, не рањава га трње и камење. На меко седа, по меком хода.
— кажу отац и мајка. — Дечак га сам мора наћи! — тврдо ће старац Милија. — Од мехура сапунице је тананији! Ако из куле изађе, први ће га ветар одувати као јесењи листак! — штите родитељи дечака. »Да ми за њега нађемо Цвет?
Кад, гле! Улица камену кошуљу обукла: где ту да никне цвет? Подиже Ведран главу увис. Али, камене куле небо заклониле: тек ту и тамо севне плава марамица неба. Како да без неба цвет процвета? Пође малишан даље.
У светлу, пролећну зору сиђе Лепотица са стаклене куле и пође од града до града распитујући се за старост и смрт. Али, на сва њена питања људи су само слегали раменима.
Са прста му је капала крв. Сунце се баш рађало. ДЕЧАК И ПРИНЦЕЗА У шуми од бетона расту стаклене куле. У врху једне од њих, високо у облацима, живи дечак блеђи но кромпирова клица.
Нити дечак види девојчицу, нити девојчица зна дечака. Али, дечак је чуо да у врху стаклене куле живи једна зачарана принцеза. Рекао му је то Јужни ветар. Северни је потврдио речи Јужног.
Источни је још у посети Леденим бреговима. А на ветрове луталице што лете у сутон око куле као крила џиновских птица — дечак не рачуна: чудесне су, али лажне њихове приче!
Да је на некој од звезда, облаци би до ње стигли! Дечак блеђи од кромпирове клице наслони чело о стаклени зид своје куле. Ах, до ђавола. Па он једва да се и разликује од шарене рибе из стакленке.
Онда полете као стрела. — Реци ми како да дођем до принцезе? Али, риба је ћутала, а и ветар се око куле утишао. Шта сада? Дечак пређе руком преко чела. Ах, да!
Некако би дошао до принцезе. Како је страшна камена шума, кад ка њој погледаш из своје куле ка теби понори зевну. А горе високо у кули самује зачарана принцеза. Седе дечак на кревет, на саму ивицу, и утиша се.
Можда веверице имају моћ да зачарају, и дечака претворе у храст, а принцезу у липу? Или их опет одвоје и у високе куле затворе? Дечак са стране погледа Принцезу. Није желео да га види престрашеног, те тако и страх савлада, насмеја се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
) Саградивши тврђаву у Смедереву (у облику троугла са двадесет и четири куле), Ђурађ је предузео низ мера да обезбеди своју државу.
Тих година, ради успешније одбране од Турака, основана је дуж турске границе (између Драве и Куле и између Купе и мора) такозвана Војна крајина, коју су населили као слободни војници људи пребегли са турске
на западу: пресушише воде шедрвани, устави се Шарац, вода ладна, а потресе земља по Стамболу, бијеле се задркташе куле, а стресоше четири планине... Све се црној земљи поклонише и пођоше на Стамбола града.
власти турске (спушки капетан, никшићки чувени капетан Хамза) имале вазда посла, организовале целу полицију, градиле куле и стражаре због тога.
Гаврани су слетали на турске куле и доносили зле гласе. Залуд су Турци у војску узимали „све бекрију горег од горега“, у душе насилника усељавао се
по друму трговце, одјавише из планине овце, одагнаше коње и волове, похараше господске дворове, раскопаше куле и чардаке. Турске куће остајале су пусте. На мунаре је падала паучина.
(Смрт војводе Кајице) Све ти вриме за врименом прође, земан куле по Котарим' гради, земан гради, земан разграђује. Нек с' окреће коло наоколо!
Ил' у кули нигђе никог нема?“ То из куле нитко не чујаше, већ то чула царица Милица, па излази пред бијелу кулу; она пита два врана гаврана: „Ој, бога вам, два
Ни ту није големе невоље, ал' с' опреми црни Арапине из приморје са бијеле куле: он с' обуче у рухо господско, а припаса сабљу оковану, па опреми сиву бедевију: потеже јој седмере колане, заузда је
тврде, одврћ ћу се у равно приморје, затворићу скеле око мора и друмове около приморја, начинићу кулу у приморју, око куле гвоздене ченгеле, вјешаћу му хоџе и хаџије“.
пролази царевина благо, на годину по триста товара; све је Муса себе уставио; у приморју кулу начинио, око куле гвоздене ченгеле, вјеша цару хоџе и хаџије.
Одмах њега слуге послушаше па капије хитро затворише. Кад с' догнаше два добра јунака, бјежи Порча око своје куле, а све виче: „Отвор'те ми врата!“ Нико њему отворит не смије.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
учини се трус у Цариграду и врло за много то држа; има две целе године што се је тресла земља, тако да су многе куле велике, полате, домови, цркве красне, манастири туштени попадали и људи се у њима погушили многи, и многи пак од тога
Клетви се сведочба тражи, нити има та клетва у којој лажљива присева нејма. Разметни на виле, на куле своје благо... Лепше му је с миром неголи с чиром. Пси га дерали! Што вештије знамо О том и беседу имамо.