Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Стојан пише књигу Алилу: Ој, Алиле, кладушко копиле! Што се, курво, по Кладуши ̓валиш Да си мојој кули долазио, На чардаку Анђу обљубио?... Чему лажеш, црн ти образ био, Кад Котора ниси, ни видио?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Говорили су опширно о мајкама подводачицама на Крфу, па о Црној Руци и Белој Кули, о француској певачици што божанствено пева Ц'еѕт ла валѕе ду брун, о рђавој менажи која много кошта (а ту присуствује
Теодосије - ЖИТИЈА
И када чуше његов глас, испуни ше се великом радошћу и сви ка кули притрчавши у висину гледаху, као да би се тама могла уклонити, да би се, видевши га, утешили.
! Овако и много слично плачу изговорише, и још Дуго плакаху, онај горе на кули, а ови доле на земљи, да би се и неосетљиви камен ражалио.
И идући, натраг ка кули обраћаху се с плачем и ридањем, застајкујући, док га је могуће било догледати. И тако отидоше кући.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Много више певају и причају о Краљевићу Марку. Имају по сеоским хатарима: Маркови кули, Маркови дворови, Марково стопало и Марков камен. Певају и Дојчина и Секулу „детенце“.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
А ако се икад у царству ми деси да се властелинка заборави са себром, у кули својој или у себарској потлеуши, да се дрзник себар обеси усред дана кад се сенке смање; а оскрнављена кула да се
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па зато се момчад узбунила, Разавила соколова крила, Те ка кули Змајевој се крећу, И туце се на рочиште слећу, А отле ће к осталој дружини, Па са њоме крвавој крајини, Да не
“ Тако зборе, унапредак хите — Ал' што пушке ово умукоше, Што ли пушке, што ли јалакање? Да л' ка кули Турци већ стигоше?
Кад надомак веће беу кули, Неколике пушке изметнули, Да се чује, да се напред гласи, Како Србин часа не почаси. Пуче пушка, а горица јекну,
Све сам соко, да му нема пара, Оће бити јада од шалвара. Сунце седе, коњи се сморили, Ал' ка кули веће и смашили, Та ка кули старине Новака, Та старога србињског јунака, Ту су били веће други стигли, Па на ноге
Сунце седе, коњи се сморили, Ал' ка кули веће и смашили, Та ка кули старине Новака, Та старога србињског јунака, Ту су били веће други стигли, Па на ноге садака се дигли: „Добро
Миле с' сети куле и чардака, Плану срце, маче с' нога лака, Он се вину кули уза стубе — Несу часи да се лудо губе...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хм, Бихаћа! И други су људи лежали у бихаћкој „Кули“ па не веле да је лисица жута. Боље ти је пиј ту моју ракију и ћути, не квари ми унучади.
— Ехе, зар још нијеси заглавио у бихаћкој „Кули“? — грокнуо би кум Рожљика. — Докле се ти мислиш скитати и гледати како ћеш нешто здипити? — Де, ти, де, широња!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
цара Петра из куле однешена, и по том се дозна да је кћи царева код змаја седмоглава који ју је, кад је цар Петар у кули спавао, тако вешто однео да јој отац, цар Петар, то ни осетио није.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ваша књига казати) и рекне да ће с једним другом из марвелекарног училишта купе, али не купе од вина, него купе на кули скинути и докторов разум спасти. ДОКТОР: Може ли што подлије бити од овог чауша?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И Старац и мачак, о, пуста туго, у тврдој кули живјели дуго, кретали у лов у ноћи свјеже, у залив тихи спуштали мреже, бродили морем до зоре сјајне, сазнали
Док вријеме зими поспано тече и старој кули прилази вече носећи сиви вео, крај мале пећи, вреле и будне, старац је приче причао чудне, а наш је мачак прео.
Пусто је на све стране ... Тужно се јутро над водом рађа. Куд ли је твоја отишла лаћа, јуначки капетане?! ИИИ У кули старој фењер гори, пламен се жути са тамом бори, на море баца зрачак.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ни наша, најновија, уметност, а најмање поезија, не спава, како је често читаоци замишљају, као нека лепотица, у кули од слоноваче. Још је та кула „ебурнеа“, моћна, као станице бежичног брзојава.
мислим да живим песничким животом, да одемо из Париза, некуд у Бретању, на пример на острво Уесан и да живимо у некој кули светиљи. Мени се то, тада, чинило јако комично. И лудо. Данас ми се чини сасвим разборито.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Нама жива срца попуцаше, потрчасмо кули Радуновој, око ње се покласмо с Турцима. Избависмо из куле Радуна, ма изгоре ојађела кула.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на прозорима од собе, које тобож ветри и паје. Магда вечито у свађи са чивчијама и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Кад се поодмакоше, зазвонише два звона на манастирској кули. То бјеху она два гласа што им обрече Владика да ће их опомињати на клетву.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ђе се трава нише и помиче, Ту заиста нешто живо има. Жари, пали, удбински диздару, Док и твојој кули реда дође! Жива глава дуговање плаћа, Жив икада, мртав баш никада.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Све прође мимо, а ти слеп од блеска Велике ствари пипао си малу: Не би ли каткад тој кули на жалу Додао још и нову шаку песка.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Види га, Ђорђе, какав је рутавко. Тај ће бити већи газда од тебе. За трице ће да те кули. — Јури вепра, не дај, терај га из куће, Толе... Због тебе, несрећница, пати. Уклео си је. Осушио се, јаловак си.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Истога дана, сликар би послат у удаљени град на северу, а Златопрста остаде затворена у кули. Није знала куда, ни зашто је младић отишао.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Обе је Јеврему обећао, за доба после смрти, један Турчин, стражар у кули Небојши. Било је то 1815. године када је Јеврем, још не господар, Још само млађи брат будућег књаза, био заточен у
Друго: да су затвореници у Кули провели готово месец и по дана иако ниједан дан више нису видели. И треће: да су негде пред крај јуна, који је те
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Неколико кутија конзервираног млека што их је добио у Љум Кули од управника болнице, свога познаника, и у замену за цигарете, биле су још једина храна с којом се имало живети све
и кад он пева: Ој Алиле, кладушко копиле, Што се, курво, по Кладуши хвалиш Да си мојој кули долазио, На чардаку Анђу обљубио?
Што се хвалиш, црн ти образ био, Кад Котаре ниси ни видио, А камоли кули долазио Моју верну Анђу обљубио! — онда он пева тако као да је она Анђа његова рођена, и као да ће он за њу да
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
За власт је марио као за лањски снег. Држао је на кули нарочите тевабије попут Махмудбеговића. у Пећи, а кад би затребало — позивао је оружане најамнике као какав
Ето, због овога је ораховички силник на својој кули приредио опроштајну гозбу не само Сену Дуруту, но још многима које је овај између берача као отменије одабрао.
Метнуће га на главу, па испред побратима, као да га на веру води, све кроз арнаутска села. Право његовој кули. Чуваће га као брата. Докле буди суђено да се поврати Србија.
Међутим, можда баш тога дана у његовом селу десило се нешто јаче од свеколикога тога затицања. Не другде но на кули његова стрица арнаут– ски прваци донели другу бесу, тајну а обавезну за све: да ни један Арнаутин не заклони ни
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Погледао сам Косту. Разумео је мој поглед. — Женска и по!... Нашао сам је у Беас-кули. Друже, провео сам код ње шест дана и шест ноћи. Ја њој паре, а она мени слику. Али не жалим.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Там’ на кули звоно стаде. С истока се сунце крену Путем неба големога Младог јутра у пламену. И синова стална нога Сад се лати
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
у њему вере има; Па ми дође крадимице С оне стране Тисовице, Потказа ми турске звери: Да су ноћас у намери Нашој кули огањ дати, На нас мучки нападати... Кол’ко их је?... Побро не зна!...
И на кули караули Ломљаву су тешку чули, Ал’ витези граничари Нису немим страхом стали; А зидови, опет, стари Никад нису
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Љубимца није било. Када је жега мало попустила, узјахао је магаре и одмилео према Кули. Пратио сам га погледом све време.
Припреме су потрајале пола године и за све то време Јевђеније се гостио у Кули као какав краљ. Није било лако пронаћи црног јарца без иједне беле белеге, још теже девицу која ће драговољно пристати
Они су једва дочекали да их властелин нечим запосли да залуд не расипају своју снагу у ленчарењу и теревенкама на Кули.
Јању су неко време задржали на Кули, тобож као служавку, а у ствари Лауш је веровао да ће му још који пут поћи за руком да са Јањом буде мушкарац.
Кирча Проговорио бих неколико речи о Јањи. Док је боравила међу нама, овде у Лаушевој кули, и док нас је подмиривала, не видесмо у својој простоти и халапљивости шта имадосмо.
Димитрије Доротеј ми је рекао да ме Лауш тражи због писма краљу. Пењемо се уском стазом према Кули. Сунце са запада баца своје косе зраке на прегрејани камењар, који после дневне жеге лагано запада у дремеж.
да ове поворке срећу сваког дана и да се чуди где и како стаје толика сила људске и сточне хране коју Лауш сабира на Кули.
Док је радио овде, упознао се с Јањом, курвом, коју су држали на Кули Лаушеви војници. Састајали су се тајно, о чему сам само ја знао, у шумарицима изнад Мртваја вира.
Тако се Кирча нашао на Кули. У почетку га нико није примећивао у мноштву младих војника, али је ратни поход на југ према Византији показао сву
Јања! Била је то жена колико може да се викне. Кирча је најтеже од нас подносио дуго време на Кули, то време без рата, шугаво, досадно промицање дана у ленчарењу и залудном расипању снаге и воље.
Не верујем да је постојао неко на Кули ко се уздржао да макар нешто не зуцне о томе. Био је то један леп подстицај за разговор и само би мутав човек био у
Од мене се и не очекује да победим Брзана, пошто Брзана нико озбиљно не схвата, јер шта он може Кули, бедемима, стрмој литици, стотини младих људи са оружјем, богатом Вратимљу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Она зове свог драгана што у тврдој кули чами, И песма се болно хори по вечерњој тихој тами И песма се болно хори и болнији гласак бива, Ал' на њене сетне
Једног дана, доста давно, тешка њена брава шкрину И тавничар бледог странца посла кули у дубину. Ал' он гордо дигô главу, а с ње пада коса дуга, На лицу му тежак умор а у оку пламен југа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али Ваша снага малаксава и, при крају нашега путовања, на седмој кули ја Вас носим у наручју до горње ивице последње рампе, где се заустављамо пред неочекиваним призором.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па су шегртићи прснули куд који, а јуродива је прешла у полицију да пере апсане, спава у кули ватрогасаца, једе што полицији не треба, а уопште се канда не одева.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
до на крај света Црна видовитост Између крезубих вилица Заглавила се Голема последња псовка Око смрти зазидане у кули Лобање у месту играју Завршно звездано коло Кула смрти У њој господарица уплашена Од себе саме ПОСВЕЋИВАЊЕ ЦРНОГА
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кроз дечакову кичму прође језа: утопиће га људска река! Окрете се и потрча назад ка кули, али пред лом старац Милија стоји, држи кључ, молио не молио не отвара! — Твој цвет те чека! — каже.
Шта сада? Дечак пређе руком преко чела. Ах, да! Ако постоји кула и у кули Принцеза мора постојати начин и да се до ње дође! Али, коме да се обрати? Кога да пита за савет?
Како је страшна камена шума, кад ка њој погледаш из своје куле ка теби понори зевну. А горе високо у кули самује зачарана принцеза. Седе дечак на кревет, на саму ивицу, и утиша се. Било је време спавања.
— Идите! — рече громким гласом и пред њима се раствори џунгла. Опет су били у кули, за столом. Принцеза је цртала и на цртежу је расла планина, расла шума. Је ли било кошута у тој шуми? Веверица?
— Мицко! Мицко! — шапутао је дечак у зору и у сутон, када су у Кули сви спавали, а онда је већ изгубио наду да ће се Мицко вратити и утонуо у ћутање. Како су дани летели!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тако ће се темељ обдржати, тако ћете саградити града. Зидаће те кули у темеља. Оборише до триста мајстора, оборише дрвље и камење. Каде дође мој нејаки Јово...
Мало време затим постајало, ал' повика са града Латинче: „Хајде сада, царе Србљанине, под највишу кулу у Леђану; на кули је копље ударено, на копљу је од злата јабука: Ти стријељај кроз прстен јабуку!
саградити града, док не нађеш два слична имена, док не нађеш Стоју и Стојана, а обоје брата и сестрицу, да зазиђеш кули у темеља: тако ће се темељ обдржати, и тако ћеш саградити града“.
Стоју и Стојана, а обоје брата и сестрицу; јали отми, јал' за благо купи, доведи их Скадру на Бојану, да зиђемо кули у темеља, не би л' нам се темељ обдржао, и не би ли саградили града“.
сте три брата рођена, у свакога има вјерна љуба: чија сјутра на Бојану дође и донесе мајсторима ручак, зиђите је кули у темеља: тако ће се темељ обдржати, тако ћете саградити града“.
три брата рођена, у свакога има вјерна љуба: чија сјутра на Бојану дође и донесе мајсторима ручак, да ј' у темељ кули узидамо: тако ће се темељ обдржати, тако ћемо саградити града.
Немој сјутра на Бојану доћи, ни донијет ручак мајсторима, јер ћеш своју изгубити главу, зидаће те кули у темеља“. И Угљеша вјеру погазио, и он каза својој вјерној љуби: „Не превар' се, вјерна моја љубо!
Немој сјутра на Бојану доћи, ни донијет мајсторима ручак, јера хоћеш млада погинути, зидаће те кули у темеља“. Млади Гојко вјеру не погази, и он својој љуби не доказа.
Но ти прати мојој старој мајци — моја мајка има доста блага — нек ти купи роба ил' робињу, те зидајте кули у темеља“. То се моли, но јој не помаже.
Ал', тако ми моје вјере тврде, хоће тебе побро избавити јал' за благо, јали на јунаштво!“ Па он оде својој танкој кули, сједе мало те се напи вина, па припаса сабљу оковану, и пригрну ћурак од курјака, а на главу калу од курјака, привеза
Ил' у кули нигђе никог нема?“ То из куле нитко не чујаше, већ то чула царица Милица, па излази пред бијелу кулу; она пита два
Кад је Арап кулу начинио, ударио стакла у пенџере, простр'о је свилом и кадифом, па је онда кули говорио: „Што ћеш пуста у приморју, куло, кад по тебе нитко шетат нема?