Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Већ и од седења у чувеној културној установи сам себи сам се чинио паметнији и важнији: помисао на раздаљину између родних Ивановаца и светилишта културе
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али он високо мисли о природним способностима и урођеним врлинама српскога народа, о његовој културној усавршљивости. »С горућим и пуним љубави срцем« говори он о »славној славено-србској нацији« и верује да када наука и
ПРОШИРИВАЊЕ КУЛТУРНО-КЊИЖЕВНЕ ОБЛАСТИ СРПСКЕ Општи појав у културној и националној струји српској у првој половини XИX века јесте да у културни живот улазе и нови крајеви српски.
Књиге се штампају у све већем броју и читају у све широј културној области. Главна обележја српске књижевности у реалистичком периоду ова су.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И стога, гледано на чисто културној, па ако хоћете и књижевној равни, мислим да је то што данас називамо речју Косово, и због чега се окупљамо у овој
Најзад, да мимогред поменем још само удео који је овде имала опет једна специфично балканска, по културној улози „везивна“ народносна група – цинцарска. Из једне такве вароши, Врања, дошао нам је Борисав Станковић.
и научни стил Љубомира Недића и Богдана и Павла Поповића, формирао у нашем модерном књижевном језику а у београдској културној средини. За књижевност, особито за роман, разлучивање функционалних стилова од изузетног је значаја.
обавештења; други ред чине потенцијална обавештења, похрањена у језичкоме систему као највећој келективној и културној меморији. И ова се потоња не изражавају, него се у мањој или већој мери доводе у интерференцију са онима првим.
што права поезија, права књижевност настаје онда кад се захвата у граничне егзистенцијалне ситуације, па ма у којој се културној и историјској равни оне појавиле, тако исто се поетска значења језички утеловљују и поетски предмети конституишу кад
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Парапута је, очигледно, послужио за Ташанино изопштавање, заправо за њено необично прогонство по „културној вертикали”. Ташана је осуђена да навек живи „доле”, у наличју своје варошко-врањске културе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
да се сва наша поезија тога времена — са изузетним случајем сасвим изузетнога Његоша — зачела, развијала и живела у културној сфери Хабзбуршкога царства. Тиме је већ много шта речено.
192. Међутим, Рад. М. Грујић, у својој књизи Српске школе од 1718—1739, Прилог културној историји српскога народа, Бгд 1908, 152—3, пише ово: „Рајић је погрешно — по сећању — навео да је Козачински ову драму
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Промена у језику одговарала је промењеној културној политици: и даље је у српској култури главну реч водила српска црква, али сад с изразитом оријентацијом к Русији.
Приповедање у роману тече паралелно у садашњости и српској културној прошлости, од краја 18. в. па даље. Али суштина није у паралелизму и поређењу двеју стварности, него у трагању за
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не, Павле је славан тип и човек који нешто зида, и нешто ће за собом оставити... Тамо, усред Лондона, у богатој и културној кући, родиће се данас-сутра неки мали Мориц, или Давид, и порашће, и научити, као и његов отац, и како ред заповеда,
да, свима би нам требало, свима нама Србима који смо се овде доле стиснули као на дну цедиљке, у овој великој држави, културној држави тамо негде г о р е... Али, видиш, Мимића бије још и несрећа.