Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У Доњем дими се казан, са Горњег топ: Горњи град брани Доњи, који га храни! У Горњем граду деспот подиже кулу, с које се прате сви путеви и знаци, и с које звона, на најмањи знак, подижући чавке, вране и гавране, буде мужеве
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Други се Турци затворише у џамије и кулу, којима се без топа ништа не може учинити. Бачевци су Дрини на обали према Осату.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он не плане, јер то те смесе не допуштају. Он само цвркне, па остави на себи рупу, која наличи више на ону кулу од српских глава у нишкој нахији у старој Србији и на она у Африци, на острву Серби од шпанских глава, него на обичну
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је на три ћошка, као узидана у неку кулу. Била је утврђена у сваком свом углу, великим, белим каменом. Имала је стрехе врло високе, а прозорчиће тако уске, да
Личила на капије градске принца Евгенија Савојскога. Личила на сахат‑кулу у Белграду – који су Немци држали више од двадесет година.
Теодосије - ЖИТИЈА
Када они ово чуше, страхом и стидом обузети не знађаху шта да одговоре. И тако ућутавши опколише кулу, чувајући стражу.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Не би се, вели, више усудили да завире у кућу па да им неко поклони брдо од брашна и кулу од сланине. — У срећки број пет има мудар запис: „У страха су велике очи“ — рече Миш пророк.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ПРЕЉУБИ Ако властелин учини прељубу са себарком, да се себарки накалеме велике оспе, па да се жива у кулу зазида и кула да се опаше дубоким јарком; а властелин на стази којом је без стида хитао на састанке да се пепелом
човека који мрзи и воду зато што жубори иза туђега плота, и земљу, јер рађа и код другога, и селица јато које на туђу кулу слеће.
Матавуљ, Симо - УСКОК
за стôне судове, два велика шарена ковчега, у једном углу разбој, у другом враташца, кроз која се доиста ишло на кулу. Мирећи глад, Јанко би радо намирио и своју испитљивост.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па да т' онда дочнем срећу: Да ти главу срубим псећу, Да ти кулу њом окитим, Испод куле месо итим, Нек ти вране главу кљују, Пси се псине наблагују.
“ Већ на кулу и дружина стиже, Па одоше преметати благо, Дохватају те дукате жуте, Њима пуне све ћемере редом. Ал' за благо
оставит га ваља, Па се ето гњевно намрдише, И низ кулу танану савише. Ближе Турци, ближе јалакање, А све чешће пушке попуцују, Узбуни се село испод куле, А зајеча са
На кумство и Мурто-бег уити, Кулу своју главам' и(м) окити; Чула јаде сестра Анђелија, Поцикнула кâно љута змија, Те повади од појаса ноже И уби се,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
касарне Саву пребацише у срески затвор, добро знану бувару, „ћузу“, а одатле га спроведоше у чувену бихаћку „Кулу“, прави правцати затвор — „прдекану“. Е, то је већ мирисало на великог врага.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сам у себи помисли: »Баш су то све дивови искоријенили и понијели!« па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу.
дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу.
Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо а сестра средња срете га у авлији, руке шире, па се у лица љубе; води брата на кулу.
Пошто сестра одведе коња у арове, а брата на кулу, пита брата како је дошао, а он њојзи све по реду каже, па је пита: — За кога си се — вели удала?
коња па управо у авлију, кад тамо ал' ево ти његове сестре најмлађе, руке шире, па се у лица љубе, води брата на кулу а коња у арове. Брат је пита: — За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек?
Оде слуга те испоручи поруку цара Петра цару Татарину. Цар Петар даде одма код свог града назидати једну врло јаку кулу, у којој се могу две душе затворити с раном и пићем колико им је за три године дана доста.
А кад све буде готово, он се са својом кћери у кулу затвори н даде ову зазидати, царевину преда свом верном једном слуги да влада и царује за три године, а кад три године
царевину преда свом верном једном слуги да влада и царује за три године, а кад три године дана прође, онда да развале кулу и њега са кћери из куле напоље испусти.
Све што цар Петар заповеди то слуге изврше, те га затворе с кћери у врло јаку зазидану кулу коју са раном на три године дана напуне.
Три године дана протеку брзо, а веран слуга који верно и правично цароваше по царству цара Петра отвори кулу и пусти из ње цара Петра, а кћи му ту не бијаше. Ове је из куле нестало да није ни цар Петар знао како и куда.
Он се зове цар Петар, па се са кћери својом затвори у кулу на три године дана. Од туда му кћери нестаде, не зна ни како је нестаде, ни куда је.
Трећи ми је син такав зидар, да ће за тили часак, док длан о длан удариш, велику кулу сазидати. Четврти тако гађа стрелом, да ће и саму звезду на највишем небу устрелити.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Пловеће училиште, дакле, приступи реки, увати ју за раме и рекне: „Видиш ону кулу с позлаћеним купама; тамо су тирани затворили докторов мозак.“ ДОКТОР: Шта, тамо је мој мозак; а гди је магарац?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тајанствени фењер у мрклој тами кога ли зове, кога ли мами, коме ли даје на мору знак? Ако у кулу завириш крадом, тамо ћеш наћи чичу са брадом, гледа кроз прозор у црну ноћ. Зашто је тужан самотни дека?
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Ретко је одакле овако диван изглед на језеро. — Видите тамо ону кулу на обали, са вртешком? То је госпођа маркиза спровела воду чак горе до замка помоћу електричних мотора; цео замак има
— Добро вече. Како везиље? — Изврсно. Радиле смо цео дан. — Овуда се може изићи под кулу? — Скрените десно, уз прве степенице. — Добру ноћ. — Добру ноћ, млади господине.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Гледам залив морски и његову кулу. Залив се нагиње на једну страну, глава на другу. А ја узмичем, моје тело узмиче, повлачи се као осека, суши се као
Црњански, Милош - Лирика Итаке
се крије у свакој неприродности, кад су глумци били живе марионете; данас, дакле, имате на позорници коње, лавове, кулу оклопњаче, која бомбардује, траву која расте, и ђубриште по коме шетају кокоши. Дијалог нам је био неприродан.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А кад тамо, мука и невоља! Ударило двјеста харачлијах, потурице, љута Арнаута, на крваву Радунову кулу. Сам се Радун у кулу нагнао и с њим жена његова Љубица; жена млада, ама соко сиви, пуни пушке своме господару.
Ударило двјеста харачлијах, потурице, љута Арнаута, на крваву Радунову кулу. Сам се Радун у кулу нагнао и с њим жена његова Љубица; жена млада, ама соко сиви, пуни пушке своме господару.
Плам се дигâ бјеше у небеса и кулу му бјеше дохватио. А он гађа пушком, не престаје; попијева танко, гласовито, припијева Баја и Новака, припијева
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
За тај чивлук, нарочито за ту кулу, толике су приче и бајке биле везиване и говорене. И једино на том чивлуку што би се ко од њихових мушких могао
И учини јој се, чисто као у причама и песмама, као да је она нека чувена лепотица, па одведена у кулу и тамо скривена.
дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, | дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— И вјерујем и не вјерујем. — А бојиш ли га се? — Ко се не би зла бојао. — Видиш ли, баба, кулу? — Не видим. — А видиш ли старца? — Назирем. — Ђе ти је син? — Отишао у Зворник да се закадија.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сам у себи помисли: баш су то све дивови изкоријенили и понијели! па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу.
дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу. Кад тамо ал' има шта и виђети!
Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо а сестра средња срете га у авлији, руке шире, па се у лица љубе; води брата на кулу.
Пошто сестра одведе коња у јарове а брата на кулу, пита брата како је дошао, а он њојзи све по реду каже, па је пита: „3а кога си се“ вели „удала?
коња па управо у авлију, кад тамо, ал' ево ти његове сестре најмлађе, руке шире, па се у лица љубе, води брата на кулу а коња у арове. Брат је пита: „За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек?
Био један цар, па имао три сина. Кад му синови дорасту до женидбе, онда им он заповеди да се попне сваки на кулу, па да с куле застрели: где кога падне стрела, оданде ће му довести девојку.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
У твојој одаји: само мрак и штакор. Иза сна, понекад: штрчиш ко слобода. Облаци ти кулу облаче у бело. Снег висински: чекаш. Твој стег је твоје чело. ЕТО ШТА УЧИНИ СЈАЈ Док трепнусмо: ето шта учини сјај!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Златопрста је везла и туговала. Бесконачним јој се чинило њено ропство, док једнога дана у кулу не би доведен млади сликар чије је нацрте двораца и градова требала да извезе на свили. Чим га је погледала, младић.
Девојка је наочиглед свих, венула не престајући да везе. А када је, једне вечери, стражар ушао у кулу да унесе нову свилу, везиљина соба била је празна.
Његову кулу насељавали су пословни луди и рачунари. Друге девојчице и дечаке виђао је тек како као сенке промакну иза прозора
Пажљиво и полако он потражи своју кулу и заустави се начас. Иза стакла прозора гледале су га широм отворене очи неког дечака: — Гле, Принц облака!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
београдски кајмакам Осман-паша примио, на потпис, осам хапшеника из Аустрије који су затим, без тешкоћа, спроведени у Кулу Небојшу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А свети Петар рече: — Добро, па што тражиш за њих? — Начини ми — рече старац кулу до небеса, и дај ми у њој свега доста, и да живим девет стотина година, па ћy ти онда дати.
Сам у себи помисли: „Баш су то све дивови искоријенили и понијели!“ па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори. Он отвори врата па уз кулу те у собу.
Он отвори врата па уз кулу те у собу. Кад тамо, ал̓ има шта и виђети: соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никог до једне ђевојке,
Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо, а сестра средња срете га у авлији, руке шире па се у лица љубе; води брата на кулу.
Пошто сестра одведе коња у арове, а брата на кулу, пита брата како је дошао, а он њојзи све по реду каже, па је пита: — За кога си се — вели — удала?
коња па управо у авлију, кад тамо, ал̓ ево ти његове сестре најмлађе, руке шире па се у лица љубе, води брата на кулу а коња у арове. Брат је пита: — За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ето јунак је да Арнаути дрхте од њега, богат је и бездетан. Да се одвоји Од своје задруге, начини засебну кулу и задужи веру православну — да се потурчи, а он ће после лако удесити да постане колашински буљугбаша и на тај начин
Још кад се први пут најмио у њега, покупио је од момака пиштоље па заједно са својим изнео на кулу и предао Вукашиновићу. — Гља, свиње влашке — окренуо му се Хамза пријатељски и с осмехом: — а зар ви носите оружје?
А?.. Е, Бог вас миловао, а да сам нешто раније умро не бих знао за ово ваше јунаштво!.. Тако ми Бога, на кулу ћу! — подвикнуо поп ово на арнаутском, па мимо домаћине јурну на врата и уза степенице на горњи бој.
– А он, кучка, Бог да га сад прости, затворио се у кулу, па никако да изиђе. Но ја устврдоглавио. Петога јутра он изиђе и пође путањом кроз шуму ка кладенцу.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
изађоше из воде и вода отече празна Трећега дана шума је пошла према граду а града нигде Четвртога дана сазидаше ћеле-кулу од лобања и шкргута Петога дана шума је скупљала крај реке обезглављене лешеве Шестога дана мало ватре заљубљено налик
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
њему савремени немачки историчар, заиста је био у цариградској тамници и избавивши се бекством вратио се у своју кулу у Равним котарима.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лаушеви преци су наџоџерили своју зубату кулу на оштрој литици, да би своје непријатеље обесхрабрили и одвратили од напада.
је видар спасао сигурне смрти овог истог старог човека који је, ево, само недељу дана после оздрављења изашао лично на Кулу као да пркоси. Зар се није говорило да је на самрти?
Зар се није говорило да је на самрти? Зар неко ко је на самрти може да се попне, на оваквој жези, у Лаушеву кулу? „Где је тај видар“, питао је Лауш.
у глинену чинију из које није хтео ни да окуси чорбу коју сам му донео и онда је рекао како ће сутра рано отићи на Кулу. Рекао сам му да буде опрезан са Лаушем.
Дакле, рану ће сигурно излечити. Већ трећи дан одлази горе на Кулу да га превија, чинећи то ни више ни мање здушно него да је у питању било који други човек.
Тако је и било. Лауш је кришом послао човека да нађе Јевђенија и да га доведе на Кулу. Када размишљам сад о свему томе, далеко ми је лакше да нађем одговор на питање: како се десило да један тако трезвен
могла да разумем онај његов несвесни покрет руком према челу у тренутку кад је прекорачио праг капије на улазу у Кулу. Као да се брани од неке изненадне мисли која га је затекла неспремног да јој се одупре.
Ону Јелену, које данас нисам могао да се нагледам, виђао сам из дана у дан, свих ових година откако сам дошао на Кулу. Најпре је била мала гизделинка, мршаво девојче без сиса и кукова, штап без огранка.
Зар није било паметније ту кулу сазидати у долини, ако је већ била потребна ради заштите од пљачкаша и освајача, него је дизати небу под облаке, на то
Јелена Доротеј већ шест недеља не долази на Кулу. После догађаја који се доле збио, сви монаси у манастиру издржавају покору по епископовој заповести.
Отуд су се вратили без калуђера, пошто игуман Макарије није хтео ни да чује о пресељену у Кулу. Матија Једини сам ја, Матија, раније, пре ступања у манастир, Витор Томић из Диља, тај који се још држи на ногама.
земља колико-толико осуши, али Лауш је наредио да се одмах ти монаси, силом, ако добровољно не пристану, преселе на Кулу, јер је дознао да један по један умиру од глади и болести. Затекли смо збиља тужан призор.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Цар је слушô песме ове, па у гневу и у жару, Он затвори свога сина у високу кулу стару. Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски син је с мрачне куле жељно гледô у долине.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сваки велики град Месопотамије имао је своју астрономску кулу, степенасти торањ, са које су свештеници посматрали и тумачили небеске појаве.
То је, очигледно, због тога што се мој поглед, који сам одоздо упро био у висину, приљубио сувише стрмо уз прву кулу, и прошао мимо ове друге, која је ужа од прве.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Па да т' онда дочнем срећу: Да ти главу срубим псећу, Да ти кулу њом окитим, Испод куле месо итим, Нек ти вране главу кљују, Пси се псине наблагују.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ја заиста волим безбрижност и шалу, и ако није о раду реч, ја сам, ако хоћеш, и лакомислен. Знаш како песма каже: Кулу зидам, башчу садим, Ни на небу, ни на земљи, Већ на грани од облака. Е, то смо ти, ја и моја мати.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једино се оне од читавог дечака виде. А старац Милија каже: — Или ће дечак напустити кулу, или ће у њој оставити главу! Без Месечевог цвета нема му оздрављења! — Потражићемо и наћи цвет! — кажу отац и мајка.
Брата и сестре — нема. Да има сестру, сестрица би му свој златни појас дала. Помоћу њега он би се спустио низ кулу. Некако би дошао до принцезе. Како је страшна камена шума, кад ка њој погледаш из своје куле ка теби понори зевну.
— Каква је он чуда знао! Какве је игре измишљао! Смех је пунио Кулу као што вода пуни суд — до врха! Дечак заборави на болове, поче да хода, па да трчи.
— Царица се гневно повуче у своје намирисане одаје, наредивши да младог сликара затворе у највишу и најнедоступнију кулу. Из ње ће он изаћи тек онога тренутка када у Царевини не буде ни цветка.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И девет пута поносне речи јуначке вере испуниле су град и поље: Иди, сестро, на бијелу кулу; а ја ти се не бих повратио...
а понекад су их продавали Латинима, као што је учинио Ватрица Стјепан са пашом Подгорицом, који му је био оборио кулу и заробио жену: Кад он виђе пашу Подгорицу, прореза му зелену доламу, па га узја како и парипа, одјаха га граду
Босански беглербег Сархош Ибрахим-паша Мемибеговић саградио му, заволевши га, камену кулу у Великој Кладуши, и привеза уза то агалук да стражи на Крајини и да сузбија провале хрватских крајишника.
Мало време затим постајало, ал' повика са града Латинче: „Хајде сада, царе Србљанине, под највишу кулу у Леђану; на кули је копље ударено, на копљу је од злата јабука: Ти стријељај кроз прстен јабуку!
“ „Јест слободно, мој рођени синко!“ Оде Милош под бијелу кулу, запе стр'јелу за златну тетиву, устријели кроз прстен јабуку, пак је узе у бијеле руке, однесе је цару
Добар јунак добар сан уснио; сан је лажа, а бог је истина.“ Опреми се војвода Момчило, па он сиђе низ бијелу кулу; дочека га девет миле браће и дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера, а љуба му изведе чилаша; добријех се
Момчило војвода, а граду се отворише врата, пак изиђе куја Видосава те дочека краља Вукашина, одведе га на бијелу кулу, посади га у столове златне, угости га вином и ракијом и господском сваком ђаконијом; па отиде у ризницу млада, изнесе
јесте, изнијеће књиге старославне — да казује пошљедње вријеме; ти кад чујеш, вјерна слуго Лазо, а ти трчи на танану кулу, те донеси ону чашу златну, штоно сам је скоро куповао у бијелу Варадину граду од ђевојке младе кујунџинке, за њу дао
“ Кад то зачу вјеран слуга Лазо, он отрча на танану кулу, те донесе ону чашу златну, наслужи је црвенијем вином, поклони је стару Југ-Богдану.
тавнице кључе, те отвори проклету тавницу, и извади три војводе младе и са њима старога Топлицу, па их води на бијелу кулу, па бербере хитре добавила: једни мију, други косу брију, а трећи им нокте сарезују; донесе им вина и ракије и лијепе
девет Југовића: мила зета једва дочекаше, у наруче зета загрлише, вјерне слуге коња прифатише; зета воде на френђију кулу. Код готове совре засједоше, те господску ријеч бесјеђаху; навалише слуге и слушкиње: неко двори, неко вино служи.
Ал' говори Бошко Југовићу: „Иди, сестро, на бијелу кулу; а ја ти се не бих повратио, ни из руке крсташ барјак дао, да ми царе поклони Крушевац; да ми рече дружина остала: гле
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Што прхаш к небу летећи с комарчевим крилма тежак с телесином? Што ли без трошка започињеш зидати кулу кад је не мож' доконати? Зашто ли мериш с руком море и с педљом небо и сву целу земљу с прегршћом обухваташ?...