Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
То су најбоље и најпотпуније збирке фолклора од свих јужнословенских. Забележене пре него што су нове културне струје могле продрети у народну масу и непромењене модерним утицајима, оне дају драгоцене податке о основним особинама
Срби су допринели да се избришу раније разлике и да српско-хрватско становништво постане још већма једнолико. Културне разлике између ове две групе знатно су се ублажиле.
Те преиначене турске културне утицаје примили су од динарских мухамеданаца и динарски хришћани, и у томе је била нарочита посредничка улога
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Оно нема ни права ни обавеза, ни угледа, знања ни потребне културне вештине. Речју, оно не познаје културну традицију и не учествује ни у породичном ни у друштвеном животу.
Обреди прелаза су, према томе, сажето речено, важне културне творевине којима социјална заједница, у складу са својим митско-магијским схватањем развоја детета, помаже детету да
, а с друге, отуд што је потребно упознати више различитих култура, и уз то имати способност културне децентрације, да би било могућно схватити да су обрасци социјализације у сопственој култури само један посебан случај
анд Санда Марјановић, Традиционал Гамес анд Цхилдрен оф Тодаy, ОМЕП, Белграде 1986. ¹¹ „Традицијска култура, културне промене и социјализација“ (учесници: Жарко Требјешанин, Деана Тракас, Љубинко Раденковић, Иван Ивић, Мирјана Дупан,
186. ³ Раденковић, Р., Казивања о нечастивим силама, Просвета, Ниш 1991, стр. 40. ⁴ Тракас, Деана и Ана Ламбиди, „Културне промене у Грчкој — стварне или замишљене“, Расковник, 53—54, јесен—зима 1988, стр. 76—89. ⁵ Зечевић, С., исто, стр.
Бугарски, Р., „Предговор првом издању“, у: Сапир, Е., Огледи из културне антропологије, Просвета, Београд 1984. Бујановић, Ј., „Прапутник у Хрватској“, ЗНЖОЈС, Загреб 1896. Васиљевић, А.
Сапир, Е., Огледи из културне антропологије, Просвета, Београд 1984. Секулић, Исидора, „Народни језик или — понос наш“, у: Зборник у славу Филипа
Тракас, Деана и Ана Ламбиди, „Културне промене у Грчкој“, Расковник, 53—54, Београд 1988. Требјешанин, Ж., „Неки психички чиниоци веровања у магијску моћ
Требјешанин, Ж., „Традицијска култура, културне промене и социјализација: уводне тезе за разговор“, Расковник, 53—54, Београд јесен—зима 1988. Требјешанин, Ж.
Будућност једне културне и социјалне заједнице зависи од начина подизања деце које је, опет, условљено прихваћеном представом о детету у тој
Најзад, а можда и најважније, уколико не познајемо различите културне моделе детета и детињства, остаћемо вечити заробљеници свог културног схватања, којег смо некритички усвојили,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
више нема, осећамо, јаче него икад, улогу коју је играо у развоју наше песме за децу, као и у борби за одржавање наше културне и грађанске самосвести, у борби за осмишљавање живота, за освајање његовог достојанства и части. Париз, 22.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 5 ПОЛИТИЧКО И КУЛТУРНО СТАЊЕ СРПСКОГА НАРОДА У XВИИИ ВЕКУ 11 1) ПОЛИТИЧКЕ И ВЕРСКЕ ПРИЛИКЕ 12 2) КУЛТУРНЕ ПРИЛИКЕ 16 3) ПРОСВЕТНЕ УСТАНОВЕ 19 4) ШТАМПАРИЈЕ И ЛИСТОВИ 21 СРПСКОСЛОВЕНСКИ ПИСЦИ 24 КИПРИЈАН РАЧАНИН 25 ЈЕРОТЕЈ
ТРЛАЈИЋ 81 АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ 83 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 85 ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ 87 ИИ ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 88 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XИX ВЕКА 89 НАЦИОНАЛНО-КУЛТУРНИ ЖИВОТ СРБА У УГАРСКОЈ 90 СРБИЈА И ЊЕН НАЦИОНАЛНИ И
НЕНАДОВИЋ 155 МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРБКИЊА 158 ИИИ РОМАНТИЗАМ 159 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 160 РЕАКЦИЈА ПОСЛЕ 1848 161 ЦЕНТРИ СРПСКЕ АКТИВНОСТИ 162 НЕМАЧКИ РОМАНТИЗАМ И СЛОВЕНСКИ
МИЛЕНКО 249 ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ 251 ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ 253 КОСТА ТРИФКОВИЋ 255 КОСТА РУВАРАЦ 257 ИВ РЕАЛИЗАМ 259 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 260 НОВИ ДУХ И »НОВА НАУКА« 261 ЉУБЕН КАРАВЕЛОВ И СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 263 РУСКА КЊИЖЕВНОСТ 266 ГЛАВНЕ
МАРКОВИЋ 323 СВЕТИСЛАВ ВУЛОВИЋ 326 ЉУБОМИР НЕДИЋ 328 МАРКО ЦАР 331 БОЖИДАР КНЕЖЕВИЋ 332 В ДАНАШЊА КЊИЖЕВНОСТ 334 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 335 ДОЛАЗАК МЛАДИХ НА МЕСТО СТАРИХ 336 ИНДИВИДУАЛИСТИЧКИ КАРАКТЕР ДАНАШЊЕ СРПСКЕ
КАРАКТЕР ДАНАШЊЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 337 НАЦИОНАЛНИ ОПТИМИЗАМ 338 ДУХОВНИ И КУЛТУРНИ НАПРЕДАК СРБИЈЕ 339 ПРОШИРЕЊЕ КУЛТУРНЕ ОБЛАСТИ СРПСКЕ 340 СРПСКО-ХРВАТСКО КЊИЖЕВНО СЈЕДИЊАВАЊЕ 342 СТРАНИ УТИЦАЈИ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ 343 ОБЕЛЕЖЈА ДАНАШЊЕ
2) КУЛТУРНЕ ПРИЛИКЕ Културно стање српскога народа под Турском у XВИИ веку било је ниско, извесно горе но ранијих векова.
Иначе, то је један од најчитанијих српских писаца у почетку XИX века. ИИ ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XИX ВЕКА НАЦИОНАЛНО-КУЛТУРНИ ЖИВОТ СРБА У УГАРСКОЈ Релативно говорећи,
први људи у српском народу, Доситеј Обрадовић први међу њима, верују у снагу српскога народа, у његове самосталне културне и државне способности, и гледају у ослобођењу Србије почетак ослобођења целога српскога народа.
ИИИ РОМАНТИЗАМ КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ РЕАКЦИЈА ПОСЛЕ 1848 1848. у »обе Србије«, у српској јужној Угарској и у Кнежевини Србији, осећао
Књижевне прославе, велики национални скупови, културне установе прво отпочињу у Новом Саду, који игра улогу »Српске Атине« све до почетка седамдесетих година, када духовна
Услед политичке и културне надмоћности североисточних крајева српских, Србије и Војводине, источно екавско наречје остало је владајуће наречје у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Премештен сам јер сам радикал“, само је то рекао и продужио да главиња низ пут. Вукашин подиже глас: — Идеје су за културне народе, а овде, у овој сељачији, оне су сувишне и фаталне. Овде су попови једини успешни, а можда и корисни идеолози.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
не прикрива, него отвара поглед на однос између језика и књижевности, књижевности и других уметности, књижевности као културне установе према осталим установама од којих се култура састоји.
Кад се боље промисли, види се да је то заправо био преко потребан процес културне хомогенизације на језичкој равни. Хомогенизација, опет, подразумева већи степен организације и појачани хијерархијски
да у крајњем изводу и није књижевна појава, него пре и на првоме месту побуна против књижевне, а на другоме против културне институције.
У поезији постоји специфична измена информација по комуникационом каналу дуж културне вертикале („пренос по дијахронијскоме комуникационом каналу међу поколењима“, како то истичу совјетски семиотичари у
Једино није јасно како његова малорека, сведена и загонетна песма успоставља дијалог дуж културне, књижевне и језичке дијахроније: духовна криза модерних времена, „шупаљ човек“ нашега века, рељефно се издваја управо
једну бору И водиљу једну трепавицу Кући да вас врате Као да је ова песма поникла из језичке, књижевне и васколике културне меморије; као да ју је песник извео из нашег прапамћења: небеске капије и вишњев штап, путањабора и трепавицеводиље –
Случајан зато што су га наметале околности: значајнија песникова годишњица и спремност културне установе да финансира штампање зборника.
Али треба учинити бар нешто: дати ма какав принос. • Живимо у времену у којем су готово све културне и националне вредности (да политичке и не помињемо) доведене у питање.
као уметност, без туторства дневних идеологија, ма како маркираних, него следећи кретања у култури и животворне културне континуитете. На крају овог избора нашли су место и два дуга интервјуа, из 1997. и 1999.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
То је, великим делом, долазак примитива у високо културну средину и међу високо културне тековине, - неоварварство. 47 А као у лирици, тако је - кад на широкоме плану гледамо - уопште у српској књижевности.
неправилном и мутном, често сплетеном”, његово је дело „долазак примитива у високо културну средину и међу високо културне тековине”. Сличним, понекад и истим речима, заиста се писало о Станковићу више но једанпут.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Обелодањена у антологијским примерима Вукове збирке одговорила је "кругу ишчекивања" европске културне јавности, постајући жива потврда прво Хердерових, а затим Гримових идеја о усменом песништву.
предање и епска поезија постали су једини интегративни фактор у српском народу, најважнији чланови у систему културне комуникације, начин за духовни опстанак и опирање асимилацији.
живота Доситеј као одбегли монах путује највећма по земљама православног југоистока, упознајући тако све народне и све културне језике тог простора.
Док је народне песме родољубиво пригрлила, Вуков народни језик чинио се већини примитиван и недовољан за највише културне потребе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
има велики значај у врачањима, дивинацији, култу н народној медицини; он је у тој области, очевидно, наследио сродне културне биљке. К.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
сваком четвртом преступном годином, како га још данас употребљава наша православна црква, чедо је славне александриске културне периоде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У Лекси је било више снаге и духа него у брату, али брат је био финији и даровитији од ње. Културне способности су код Влаовићâ нагло се дизале у последње две, три генерације, али је породица као материја и имање
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Остављен самом себи вековима, без пријатеља, без савезника, окружен леденом равнодушношћу „културне“ Европе чији је мир бранио, лицем у лице са једном мрачном силом која га је држала за гушу и давила, немоћан према
Разуме се, Кравцов не тражи да му се верује на реч. Он се одмах лаћа како сам каже „тако званог метода историјско–културне реконструкције“, и веома, лако одстрањује све додатке и наслаге каснијих времена, откад је епска поезија сишла мећу
поезије — са циљем агитације за одређену династију — може да се „утврди“ само помоћу „такозваног метода историјско–културне реконструкције“. А Кравцов је један од најважнијих закључака донео, између осталог, и на основу погрешног превода.