Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Под туђом се управом не може успешно учествовати у културном стварању. Ма како да су значајни њихов отпор овој владавини и дела која су могли створити, у њима се не изражава цео
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Они се налазе на ниском културном ступњу, огрезли су у незнању и празноверицама. Вера је за њих само форма, и они у години празнују и не раде сто
Духовни сталежи били су од врло великога значаја у културном животу српскога народа, али они нису били на оној висини на којој је било грађанство.
био је везати се што јаче за православну и словенску Русију, која се од почетка XВИИИ века стала у политичком и културном погледу нагло дизати. Зато су се српски митрополити обраћали Русији, тражили од ње помоћ за цркве, учитеље и књиге.
У културном развитку српскога народа појава Доситеја Обрадовића је од епохалног значаја. Све до њега Срби су живели у духовњој атмо
За сто година учињен је осетан напредак на свима пољима, и на политичком, и на културном, и на књижевном пољу. Срби у Угарској добили су верску и грађанску равноправност, стекли активан и родољубив грађански
између Француске и Европе, доба трајног европског мира, када су народи најзад добили прилику да се посвете раду и културном напретку.
стално проширује своје границе, присаједињујући једну по једну од српских области, постајући све већа и све јача. У културном погледу Србија чини исти напредак. У почетку XИX века она још мало значи у духовном животу српскога народа.
цео живот, интимну личност и многоструки рад Вука Караџића, а исто тако и целу прву половину XИX века у књижевном и културном животу српскога народа, књижевне и културне нарави, интимну историју српских духова тих времена. ИВ.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Но ја ћу вам то већ у културном делу боље објаснити. А сад ћу да вам о другоме нечем говорим. Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
„Какав му је оно орден?“ — упитам пандура. — „Оно је орден за заслуге на просветном и културном пољу!“ — одговори он озбиљно и хладно. „Какве су то заслуге?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Књижевност и уметност су за нас безначајне ствари. Срећа и добро једног народа не лежи у његовом умном и културном напретку, као што сте ви некада мислили, већ у мирном и правилном току живота: кад ја имам све што ми је потребно за
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
што није био од таквих људи, он је знао и познавао, и то добро познавао, сву ону чудесну и мађијску моћ тога у целом културном свету усвојеног средства што је увек у комерцијалној светској атмосфери представљало цондітіо ѕіне qуа нон сваког
Дакле, пакосни сељаци ове исте селендре Липолиста, на чијем је он културном подизању средством оне вересије онако предано делао (па се чак заузимао, и тек што није спровео замисао, да им
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тако се исто сваки од нас налази у некоме културном кругу и из њега може да изађе само ако у неки други ступи. То је неминовност коју би било бесмислено порицати.
помињане науке – ка оним областима у нашем вербалноме понашању које припадају основноме, свима нама заједничкоме културном памћењу. И на овој окуци књижевне еволуције пресреће нас шала и слика о метафоричкој стоноги. Већ је поменут Матић.
Слично би вероватно било и кад би се разговор повео о такозваноме динарском културном комплексу. Из језичкога и књижевног угла писало се врло много, често и полемички, о културном подручју које обухватају
Из језичкога и књижевног угла писало се врло много, често и полемички, о културном подручју које обухватају новоштокавски говори, они које је Вук посредством народне књижевности увео у основицу
које знају сви модерни језици – тек у Београду као административном, образовном, научном, уметничком, односно уопште културном и привредном центру.
наиме, мимогред не помисли на познату теорију Ханса Наумана, из међуратног периода, о народној поезији као о спуштеном културном добру из виших друштвених слојева („гесункенес Култургут“).
његова поезија прошла, остаје скривено какво је место и значај она имала не само у књижевном развоју него и у ширем, културном погледу. Мислимо, разуме се, на нашу културу, којој је књижевност саставни део.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
дотле се прозни писац, напротив, у сложеној наративној форми као што је роман превасходно служи поткодовима: социо-гео-културном диференцијацијом језика на подсистеме.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Познато је како су се хуманисти, на једном критичном културном прелому, одрекли угледног латинског и прихватили националне језике, сваки свој.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Заједнички књижевни језик Срба, Бугара и Руса учвршћивао је припадност свих тих народа православном културном кругу, увек отвореном према грчком утицају.
источњачке, и блиске, мађарске поезије, затим на многе листове и часописе које је издавао и уређивао, на учешће у културном и јавном животу. Писао је лако и брзо и никада се није посебно трудио око форме и израза.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Предео између тих двеју река данас је слабо плодан, те је на бедном културном степену покрајина бивше Турске царевине, но у давној прошлости, која је текла од пре шест хиљада па до пре две хиљаде
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јуче сам у осмом разреду причао о једном младом византиском базилеусу, културном, енергичном, даровитом, па ипак промашеном, пресеченом.