Африка
Камено доба западне Африке, као и Италије, изгледа да спада у време египатске и феничанске културе, чији се ситни предмети често налазе у тим каменим насеобинама.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Северни Тип је углавном патријархалне културе, а у Србији се на патријархалној основи и под утицајем страних култура ствара нова, умногоме оригинална култура.
У јужном типу такође превлађује патријархална култура, али се осећају утицаји романско-медитеранске културе, која скоро превлада у области динарско-приморскога типа.
и сујетнима, онима који хоће своје себичне тежње да маскирају узвишеним побудама, тешко претенциознима без духа и без културе који хоће да преваре друге. Ниједном од ових недостатака Шумадинац неће учинити милост и прогледати му „кроз прсте“.
под утицајем Корана и ислама, под утицајем менталитета друштвеног реда који је господарио и под утицајем источњачке културе.
— У балканским земљама Турци нису оставили ниједну значајну творевину, никаквог значајнијег материјалног трага своје културе. Али они ипак нису прошли као номадска хорда. Њихов је утицај оставио знатних трагова у животу покорених народа.
Грађани и школовани људи, нарочито у варошима приморске зоне, били су под утицајем италијанске културе и ренесанса. Уопште се у јадранском варијетету, који је био под многобројним утицајима, јављају неке особине и неке
много мирнију, са старим, иако ретким, становништвом, и са многобројним траговима и остацима старе и средњовековне културе. Бока је имала и друкчији политичко-историјски развитак.
историје и као резултат приморског положаја осећају се, нарочито у јужној Боки, трагови романско-медитеранске културе, штавише и утицаји талијанскога језика.
Последица је ове високе културе била формирање националног духа. Дубровачко становништво, чија је Република пропала тек почетком XИX века, сачувало
Врло брзо примају тековине материјалне културе и спољне знаке цивилизације. Тиме се спољно више или мање изједначе и са врло цивилизованом средином у којој се нађу.
А са њима је заједно нестајало и старе балканске културе. Али су Цинцари после ослобођења Србије, као махом имућни и као они који су први умели умотрити шта ће бити у
особине Многобројне, релативно велике, вароши у области централнога типа биле су најпре центри старе византијске културе; доцније су подлегле турско-источњачким утицајима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
биолошко рођење, само је неопходан али не и довољан услов да би се дете родило као члан друштвене заједнице, односно културе. Захваљујући овим обредима дете бива уклопљено у заједницу живих припадника сопствене културе.
Захваљујући овим обредима дете бива уклопљено у заједницу живих припадника сопствене културе.³ Долазак на свет новог члана заједнице од изузетног је значаја за опстанак пре свега оних затворених, малих,
У ЈЕЗИКУ И ГОВОРНИМ ТВОРЕВИНАМА У језику једног народа најбоље се огледа сама суштина свеколике његове духовне културе, и зато Сапир с правом каже да је језик „симболички водич ка култури“.
карактеристике наше народне теорије развоја личности могу се објаснити у великој мери особеношћу српске патријархалне културе и патријархалног начина живота уопште.
Култ предака и поштовање оца налазе се у самом средишту целокупне патријархалне културе („патријархос“ = праотац, поглавар племена, народа) и њеног система вредности.
Један од стубова читаве патријархалне идеологије и културе јесте култ предака. Веселин Чајкановић сматра овај култ основом и суштином целокупне старе српске религије.
утицајем одређеног начина живота и историјских прилика, усваја као свој, често је најбољи кључ за суштинско разумевање културе те друштвене заједнице. Насупрот савременом грађанском (нпр.
својевољно, без сагласности осталих чланова и, што је још важније, без поштовања општеприхваћеног начела патријархалне културе, које има већи ауторитет од домаћина и коме се он сâм покорава.
Задруга има свој морал, свој систем вредности, који је уједно и језгро читавог етничког кодекса патријархалне културе. За задругу је, пре свега, карактеристичах дух заједништва којим је прожет целокупни живот задруге; он је у свему: у
“²⁷ Место које има жена у патријархалној култури, односно њена представа у идеологији ове културе, најбоље се види из схватања и вредновања „женских послова“.
Пословице које сажето исказују извесне добро утврђене норме патријархалне културе веома неповољно и тамним бојама сликају женску природу: „Све зло долазило је одувек од жене“; „Нема пакости пад
Жена, будући „нечиста“ и мање вредна, дужна је да се строго придржава извесних правила и табуа патријархалне културе који регулишу њен однос према мушким припадницима ове културе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Од тога зависи успех моје младе колегинице која ће сада полагати испит за професора физичке културе! Показавши низ белих зуба, он пљесну оног дебелог килавка по стомаку: »Увуци ту ватерполо лопту, момче!
У какав је то кошмар изненада запала? Зар сви наталожени векови европске културе и цивилизације, чији су опипљиви докази лежали на метар од ње, у овој тмурној паланци данас не вреде ништа?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Наслеђе, нити било које друго усмерење високе културе, није њена брига. Развој модерног песништва могао би се, у извесном смислу, схватити као ширење и продубљивање отпора
Може ли се певати без притиска културе, без свести која би пошто-пото да преобрази, на виши план уздигне прве подстицаје?
ка првобитном набоју речи, те, још, презир према Литератури, Поезији, као друштвено признатим и установљеним видовима културе. Да би нашла једно прихватљиво извињење, дечја песма се радо обраћа детету. Дете јој је, из многих разлога, блиско.
Иако нам је стигао из обожаване Европе, наши читаоци на роман нису обратили велику пажњу. Из европске културе нас много више занимају немачки аутомобили, енглески компјутери и париски модни хитови од живота кунића у Шекспировом
установи сам себи сам се чинио паметнији и важнији: помисао на раздаљину између родних Ивановаца и светилишта културе у улици Рицхелиеу изазивала је пријатну вртоглавицу, и нешто поноса.
Везаност за неке видове традиционалне културе давала је његовим истраживачким прегнућима значење нечег дубоко промишљеног и неопходног.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Спонтано поникла, развијајући се упоредо са општим стањем културе у народу, одговарајући стварним потребама народа, родољубива у најбољем смислу речи, та, из почетка локална и
и траје отприлике до 1870. То је доба маште, осећања, одушевљења, идеализма; одстрањивање од западне културе, истицање народне културе, култ потпуног национализма и народне поезије; књижевност маште и осећања.
То је доба маште, осећања, одушевљења, идеализма; одстрањивање од западне културе, истицање народне културе, култ потпуног национализма и народне поезије; књижевност маште и осећања. ИВ) РЕАЛИЗАМ, који се јавља око 1870.
очувани, национално крепки, прилагођени условима новога живота, са организованом просветом и са првим почецима народне културе и књижевности.
Грке и Цинцаре, и стварају један јак грађански сталеж српски, који ће више од сто година бити главни носилац културе међу Србима и стајати на челу свију српских покрета.
народа које су тамо затекли, али су улазили у модерну културу и постали најкултурнији део српскога народа, носилац културе у остале запуштене крајеве српске.
6 Број образованих људи отада стално расте, и тако се ствара повољно земљиште за развој народне културе и народне књижевности.
ће се први пут на српском језику изнети напредне и просветитељске идеје рационалистичког XВИИИ века, мисао световне културе, рада »на обшчу ползу« и ради »шчастија человјеческог рода«, просвете за све сталеже, писања на народном језику —
Све до пред крај XВИИИ века Срби стоје под утицајем руске културе, управо под утицајем руске православне цркве. Али у последњим двема десетинама XВИИИ века, под непосредним утицајем
века, под непосредним утицајем филозофских идеја и рационалних рефорама Јосифа ИИ, Срби долазе под утицај западне културе и сувремене мисли.
у Бечу и у Немачкој Обрадовић је дошао под утицај немачке културе и рационалистичке филозофије. Он чита филозофа Ф. Баумајстера; у Халеу слуша критичког филозофа, Лајбницова ђака
Са апсолутним уверењем у способности и неограничену свемоћ научне културе и рационалног васпитања, он цео политички, социјални и морални проблем своди на »воспитаније младости«, ту »ствар
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
шпански квекер или ирски псетер — Петљам ти нешто око културе ... Истог дана, почех да шетам ирског псетера за тридесет комада месечно.
— и да стварно петља нешто око културе, ни он сам не зна шта, али да то ради успешно, јер углавном ћути и гледа пред себе, као да богзна шта мисли.
Та булумента се већ размилела по целој земљи! Сељаци су сасвим запустили пољопривреду — седе у домовима културе и чувају место да не би извисили ако група певача и композитора грчко-шпанско-шумадиј ско-мексиканских народних песама
Суле се закашља: — Не брини, дете! Све ће да буде како треба! рече, затим ишчезе у оном храму просвете и културе. Читаву причу измонтирала сам накнадно маказама и лепком на основу најразличитијих сведочења оних што нису пропустили
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Али има народа који би желели да уживају у миру своју културу и других, који немају културе, и који воле рат да би се забављали рушећи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— У колико ми је, као професору, позната историја европске културе, ова је справица нашла најширу примену у нашем данашњем XИX веку... — Господине, у коме веку ви живите ?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Више сам филмова видла у Кремнима, у дому културе, за недељу дана, него за ова двáмесеца у Београду! А, видиш, чудо и мени синуло!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
на зидовима тих зграда, у том каменом кодексу, и давали јасна сведочанства о златном добу египатске историје и културе. „Гледао сам узбуђено око себе и простро свој поглед преко целе вароши.
је то стални и вечити развитак, у којем је и човек учествовао и постепено се из животињског стања уздигао до садашње културе. „Ја сам те своје мисли изложио у мом главном делу „Диакосмос“ и растумачио их на безбројним примерима“.
„Заиста, чудновато!“ „У својој новој држави дођоше у духовни додир са подјармљеним становницима некадањих расадника културе Старога века.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Кућа и покућство били су им необично лепи, мешавина америчке и словеначке културе. Једном су ме позвали на прославу неке годишњице.
Њихов учитељ био је за њих апостол класичне културе која их је много интересовала, делимично и због тога што су обожавали свога учитеља.
Били су високи, атлетски грађени, елегантни, баш као два изванредна примерка физичке културе класичне Грчке. Један од њих био је амерички шампион у тенису, а ловачки клуб са Лонг Ајленда убрајао их је у своје
пре четрдесет година, као и ја данас чезнуо за временом када ће амерички колеџи имати четворогодишње курсеве физичке културе које ће водити здравствени и спортски стручњаци.
сигурно исто тако добро успети у научним студијама на европским универзитетима као што сам то успео у општим студијама културе на Колумбија колеџу, ако открића, која ме очекују у физици, буду изазвала у мени онај ентузијазам који је био изазван
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
навика, па и оних које су везане за уметничко стваралаштво и размишљање о уметничкоме стваралаштву, зависи од типа културе, од културнога модела коме припадамо.
понашању које припадају „обичним“ навикама, спонтаноаутоматизованоме реаговању, које су, уопште узев, неформални део културе. Мимогред ћу се дотаћи трију области и поменућу три довољно извесна имена.
изучавања књижевности које, у својим крајњим намерама, тежи да одреди место и улогу књижевности у датоме моделу културе. Треће име које бих овде поменуо јесте Едвард Хол, амерички антрополог, аутор и код нас врло познате књиге Неми језик.
Јер у систему културе – и културних навика – коме египатски сељак припада сматра се сулудим сваки човек који покушава да одгонета будућност.
Другачије речено: дубина наше освешћености о основама сопствене културе корелира са мером упознавања и разумевања других културних модела, оних који су ту, у нашем суседству, као и оних који
према другим, ближим и даљим суседима по култури, него се према њима треба окренути и због дубоких интереса сопствене културе. Кад се ови дубљи интереси изнесу на видело, разумевање се само по себи појављује.
Али такве потешкоће могу да потичу и отуда што су две културе врло, врло блиске, јер нам велики број сличности прикрива разлике које ипак постоје, а прикривене и несазнане разлике
Ето такву прикривену разлику на свеколиким нивоима културе и имамо овде у виду. И њу треба уводити у светло поље свести.
године часопис Умјетност ријечи) као сразмерно самосталнога система комуникационог у оквиру културе схваћене као „система системâ“.
зато што нас готово сав развој књижевне науке у нашем веку наводи да о књижевности размишљамо у склопу целога модела културе, па зато ни о улози уметности у прожимању националних култура не можемо како ваља говорити ако се претходно не
ваља говорити ако се претходно не размотри једно друго питање, наиме какво место и функцију има уметност у систему културе. Јер се тек после тога може говорити о њеној моћи да зближава и прожима различите националне културе.
Јер се тек после тога може говорити о њеној моћи да зближава и прожима различите националне културе. Ја се, разуме се, не осећам позваним да говорим о уметности уопште, него једино о књижевности.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
заправо кореспондира с чињеницом да је Станковић, као ретко који наш писац, уобличио један тип или модел старе варошке културе, затворене колико и строге, са јасно градираном лествицом вредности.
Ташана је осуђена да навек живи „доле”, у наличју своје варошко-врањске културе. Или би можда боље било рећи уз наличје, будући да је Парапута живо оличење таквога наличја, као и сви они „божји
Као паралингвистичка средства, гест и мимика служе за општење и, мање или више, кодирани су у обичајном систему културе. Њихова множина, учесталост и степен кодираности код Станковића су доста високи.
Станковићевим делима: они зависе од густе мреже прописа, строгих забрана које подразумева један вид старе, варошке културе чији нам је књижевни модел Станковић оставио. Њих на првоме месту чува породица као јако друштвено језгро.
често истицало - аристократског хаџијског сталежа, него исто тако и целог једног вида традиционалне балканске градске културе са њеним особеним системом вредности, и са нама данас не увек довољно разумљивим животним навикама и густом мрежом
У Софкиноме опраштању од тога старог света (старе културе) који се споро мењао, а у новим је историјским околностима брзо потонуо, опрашта се и сам Борисав Станковић.
авангарде (у футуризму, дадаизму и надреализму) себе саму порицала управо као друштвену установу, као институцију културе.
Са овог је становишта лествица вредности националне културе окретана наглавачке. Авангарда заправо руши канонизовану хијерархију у култури, па и у самој књижевности.
И тако све до идиолекта. Оваква употребна рашчлањеност језика изоморфна је с рашчлањеношћу културе и раслојеношћу друштва, па стога, у роману, социокултурне карактеристике лика иду заједно с говором - преломљене су у
Петровић, Растко - АФРИКА
Камено доба западне Африке, као и Италије, изгледа да спада у време египатске и феничанске културе, чији се ситни предмети често налазе у тим каменим насеобинама.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(Тачно онако као и наши турцизми, преостали из једне сасвим друкчије културе.) Њена улога је данас естетска: жив је литерарни елеменат стила, час инвентивно заоштрена доскочица, час јасно и
Српског народног позоришта из Новог Сада; Јован Севдић, академски сликар и рестауратор Завода за заштиту споменика културе Војводине из Новог Сада; Рајко Веселиновић, управник Градског музеја из Панчева; др Марко Малетин, 6.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Милошевић-Ђорђевић, Јован Деретић, Новица Петковић Кратка историја српске књижевности КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК КАО ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРЕ И ПРОДУКТ ИСТОРИЈЕ НАРОДА (АУТОР ПАВЛЕ ИВИЋ) 6 Средњевековне прилике 6 Црквенословенски и народни језик 7 Руски
и међуратна књижевност 40 Савремена књижевност 43 КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК КАО ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРЕ И ПРОДУКТ ИСТОРИЈЕ НАРОДА (АУТОР ПАВЛЕ ИВИЋ) Језик је основно оруђе културе сваког народа.
КЊИЖЕВНОСТИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК КАО ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРЕ И ПРОДУКТ ИСТОРИЈЕ НАРОДА (АУТОР ПАВЛЕ ИВИЋ) Језик је основно оруђе културе сваког народа.
У њему се одражава појмовни свет којим је овладало неко друштво, али он уједно утиче на могућности даљег развоја културе, олакшавајући комуникацију у неким правцима и отежавајући је у другим релацијама, чиме се развој у знатној мери
језика и његовој синтакси него и у његовој морфологији и гласовима огледају све битне промене у оријентацији српске културе.
Тиме је створен инструмент културе далеко подеснији од латинице, која је настала адаптацијом грчког алфабета за латински језик још у античко доба, али су
То је учвршћивало њихову надмоћ на пољу културе и њихов снажан утицај у друштву уопште. Кад је реч о књижевном језику, основну оријентацију код Срба у средњем веку
Са слабљењем притиска за прихватањем црквене уније нестало је разлога за зазирање од културе европских неправославних народа, а напоредо с јачањем грађанског сталежа постепено се лаицизирало српско друштво на
српском друштву и даље је опада, а на тлу Аустрије напредак просвете ширио је круг заинтересованих за демократизацију културе.
Пред крај 19. века јавио се, прво у есејистичкој прози, тзв. београдски стил, чији су протагонисти били писци широке културе, одлични зналци многих језика и светске књижевности.
настају различити облици контаката, мешања и прожимања, док се не успостави културни склоп који почива на оба вида културе и на њиховом продуктивном односу. Они не долазе у колизију јер имају јасно раздвојене функције у друштву.
ове литературе Срби су, заједно с осталим православним Словенима, улазили у широк круг европско-медитеранске културе, на овој лектири се васпитавали у хришћанској религиозности и стицали сва тада потребна знања из разних области.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
образована су многа топографска имена, нарочито имена планина (в. РЈА, ѕ. в.). На Новом Брду сачувано је од све културе само неколико огромних ј., у које преостали мештани не дирају као у неку светињу (Ст. Дим.). Хеінріцх Марзелл у Хандw.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
у векове, уплео сам име Хомера као симбол грчкога генија, јер су само остала двојица стварни утемељитељи александриске културе, која се одликовала више науком него поезијом. Ваљда је само тле Египта било погодније за такав развитак.
и тада ми се намеће питање: због чега на овом благословеном земљишту, које је хиљаду година било центар грчке културе, није могла да цвате наука. Под овом речи разумевам егзактне науке.
Да није било Арапа, који су нам сачували дела грчких научника, пропале би све тековине александриске културе. Преко једанаест векова био је Цариград престоницом византиске царевине, и за све то време није он дао науци стоти део
То је био страшан дан. Већ рано изјутра чусмо да се по Александрији купе руље да разоре и униште све трагове јелинске културе.
На старом месту Александрије подиже се нова, оријентална варош, пуна џамија, харема и хамама. Трагови старе грчке културе ишчезоше, и породица у којој смо чувани и наслеђивани, изумре. Ми се нађосмо опет у телалници.
него што су некад била, али у њихову дебелом хладу воде борбу коров и подивљало џбуње са последњим остатцима некадање културе.
Неће ли се то исто десити и са данашњим средиштима наше културе? Астрономска наука не даје нам на то питање одговора, њу не занимају наше ситне бриге.
Векови ће пролазити. Ледене санте запливаће и у тропска мора, а ледењаци ће затрпати последње трагове људске културе. Проћи ће нови векови.
у какве ми себе убрајамо, онда је и њихова култура старија од наше, ако уопште смемо говорити о каквој старости наше културе, мерећи је космичким временским јединицама.
Ето таква би „могла“ бити Марсовска цивилизација. И наука је, у питању живота на Марсу, његових становника и њихове културе, заиста изговорила реч „можда“.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Зачудо, интелигентнија од свих њих, та девојчица није осећала ни моћ ни лепоту културе која је као неки анђео великих крила пролетала и шумила по тој паланачкој трговачкој кући, од јутра до мрака, од
Отменост та, у већој или мањој мери, била је стварна, долазила од више културе, од богатства, и нарочито од једне лепе грчке учтивости према свима људима, која је разоружавала, некада заправо и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Еп, и баш јуначки еп, могао је да никне само на земљишту средњовековне културе, он је поезија феудализма. Тим историјским и културним оквиром ограничен је постанак, развитак и распадање овога жанра.