Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А на сам Илијиндан држани су сватови у Сремчевој белој кућици... Учитељ је кум, а млади Гружанин девер. Сви се веселе, а учитељ једнако благосиља, желећи своме ученику све што се од бога пожелети
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
2. Ко отме девојку силом (као што је гдегде бивало, а особито у каквим бунама, кад се судови побркају), тај женик, кум и стари сват шибу да трче а други штапови да се каштигују. 3.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан. — Јес ти то, Радане? — Кум-Мато!... Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако! Мало, богами, куме, па... Шта му знам.
— Ја, он има однекуд. — Молим те, куме, баци то! Тапија!... Каква тапија?... Нек пропадне! Баци молим те, ако си ми кум! — Платио сам. Како да бацим? — Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!
Кумоваће Пурко, јер већ ионако пада Радојци кум; стари сват биће чича Мирко, а девер Срдан, као понајмлађи, међу њима.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић. За девера се Станко сам побринуо још у гори. Зар се џаба побратио са Зеком
Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. Дан освоји. Зазвркташе кочије. Дође кум из Совљака. Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави...
Дичан је, па се још више дичи. По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се. Зека се диже у вајат с деверским даровима. Отпоче ручак.
Нека су деца жива и здрава! А и веселили смо се много за данашње дане!... Лаку ноћ!... И стадоше се поздрављати... Кум и старојко наредише да им се кола спреме. — Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. — Нека, нећемо!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Затвори врата па изиђе на улицу и лагано се упути кум-Илијиној кући. Причао мије после Тома, кум-Илијин син, да је се мој отац с његовим затворио у једну собу, да су нешто
Затвори врата па изиђе на улицу и лагано се упути кум-Илијиној кући. Причао мије после Тома, кум-Илијин син, да је се мој отац с његовим затворио у једну собу, да су нешто дуго полако разговарали, да им је после
Ја желим да крстимо дијете прије него га дам из куће. — да га крстимо! — рекоше сељаци. — Ко ће бити кум? Међу сељацима наста жагор, али убрзо изиђе Нинко Вилотић. — Ако сам ти прав, оче, да се окумимо!
Она је расла у кући код оца до своје осме године. Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији. Онда поче поп: — Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје!
— Ја велим да је опет дате мени у кућу — рече Глувић. — Јок! — каже кум Нинко. — Код тебе је била скоро двије године, а код мене једном у недјељи. Него дајте ви мени дијете у кућу.
Али сјутра се промијени код цркве све. Истом поп исприча и кметовима и старијим људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица, весела, узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих: — Молим вас, браћо, и ви, господин-попо,
Поп поцрвење кад чу ријеч имање, а кум Нинко разрогачи очи и скиде лулу с чибука: — Зар ти, — вели — дроњо, зовеш моју кућу туђом, и зар ће се ово дијете
— ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку. — А ја мислим и кажем да се дијете васпитава! — Шта то? — рече Мојсило Прокић.
— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо? — Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко. И тако Мара остаде код оца, а пође у школу.
Него сам вас зовнуо да се договоримо за неке ствари. Кум Нинко хоће да соколи попа, али му се језик завезао, и само гута пљувачку.
остављам вама на аманет... Бог вам, а душа вам! Кум Нинко испружи врат, хракну мало, па рече: — Гледаћемо га као своје!
Него, браћо, ја бих вас молио да јој за сваки случај одредимо мало имање од народног добра. — Куме, — вели кум Нинко — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још... Поп нестрпљиво махну руком: — Станите, не разумјесте ме!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле да се и он баш својски гурао кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака, па чак и неколико сексера.
Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на егзаменима, па
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па за кума, старојка... бошчалуке, и друго што треба. Попу дошло још више неугодно слушајући оно: црква, кум а гледајући је онако искрпљену, с торбом. Зато да би угушио смех он јој руком одобрио и отпустио је.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Хајде, пођите за мене, па Пинтерић да нам буде кум! — Шта, ја да пођем за вас? То никад бити не може! — А зашто? — Знате, господар-Гавро, ако се већ имам у пакао
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али је Ђурђе одговарао, само, да је Беч, ко Беч, а да је Павле тамо видео једног мркова, исто таквог, као што га има кум Малиша, у Темишвару. Исаковичи су се, разуме се, распитивали и о росијској амбасади и росијском амбасадору.
Још мање о народу који тамо пребива! Варош као варош! Видео је тамо, као и Ђурђе, једног мркова, каквог има и кум Малиша. А није смео, и није хтео, да прича да је угледао и ону његову Луну, што је у Темишвару, на пајвану, играла.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У горњој Херцеговини то исто чини кум са мушким дететом када увече своди младенце. На Косову, да би се „стало на пут“ рађању девојчица, повију новорођену
Када се кум враћа са крштења кући, он би требало да унесе кумче тако што улази у кућу десном ногом и да при том каже: „С десном
⁵⁴ Када се у Црној Гори и Херцеговини неком рађају само кћери, онда кум „када се враћа са крштења презује опанке с лијеве ноге на десну, да би жена родила мушко дијете“.
⁵⁵ У Поновцу кум, кад иде на крштење, обује наопако чарапе и изврне рукав од кошуље, верујући да ће жена која има кћери убудуће рађати
На ту повојницу долазе кум и кума, старојко, рођаке и сусетке. Она се обично приређује празником, недељом или о слави (искључиво по мраку).
За дете се доноси: капица, платно за кошуљицу и чарапице. Кум обавезно доноси капицу и платно.⁴⁵ КРШТЕЊЕ Деца која умру некрштена не могу „божјег лица видети“, односно они, по
⁴⁹ Ако се дете роди уочи славе или Божића, одмах се зове кум да не би дете овако велики празник провело некрштено. Обред крштења увек се обавља пре подне, док је дан у напретку,
Обред крштења може се обавити и под записом.⁵⁵ У обреду крштења, поред детета, главни учесник је кум. Он је најчешће мушкарац и венчани кум родитеља чије дете крсти. Кум се не мења, осим у случају када се деца не држе.
⁵⁵ У обреду крштења, поред детета, главни учесник је кум. Он је најчешће мушкарац и венчани кум родитеља чије дете крсти. Кум се не мења, осим у случају када се деца не држе.
Он је најчешће мушкарац и венчани кум родитеља чије дете крсти. Кум се не мења, осим у случају када се деца не држе.
Осим у случају када умиру деца, кум се може мењати и онда ако се некоме заредом само женска деца рађају. Приликом промене кума мора се тражити опроштај од
Приликом промене кума мора се тражити опроштај од старог кума, пре него се узме нови кум. У српском народу постоји изузетно поштовање, готово обожавање кума.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Главни су људи у сватовима: стари сват, десни и лијеви дјевер, првијенац, барјактар, кум и војвода. Ту сви вечерају и преноће; ако нема мјеста, разреде се по кућама браственијем.
Совра је постављена и посједају: у прочеље стари сват, с десне му стране кум, првијенац и барјактар и сви сватови, редом, а у заставу војвода.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
лупеж); довукљати се (полако се довући); дост (друг); зеричак (малчице); бити кан (бити намеран); врлетни и завозити кум (незгодни својеглави кум, чије је понашање непредвидљиво?
се довући); дост (друг); зеричак (малчице); бити кан (бити намеран); врлетни и завозити кум (незгодни својеглави кум, чије је понашање непредвидљиво?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Није, бога ми!... — Дај амо кад ти кажем — осече се домаћин. — Не чекам ја више па да је мој венчани кум, а не твој балави син!... Шта ће жена, него изнесе јело, а »принцу« — што бог да!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гајде, чауш, коњи под ратови!... Цика, звека. .. Купе се сватови! Кум и девер и друго остало — Ко сте, да сте, што нам до вас стало?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Испаде од наше Маријане невиђено лијепа кобила, кобила и по. Кад год би је видио, њезин кум Веселица одушевљено је кријештао и ударао се по својој дрвеној нози. — Их-их, види је само!
— Ехе, зар још нијеси заглавио у бихаћкој „Кули“? — грокнуо би кум Рожљика. — Докле се ти мислиш скитати и гледати како ћеш нешто здипити? — Де, ти, де, широња!
Их, дабогда се распуко! — Па дедер, какве си се среће домогао у тој твој ој скитњи? — бобоњи кум брко. — Дај, пофали се. — А какве си ти, чучећи у тој твојој рупи?
— Е, мој рођо, гдје није мачке, није ни куће — мудрује страшни кум и води Мулића у авлију. Тамо се износи свакојака бакарна стареж и, док то калајџија стручно прегледа, Рожљика га
По нечијем наговору, коњу је дао име „Ураган“. Нема шта, непознати кум имао је маште. Кренуо, тако, Мулић с Ураганом кроз наша села, у откуп.
— Охо, кога то видимо, ко нам то долази! — разгалами се кум Рожљика. — Отпадник Мулић, а? Промијенио си занимацију, је ли?
Е, нек сам то чуо ... — Селим, селим! — помало горко бобоњи страшни кум. — Идем у Банат, за бољим љебом. Шта ћеш, дођоше таква времена.
— Ено га сад. — А бојим се и Тринаесте бригаде, тамо ми је кум командант. Невоља једна, па ето ти. Сељачак се опет печално загледа у широка Вачкоњина леђа пред собом и потихо ми се
— Па побјегао и наш митраљезац, Гојко. — Е, мој кумићу, друго сам ја а друго митраљезац — набурено дочека гарави кум. — Нема он за вратом осамдесет заврзана које сваки дан треба нахранити.
и љубе преко спуштене рампе, лупају се по раменима, па се онда поизмакну да боље виде један другог, опет се грле, па кум Петар брише заводњене очи, а Пантелија разњежено шмрче и гледа у страну.
— Па збиља, куме Панто, остаде ли ти мени жив овога крвавог рата против окупатора и његових домаћих помагача? — пита кум Петар и у невјерици загледа униформисана дугајлију. — Остадох, за длаку — стидљиво признаје момак.
— А ја, кумићу, већ трећу годину радим код одбора горе у свом селу — поносито гуче усукани кум. — Несебично дајем себе за општенародне циљеве ове наше борбе ...О мој кумићу, јабуко моја, ходидер овамо.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Само што није било вечере, па као што је обичај да се после целе ноћи седи, пије, а сутра испраћа старојко, кум... већ је само био ручак, а на њему њена и његова породица.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
је човјек (прије него је корњача на свијету била) умијесио погачу и испекао кокош, па сјео да једе, а у тај час рупи кум његов на врата, а он онда брже боље метне кокош па погачу па поклопи чанком, и тако сакрије од кума.
Кад кум отиде, а он устане опет да дохвати кокош и погачу и чанак да једе, али се оно све: кокош, погача и чанак, претворило у
А гошћа одговори: — И вриједи! КАД СЕ ХАРЧИ НЕК СЕ ХАРЧИ! Приспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум му се нимало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека
А гошћа одговори: — И вриједи! КАД СЕ ХАРЧИ НЕК СЕ ХАРЧИ! Приспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум му се нимало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и предусрете, говорећи му: —
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
прве супруге ЈЕВРЕМ, пензионирати официр — Максимов брат НИКОЛА, рукодјелац — Максимов брат МАГА, Николина жена МИТАР, кум Максимов СВЕТОЗАР, писар и Софијин сродник ДЈЕЈСТВО ПРВО (СОБА КОД МАКСИМА.) 1.
Еј, проклета ти душа била, до чега ме под старост доведе! 11. КУМ (ступи), МАКСИМ КУМ: Помози Бог, кума Максо. МАКСИМ: Бог ти добро дао, куме. КУМ: Како је, куме?
Еј, проклета ти душа била, до чега ме под старост доведе! 11. КУМ (ступи), МАКСИМ КУМ: Помози Бог, кума Максо. МАКСИМ: Бог ти добро дао, куме. КУМ: Како је, куме? МАКСИМ: Као наопако. КУМ: А шта је?
11. КУМ (ступи), МАКСИМ КУМ: Помози Бог, кума Максо. МАКСИМ: Бог ти добро дао, куме. КУМ: Како је, куме? МАКСИМ: Као наопако. КУМ: А шта је? МАКСИМ: Не питај, молим те. КУМ: Да ниси штетовао на свињама?
МАКСИМ: Бог ти добро дао, куме. КУМ: Како је, куме? МАКСИМ: Као наопако. КУМ: А шта је? МАКСИМ: Не питај, молим те. КУМ: Да ниси штетовао на свињама?
КУМ: Како је, куме? МАКСИМ: Као наопако. КУМ: А шта је? МАКСИМ: Не питај, молим те. КУМ: Да ниси штетовао на свињама? МАКСИМ: Боље и то, него што ми дође ђаво на главу. КУМ: Биће моја кума.
МАКСИМ: Не питај, молим те. КУМ: Да ниси штетовао на свињама? МАКСИМ: Боље и то, него што ми дође ђаво на главу. КУМ: Биће моја кума. МАКСИМ: Ниси венчао жену, него ђавола, вампира, вукодлака.
МАКСИМ: Ниси венчао жену, него ђавола, вампира, вукодлака. По вас дан готови, по вас дан меси, сад ово, сад оно. КУМ: Благо теби, куме. МАКСИМ: Лепо благо, кад жена размеће кућу. КУМ: А моја не да ни јести.
КУМ: Благо теби, куме. МАКСИМ: Лепо благо, кад жена размеће кућу. КУМ: А моја не да ни јести. — Еј, како би се радо с тобом мењао. МАКСИМ: Опет мора бити боља од моје.
КУМ: А моја не да ни јести. — Еј, како би се радо с тобом мењао. МАКСИМ: Опет мора бити боља од моје. КУМ: Не говори, брате.
МАКСИМ: Бар се уштеди што. КУМ: Јадна ми је уштеда. Зар ја знам шта се троши? Што јој је воља, оно купује, па опет баца, кад се расрди.
МАКСИМ: Добар си домишљан, куме. КУМ: Добар, као наопако! Једанпут уместо кредом, она ми само прстом превуче преко уста, а ја сирома искрен, превучем као
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Нисмо сви! — кажем. Недостаје још ујка Никола, бакутине заове и јетрве, пашенози, девери и кум Божидар, као и она деца с вашег венчања што су мами вукла шлеп од аљине! То боли!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Печурки једном пођосмо крадом ја, мачак Тоша и кум са брадом. Ишли смо дању, лутали мраком, по врелом сунцу и пљуску јаком.
И ја, и мачак, и кум са брадом чаробно воће гледасмо крадом. Јабука златна наша би била кад бисмо само имали крила.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Како се зовеш, плавојка? — Ивона. — То јој је овај наш друг Пабло наденуо такво име. Он је био кум. Неки који су били у морнарици, крштавају тако девојчице. — Видите да му је и на барци написано: Ивона.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
58. Кум дојезди, двори зазвонише. А где ћемо куму коња свезат’? Младожењска мајка милостива, Насадила гуње и јабуке; Ту ми
Посади се, стари свате, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас! Посади се, кум’ вјенчани, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас!
Залеће се кобац аваница, И одведе сјеницу дјевојку, Сви сватови у трн побјегоше, Ђувегија у просену сламу, А кум шврака наврх трна чучи. БЕЋАРЦИ 253. Ваздан ведро а увече тама, Дико моја, не смем ићи сама. 254.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СВИ: 'Ајде, 'ајде. Нека је са срећом, дај боже! ПАВКА: Младене, отрчи одмах кум-Стеви и кажи му... ЈЕВРЕМ: Чекај!... иди, овај, кум-Стеви и газда-Арси и пријатељ-Мики и реци им...
Нека је са срећом, дај боже! ПАВКА: Младене, отрчи одмах кум-Стеви и кажи му... ЈЕВРЕМ: Чекај!... иди, овај, кум-Стеви и газда-Арси и пријатељ-Мики и реци им... СПИРА: Реци им: газда-Јевремова Даница...
ЖАНДАРМ: Па јес', рекао господин начелник. ЈЕВРЕМ: Спиро, пола! СПИРА: Све! ПАВКА: Иди ти, Младене, кум-Стеви и кажи му... ЈЕВРЕМ: Чекај, чекај, молим те. Ствар се, као што видиш, сасвим замрсила...
управо, није се замрсила, него онако... (Павки.) Добро, шта хоћеш ти? Хоћеш да Младен иде кум-Стеви. Добро, то знамо. (Ивковићу.) А шта хоћеш ти? ИВКОВИЋ: Та да вам пољубим руку! ЈЕВРЕМ: И то знамо! (Жандарму.
ЈЕВРЕМ: Врло добро... и то знамо... ПАВКА: Па нек иде Младен? ЈЕВРЕМ: Нек иде... иди... чекај... реци кум-Стеви... ПАВКА: ... И пријатељ-Мики... СПИРИНИЦА: ... И газда Арси... ЈЕВРЕМ: Па добро, ал'шта да им каже? (Сети се.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
!« Иако није жењен — као што вам је већ познато — ипак је многима у селу понешто свој; неком кум, неком побратим, — еле, тек није сам у свету! А умео је, бога ми, и да се покаже кад је где требало.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ИМА НЕПОДРЕЗАНЕ НОКТЕ САМО НА ДЕСНОЈ РУЦИ 389 ЗАШТО СУ НОКТИ НА ЛЕВОЈ РУЦИ ПОДРЕЗАНИ ПРИМЕРНО, А НА ДЕСНОЈ НИКАКО 391 КУМ-ЂОКА ОСЛОБАЂА ДЕДУ 393 ЗАВРШНО ПЕВАЊЕ: ПОДЕЛА ЗАРАДЕ 395 НА ЈЕДНУ ЧЕТРДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ 397 КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ
почело још Док се знало ко је добар, ко лош: Ни онда, наиме, нису два лоша Савладала храброг Милоша, Већ Милош и кум, мили рођа, Смакоше, на спавању, Карађорђа! Прошлост је лепа само онда Кад се у њу не спушта сонда.
” „У тами свог бола скупљам ведрину: Да макар кум-Ђока однекуд бане!...” „Да видимо личну карту дедину”, Узвикује џамбас из јабане, Пипа му бубреге, јетру, слезину,
!” КУМ-ЂОКА ОСЛОБАЂА ДЕДУ „Кад би бар могао мој кум-Ђорђе Однекуд, овај час, да ми дође!” То рече, а уз друм доплови
!” КУМ-ЂОКА ОСЛОБАЂА ДЕДУ „Кад би бар могао мој кум-Ђорђе Однекуд, овај час, да ми дође!” То рече, а уз друм доплови шум: Из аута изиђе Ђорђе-кум!
” То рече, а уз друм доплови шум: Из аута изиђе Ђорђе-кум! Корача важно, тобож нерадо, Вукући ноге, ко да у глиб тоне: „Јеси ли ти то, црни Авдо?
” Од радости, деда се на земљу скљока: „Стиже од Семберије мој кнез Иво! Мој дивни кум, Ђорђевић Ђока, Кумашине, да си ми здраво и живо!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ Шишано је исто кâ кршћено. ВУК МАНДУШИЋ Кум ћу бити, а прикумак нигда! ВЕЛИКА ГРАЈА И ПРАВДАЊЕ МЕЂУ ТУРЦИМА И ЦРНОГОРЦИМА, НЕГО МУДРИЈИ РАЗДВАЈАЈУ ДА СЕ НЕ
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Овако је казала баба куги, кад је неђе срела, а куга је питала: ђе су људи? Није кум хала, да сам поједе цијело јаје!
Није кум хала, да сам поједе цијело јаје! — Рекла мати дјетету, кад је ово почело плакати, видевши да кум као гост једе јаје, и тражило силом од матере да и њему запреће у пепео на огњишту — и испече.
КУМОВА СЛАМА Срби приповиједају да је кум у кума украо бреме сламе, па како га је носио, слама испадала и просипала се путем, онако бог оставио на небу за
је човјек (прије него је корњача на свијету била) умијесио погачу и испекао кокош, па сјео да једе, а у тај час рупи кум његов на врата, а он онда брже боље метне кокош на погачу па поклопи чанком, и тако сакрије од кума.
Кад кум отиде, а он устане опет да дохвати кокош и погачу да једе, али се оно све (кокош, погача и чанак) претворило у корњачу
Устук, ницино, мања да си од макова зрна! 3 у ницине родило се дете. Звах кума да га крсти; кум дође, дете се нађе. Начини се дете мање од макоВог зрна. Устук мир, Устук Велимир. Сту (назад) ницина, тера те мрцина.
Залеће се кобац аваница, И одведе сјеницу дјевојку, Сви сватови у трн побјегоше, Ђувегија у просену сламу, А кум — сврака наврх трна чучи. 6 РЕЂАЛИЦЕ 1. Грличица грче... Грличица грче, Петар коња трче.
7 ЧАУШЕВА ЗДРАВИЦА КУМУ (Држећи „кумовски хљеб“ — чурек): „Ево дошô поштени кум — помогô га бог — и донô чуреке печене, буклије наливене. Широкијем путем ишô, а ширијем отишô!
В) УЗДАРЈА (У НОВЦУ) (Кад се уздарје скупља за младу снашу, и то у новцу, чауш пропраћа): Кум даје све жуте дукате! Од стида, ево гледајте, како поцрвенише као понтуре и грешље.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ДРУГО УМНОЖЕНО ИЗДАЊЕ. У БЕЧУ, 1870 145 ДОДАТАК 146 1. БАШ-ЧЕЛИК. 147 2. ЋЕЛА. 156 3. ГВОЗДЕН ЧОВЈЕК. 158 4. КУМ РИБА. 161 5. ЦАРИЧИНА СНАХА ОВЦА. 163 6. ВИЛИНА ГОРА. 165 7. ТИЦА ДЈЕВОЈКА. 167 8. ЦАР ХТИО КЋЕР ДА УЗМЕ. 168 9.
216 21. ЗА ШТО СЕ СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ ЗОВЕ БОГОНОСАЦ. 217 22. БОНИК И БОЛЕСТ. 218 23. ГРЈЕШНИК И ЛУДИ ИСПОВЈЕДНИК. 219 24. КУМ И ЊЕГОВА ПРАСИЦА. 220 25. КАПА И СВАТ. 221 26. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ. 222 27. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. 223 28.
4. КУМ РИБА. Некаквоме чоеку умираху ђеца: нека једва крст дочекају а нека ни петнаест дана. Свуда је на пророчице ходио и
оставио сам их пријатељима твога мужа и мога покојног оца.“ 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. Кад пође једном кум кнез у кума попа у варош на крсно име, најприђе изнесу му кафу.
Кад дође кући, рече кнегињи: „Спреми ово каве тамо кад дође кум поп, да му свариш.“ Кнегиња није никад кафу ни виђела а камоли пила али варила, и наком неколико доба прође поп
17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ. Приспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум му се ни мало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека
17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ. Приспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум му се ни мало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и предусрете, говорећи му:
“ 24. КУМ И ЊЕГОВА ПРАСИЦА. Један сељанин замоли некаква другога богатијега од себе у истоме селу да му купи једно мало прасе,
да, па незнајући, како би урадио или да му од њега ништа не да а да поштен остане, пође к своме куму да се свјетује. Кум му рече: „Ти прасе убиј пред вечер и јави ортаку да сјутрадан дође у јутро, да га с тобом подијели, па кад дође у
“ Сељанин се обрадује, како ће цијело њему остати, и учини онако, како га је кум свјетовао. Кад сељанин прасца закоље и објеси, кум се привучи по ноћи и прасе украде.
Кад сељанин прасца закоље и објеси, кум се привучи по ноћи и прасе украде. Кад у јутру сељанин види да збиља прасца нема, он брже боље кукајући ка куму, и
Мени украдоше ноћас прасца.“ „Тако, тако, куме, вазда говори“, рече му кум, а он му опет рече: „Ма збиља ти говорим, куме, тако ми светога Јована који је међу нама.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Уљеземо. А кад сватовом кажемо да смо поиздалека, „Хее, срића,” викне кум, „кад на овако весеље из далека гости долазе!” Рече нам сести, | јести, пити и веселити се.
мешати, (од кога сам ја онда као и прочи сватови чист био) и уза сваку реч „пробо мајорем, него минорем” виче. Кум, стари сват и прочи соседатељи, сви римске церкве синови, ништа мање мене почну сви јединогласно похваљивати, говорећи
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
са приметно краћом десном руком коју је редовно подизао у висину очију кад се здравио, кратковид и врло збуњен, кум је искрено загрлио Николу и нешто неразумљиво муцао кад му је овај, срдачно му стежући руку, захваљивао на одржаној
знајући шта чиним, па сам својеручно дохватио њене ствари тешке као олово, натоварио на леђа и носио од кола до кола. Кум буквално није знао где му је глава.
Ето то је све што знам и могу да вам кажем“, па сам бацио празну чашу у траву. Кум, без цвикера, гледао је разроко и са чашом у оној краћој руци, казао: „Никола, спремио сам био дивну здравицу на
Са бурним „живио“ пропратисмо овај крај његове здравице, па Никола засвира коло. Поп, попадија, кум и ја скакали смо без такта до крајњег замора.
После је поп гађао из револвера мој шешир од панаме окачен о дрво, а кум, победоносно, на свом штапу донео велику змију коју је убио и стао да описује.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— рече им, па се окрену и пође око стола, певушећи неку песму кроз нос. Кум и старојко домишљаху се да ли да и они пођу за младенцима; погледаше на ђака, али овај се скаменио, па само трепље
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
КАД СЕ ХАРЧИ, НЕК СЕ ХАРЧИ Приспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум се нимало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и
КАД СЕ ХАРЧИ, НЕК СЕ ХАРЧИ Приспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум се нимало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и предусрете, говорећи му: — Мило
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У Идвору је био још један човек чије ми је присуство уливало велико поштовање. Био је то мој кум. Моја мајка је изгубила неколико деце у младости и после дужег времена родила је две ћерке када је имала већ тридесет
Тако је један сиромашан и обичан сељак постао мој кум. А према српским обичајима кумова власт над дететом кога је крстио је неограничена.
У Идвору је био још један човек чије ми је присуство уливало велико поштовање. Био је то мој кум. Моја мајка је изгубила неколико деце у младости и после дужег времена родила је две ћерке када је имала већ тридесет
Тако је један сиромашан и обичан сељак постао мој кум. А према српским обичајима кумова власт над дететом кога је крстио је неограничена.
Ћипико, Иво - Приповетке
Помаже им и кум; и породица се чисто весело усели у нову кућу. Али надође јесен и затече их истрошене и отанчале; трсише брзо оно што
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Када у Гњилану, које није далеко од Врања, кум, старојко, девер и свекар прстенују невесту, они јој – према Јастребовљевом сведочењу из 70тих година прошлог века –
са Богородичинога мафориона на иконама (што је трансформисана Спица из Девице), а слама је божићна, али и она коју је кум од кума крао и онако му је испадала остављала је траг који је назван Кумовском Сламом.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Ево, молим те, кумим те. Смилуј се! Дођи к себи! Какав си ми ти Турчин!.. Мој драги, мој мили, по Богу брат, кум. отац н мајка!.. Послушај ме, кад зора заруди... преко Ибра, преко планина, у... у... Милоје!.. У... у...
прваци донели другу бесу, тајну а обавезну за све: да ни један Арнаутин не заклони ни једнога Србина, био он сусед, кум или побратим; био он добар као праведник.
— О, Бацо Хаџићу, тако ти образа, кажи овом човјеку из шуме а твојем госту: је ли кадгод твој побратим и кум поп Буњак и под Турцима сјео на друго мјесто осим покрај оџака с десне стране?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А можда га и ја познајем, те бих ти умио нешто о њему причати... СТАНА: Боље да оста вечно некрштен! Ал’ шта ћеш? Кум, пијан, можда, У пићу му је име наденô, И сад га Бошком зове Крушевац...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Хај, како је мени драго Миловање ваше јавно! Како српско коло игра, Како српске мисли буди! А кум Јосим загрли ме: „Стари свате, весô буди!“ Песме јече, чаше звече, Руменији сви у лицу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
да откинем руку, Која, примерзнувши, терпи страшну муку; Но что већма душем, то њу већма вуче К себи злобно гвожђе, а кум-Глиша хуче. — Забога, помагај! Ход' те амо, слуге, Принесите огња, избав'те ме туге!
Кад су дошли светли Д’ови, Подигли се бели свати, Кум с невестом и девером, Младожења с старим сватом, А пред њима тај војвода Са чутуром накићеном; За њима су енђебуле
Светло сунце похитало, Брже дошло на заходак, Јошт се брже мрак расуо, И месец се указао. А кад било пола ноћи, Кум намигне на војводу А војвода на младенце, Одведе ји до вајата, Па забрави овом врата.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
На зборовима код цркава и манастира, на кумалима и свадбама приказивао би кум куму, пријатељ пријатељу част и поштење: „'Вала ти, куме, 'вала ти пријатељу!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
закон. ЖИКА: Остави ти закон на миру; закон је закон, а ти си ти. Је ли ти што род закон, можда кум, стриц или ујак? МИЛАДИН: Па није, господине! ЖИКА: Па што га потежеш као да ти је рођени ујак?!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен се диже. Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: — Седи, куме, седи... само још мало! Седи, молим ти се.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
нпр. Браство, 9—10, 442). Овде можда треба споменути и обичај да се детиња коса, пошто је кум ритуално одсече, чува после у б. (СЕ3, 16, 181). Као јак апотропајон, б.
Косу коју је кум остригао детету чува мајка заједно са п‹елином›, здравцем и босиљком (СЕЗ, 16, 181). У народној медицини има велику
(Караџић, 1, 1899, 273). Коренчић од з. меће се и у амајлију, »да би се дете одржало« (СЕЗ, 13, 1909, 289); коса коју кум остриже детету чува се после поред з. (СЕЗ, 16, 181).
просјацима претвара се у жабе и змије (ЗНЖОЈС, 11, 281, № 5 и Болте—Полíвка, 3, 4621); (пшенична) погача коју је кум закинуо куму претворила се у (жабу) корњачу (Вук, Рјечн., ѕ. в. корњача).
(иб., 217). Приликом ритуалне стрижбе детета, капа коју му кум доноси мора бити закићена ш. (иб., 181). У Сентандреји Срби ките божићни колач ш. (Браство, 15, 9 = Сцхнееwеиѕ, 53).
с., 34, 1980, 111). Код Поповаца, кад кум ошиша дете, коса се меће »у брштан«, да би добро расла (СЕЗ, 65, 1952, 175), а на Бадњи дан се њиме ките гробља (ибід.
Жалосна врба. У Гружи »се сади само поред воде и у гробљу« (СЕЗ, 58, 1948, 333). Здравац. У Гружи дете, докле га кум шиша, држи у руци з. (СЕЗ, 58, 1948, 264). У Врањском Поморављу брачна постеља за младенце обавезно је кићена з.
низ трпезу домаћин свадбе, дјевер, кум и војвода« 26, 1977, 246). У Алексиначком Поморављу ј. је саставни део обреда са колачем званим »саборник«, који меси
гранчицом (ГЕМ, 33, 1970, 143). У околини Бора под ј. кум ставља млади мараму на главу (ГЕМ, 38, 1975, 139). У Ресави мајка млади »код опраштања спушта у недра јаје или црвену
са три класа заштићује се млеко од вештица (СЕЗ, 65, 1952, 255). Ракита. У Лесковачкој Морави, кад кум ошиша дете, коса се ставља на р.
у момковој кући меси се »саборник« а у девојачкој »младин колач«, свекрва на вратима даје млади погачу, старојко и кум ломе »саборник« (око чијих се комада грабе сватови), похођани носе »девојачки колач«, при првом младином доласку у род
Ћипико, Иво - Пауци
и кад с врха крајних брда угледа море, осјећа се некако пространијим и увјек низбрдицом заојка бар у по гласа. Кум Марин испржиће на тави морских рибица, што би рекао стотину појео би их у залогају, а кад тамо, пребирући једну по
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Смутише се гости, у вику се дали: „Каква је то шала?“ „Зар се тако шали?“ А кум, постар човек, срдито ме зграби: „Вратите је натраг, враг јој - вели - баби!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Други су са иронијом додавали. — Дакле свршено с песмама и драмама. — Крштени кум Павлов, благајник српске црквене општине, рече једном: — Ама, људи, то је све напослетку лепо, али то су чисто
Је ли то уплив старог Исака? Да ли се кум-Јова променио умећући се по разним јеврејским предузећима? Да ли се фрау Роза бадава крстила?...
Корачајући, тек би дрекнуо, али тек онако, налево, надесно, никога лично не ружећи. „Напрасито јагње”, говорио је кум Влаовић.
је мала и складна као адиђар; гиздавица на свој начин, особен; лења, облапорна, мазна, испотиха ћудљива и злопамтило. Кум Влаовић, који је прве године кумичина брака почео да има неку слабост за куму своју, говорио је касније: Мала, маза,
Нешто је крила у себи госпа-Фила, а нешто су крили од света и њих двоје, муж и жена. Кум Влаовић је тражио кључ, паланачки кључ који сва врата отвара.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Наш Шандор (то је име путнику кога је кум Алексом крстио), како дође у село, метне свилен пруслук на себе, углади косу, узме бич у руку и звиждући пође сокаком,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
обраћају девојци унесене су природне промене — оне које обележавају њихов различит однос према њој (један ће јој бити кум, други девер, трећи ће је узети за „верну љубовцу“), и има се утисак да се три побратима — спремна за борбу и
Видите ли како књига каже: настануће пошљедње вријеме, нестануће овце и пшенице и у пољу челе и цвијета; кум ће кума по суду ћерати, а брат брата звати по мегдану!
те за Милана мога, за Милана, богом побратима, кој је мене богом побратио, вишњим богом и светим Јованом; ја ћу теби кум венчани бити“.
Тад говори Старина Новаче: „Чујете ли, сва моја дружино! Удри сваки на друга својега: кум Бороје нек иде на кума, а старојко нека на старојка, Радивоје нека на ђевера, а ја хоћу баш на домаћина, а Грујица
Све Новака друштво послушало, и у свате јуриш учинили: кум Бороје погубио кума, а старојко погуби старојка, Радивоје погуби ђевера, и он узе лијепу ђевојку, одведе је у гору
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Николицу је мати већ била скопала у шаке иако се он отимао и уједао. Њој у помоћ прискочи један њезин кум. Видећи гужву око свог малог љубимца, Жуја навали на гомилу као бијесна.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И-и-ич не може! М-м-ладожења ’оћу сам, а д-е-де-девер, ете-ете, и ку-ку-кум, — ете-те, нећу сам!“ А оне га питају коју ће да узме, а он каже: „Све по авлију и по сокак“.