Јакшић, Ђура - ПРОЗА
(Те предрасуде није се ни добри учитељ могао опростити.) Осим оца нигде никога, ни кума, ни пријатеља!... А то би леп пар био: он висок као бор, а она вита као јела... Баш као да су рођени једно за другога!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ал зна се да нема Ни једног од ових које трава крије ко од руке кума, оца, сина, или брата, погинуо није. ЗАПЕВКА НА ГРОБУ КАПЕТАНА ШУЉАГИЋА Већ смо земној препуштени сили, њеном
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Запитам ја Саву: „Шта ћемо ми сад радити?” — На то он одговори: „А шта ћемо, кума-прото? Што је било, биће опет; но ми сви жене и децу у шуму за брдо, а ми пушке па на брдо, па што коме Бог да!
кнеза Алексе из Бранковине; ниси ли ти онај који си у мојој кући ноћио, кад си одвео девојку из Ужица за твога кума Јоксу Пријепољца; и знаш ли какав ти добар ђогат беше? Не криј се, не бој се, тврда је вера, пре ћу ја умрети него ви.
„Кума Стево, — повика — донеси дивит и ̓артију!” — Донесе Стева [Јевтић] његов. „Де — вели — узми, па пиши коме знаш и како з
, и одобри. Ово је било под Кличевцем у Ваљеву, на месту где је сада кула. Поћута мало, пак повика: „Кума-Стево, ̓ајде узмите тај топ, пак отиди са чича-протом, Грбовићу и кума-Милану у помоћ!
Поћута мало, пак повика: „Кума-Стево, ̓ајде узмите тај топ, пак отиди са чича-протом, Грбовићу и кума-Милану у помоћ!” (Он је мене често чича-протом звао.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Већ ако овде у Овчини да упитамо... — рече чича Мирко. — Право велиш, богами! — прихвати Пурко. — Има у мог кума Живана. Ваш могу узгред сад свратити да заиштем... Даће ми ваљда.
— Зар си и ти ту, кмете? — викну Живан, јер чу Пурков глас. — А станиде, море! — па скреса на онај глас. — Не на кума и светог Јована! — учини Пурко, па и нехотице опали пиштољ. Осуше се пушке и с једне и с друге стране.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дан освоји. Зазвркташе кочије. Дође кум из Совљака. Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић... И њега тако исто дочекаше...
Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина. Зека је вођаше од кума старојку и другима. Све старије љубила је у руку, а млађе у лице. И онда обоје стадоше дворити сватове.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Са светом је такође мало говорио. У кавани имао је своје друштво, и само међ' њима што рекне по коју. Кума Илију је поштовао што може бити; и то је једини човек који му је смео рећи шта је хтео, и кога се мој отац чисто
первје бо пришел јеси, светитељу Саво”... Нинко цикну као гуја кад угледа попа: — Спасавајте кума, ако ћемо сви изгинути!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Отпратише кума и старог свата и девера с гајдашем, с којим је после Нића боктер продужио кроз сокаке, вршећи у исто време и своју
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али се опет вратила. — А ако ли да се спремам? — Шта? — Па не ли дâр? Ете за тебе што ћеш да нас венчаш. Па за кума, старојка... бошчалуке, и друго што треба.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Татијанина мати је рада кћер удати за каквог ученог, или пак трговца. Љубиног кума отац тутор је те девојке. Љуба се није дуго мислио. Кола с арњевима већ су готова. Са чика-Гавром иде у село П.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Видите, откад нисам и ја аљину променула, пак не протестирам. ЈУЦА: Кад си луда. И одономад мије кума Перса у цркви преговорила да смо већ последње готово у вароши. Гледим друге, боже мој, накићене!
Гледим друге, боже мој, накићене! Ту су ти минђуше, ту су ти валови У кума Персе капа од блонда, црвена пантљика и бео цвет; око врата ланац од две струке; аљина лила-фарб и црн појас; на врату
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На ту повојницу долазе кум и кума, старојко, рођаке и сусетке. Она се обично приређује празником, недељом или о слави (искључиво по мраку).
Ма Срби тако неће. Истом онда када мати устане из бабина сасвијем, па када може дочекати свога кума, онда ће дијете крстити. Ово потраје цијелијех првијех шест недјеља, а и повише богме.
Приликом промене кума мора се тражити опроштај од старог кума, пре него се узме нови кум. У српском народу постоји изузетно поштовање,
Приликом промене кума мора се тражити опроштај од старог кума, пре него се узме нови кум. У српском народу постоји изузетно поштовање, готово обожавање кума.
У српском народу постоји изузетно поштовање, готово обожавање кума. Кумство се сматра за највеће сродство, а кум се поштује више него и рођени отац.
Најсвечанија заклетва за многе је: „Нијесам кума (кумства) ми!“ А када се неко кумством закуне (то се ретко чини), онда он обавезно говори истину.
⁵⁹ Из истог разлога, да би избегли могућност замерања куму, многи људи узимају кума из неког удаљеног села, а ни у ком случају не узимају за кума комшију.
би избегли могућност замерања куму, многи људи узимају кума из неког удаљеног села, а ни у ком случају не узимају за кума комшију.
⁶⁰ Ритуал крштења почиње позивањем кума. Кума зове дететов отац најчешће на свечан, ритуалан начин на два-три дана пре крштења (обично у петак).
⁶⁰ Ритуал крштења почиње позивањем кума. Кума зове дететов отац најчешће на свечан, ритуалан начин на два-три дана пре крштења (обично у петак).
Кума зове дететов отац најчешће на свечан, ритуалан начин на два-три дана пре крштења (обично у петак). Отац оде код кума носећи са собом поклон који се састоји од погаче и каранфила.
Отац оде код кума носећи са собом поклон који се састоји од погаче и каранфила. Кума пољуби у руку и каже му: „Сус божја мисла уф нидеља лагиме (мислимо) да крстиме!“ (ђевђелијска каза).
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ја имам светитеља оца и деда, имам светитеља за кума, и на небесима све Сухој планини од громада преко Ситнице до Раса и Хума моја лоза влада.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Да смо у другим приликама, био бих као и остали, добар и учтив; да си ми у кући, да си ми сестра, рођака, кума, комшиница, али оне су све поштене, оне не улазе у кафану у једанаест сати; зна се где је место женама!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Кога ћемо звати на прстен? ОТАЦ: Зови - комшију једног и другог, па ето ти. МАТИ: Ја мислим да зовемо и кума Марка. ОТАЦ: Шта ће ти тај? МАТИ: Та знаш, добар је на језику, ако ови окупе за новце. ОТАЦ: Па ради како знаш.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
«, а она му отима и цичи: »Јово, ако ме волиш, не лупај фине чаше; то је презент од кума!« — »А, од »кума« велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!« дере се Јова, па врти главом.
«, а она му отима и цичи: »Јово, ако ме волиш, не лупај фине чаше; то је презент од кума!« — »А, од »кума« велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!« дере се Јова, па врти главом. Тако је често било, па тако и сад.
« — »А, од »кума« велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!« дере се Јова, па врти главом. Тако је често било, па тако и сад.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
четрдесет година он је први пут кренуо с том историјом, али никад није стигао да је исприча до краја, и тако се грешна кума Стака већ скоро пола вијека бочи и путује с том својом срећном крмачом, а никако да обави посао.
Пролазећи нашим крајем, Мулић је најчешће свраћао код мог кума Рожљике, једног бркатог делије страшна погледа и крупне гласине.
допаде до кућерка у коме је коначила кухиња, унезвијерено се загледа у натрпану мрачну собицу, па кад спази свога кума, сав просину и насмија се. — Богами се ја препао да ни тебе више нема. — Како ме неће бити?
Тршави дјечак приби се још више уза свога кума, ударајући му уз пут у ноге као ждријебе кобили. Дуго је ћутао, печалан и сплашен, па ће ти се истом огласити, потихо,
Дође тако у госте тетка, кума, рођака, па руком у торбицу: где сте ви, дјецо, ево сваком по шака ораха. И-их, ораси!
— Па, куме, брате, зар ти мене не познајеш? — шири кочијаш руке. — Како нећу познавати свог рођеног кума! — чуди се стражар и прилази рампи. — Дај, болан, да те још једном загрлим. Зар ја свога кума ...
— чуди се стражар и прилази рампи. — Дај, болан, да те још једном загрлим. Зар ја свога кума ... — Па дај онда дижи ту рампу. — Куме, без легитимације нико не може проћи, такво је наређење. Ево, да ти покажем.
— Зар мој најрођенији кум? Ма приђидер да те цмокнем, роде мој. — Ето ти, де. Знао сам ја да ти на свога кума нећеш бацити ружну паролу. Зар мене легитимисати?
Кад сам с оне тамо стране, онда ја немам ни оца, ни матере, ни кума, ни пријатеља, никога. Опрости зато, кумашине, и ничем се не чуди кад ме видиш с оне друге стране.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Знам ја све, ’аџике — поче мајка ти прибирајући се и бришући очи шамијом. — Ако нисам била кума и старојковица, а друго све знам. Али, што ја... Ето, плаче, моли: „Мајке, збори она, немој слатка мајке.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
а у тај час рупи кум његов на врата, а он онда брже боље метне кокош па погачу па поклопи чанком, и тако сакрије од кума.
кокош и погачу и чанак да једе, али се оно све: кокош, погача и чанак, претворило у корњачу, што је сакрио од свога кума. — И тако постане корњача.
И ВРИЈЕДИ! Поставила кума куми чанак граха и мало хајвара, па сјеле обје да једу. Кад се гошћа наклони на хајвар а граху ни мукает, онда
А гошћа одговори: — И вриједи! КАД СЕ ХАРЧИ НЕК СЕ ХАРЧИ! Приспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум му се нимало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Еј, проклета ти душа била, до чега ме под старост доведе! 11. КУМ (ступи), МАКСИМ КУМ: Помози Бог, кума Максо. МАКСИМ: Бог ти добро дао, куме. КУМ: Како је, куме? МАКСИМ: Као наопако. КУМ: А шта је?
КУМ: Да ниси штетовао на свињама? МАКСИМ: Боље и то, него што ми дође ђаво на главу. КУМ: Биће моја кума. МАКСИМ: Ниси венчао жену, него ђавола, вампира, вукодлака. По вас дан готови, по вас дан меси, сад ово, сад оно.
МАКСИМ: Је ли, лукава лисицо, све тражиш трагове да забашуриш. СОФИЈА: Доста већ један пут, стиди се од кума. МАКСИМ: Шта да се стидим, и он има такву аспиду на врату.
) МАКСИМ: Плаче ли и твоја, куме, кад не може да ти доскочи? КУМ: Плаче; него онда не иде она напоље, него ја. Мој кума Максо, имаш благу жену, па си се размазио, а да ти је моја на глави, знао би шта је пис. МАКСИМ: Па ајде да се мењамо.
НИКОЛА: Имаш газдарицу, какви мало има на свету. Али ти с твојом нарави, ху, бу! Па куд ће и она? Јеси ли видео, кума Мито, Гризелду? КУМ: Ее, богме! Таква жена код таквог мужа! Треба и кума Максима да водимо у театер.
Па куд ће и она? Јеси ли видео, кума Мито, Гризелду? КУМ: Ее, богме! Таква жена код таквог мужа! Треба и кума Максима да водимо у театер. МАКСИМ: Треба, треба, зашто се и онако мало троши.
О нисам; ја сам се само претварао, да те искушам. Сад сам савршено уверен, да си добра жена, а и кума Мита и Никола дају ти сведочанство. СОФИЈА: Ја мислим да нисам до сада ништа учинила, што би нам било на штету.
Није л ти стид? Дошао кума Мита, да цркнем од срамоте. МАГА: Па ја сам растребила. НИКОЛА: Растребила као тешко мени!
МАКСИМ: Зар може која друга добити осим Маге; ако се баш мора добити. КУМ: Кума Мага је позната у овој вароши као добра и невина жена. НИКОЛА: Богами, кад је тако, да гледам.
Потпишите само, ако сте о доброти ваши супруга уверени. А за друго, ја ћу већ лако свршити. КУМ: Ајде, кума Нико. (Потпишу.) СВЕТОЗАР: Е, сад да идем. (Софији) Желим да коцка на вас падне. СОФИЈА: Кад нисам лепо обучена.
Пресуђено је за награду. СВИ: Па која је добила? СВЕТОЗАР: Погодите. МАКСИМ: По правди, Мага. КУМ: Јест, јест, кума Мага. СВЕТОЗАР: Шта ви кажете, тетице Софија? СОФИЈА: А шта знам ја ту говорити.
НИКОЛА: Максиме, буди једанпут паметан. МАКСИМ: Остави ме, немаш ђавола на врату, пак ти је лако. КУМ: Али, кума Максо, кад сви признају... МАКСИМ: Ја један не могу. СВЕТОЗАР: Ви грешите против правде.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У исто време ево и Жуће, шуља се као зверка, крај воде вреба, упорно кеба јазавца, кума Ждерка. Ваздан га тражи весели друг, иште му неки прастари дуг.
НОЋНА СТРАЖА Повише млина, у камењару, крије се чудна зверка, тамо ћеш наћи у јами глувој јазавца, кума Ждерка. Свакога лета, добро се знаде, кукуруз дедин јазавац краде.
Канда је нека крупнија зверка? Озбиљно сумњам на кума Ждерка.“ Освану јутро; ево и деде, по њиви редом зађе, о грдна чуда, о пуста лома, читаву пустош нађе.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
— Била ме, мајко, од пређе звати, Од пређе звати, кошуљу дават’, Док нисам стала уз милог кума, Уз милог кума, и уз девера; Док није био прстен на руци, Прстен на руци, венац на глави. 69.
— Била ме, мајко, од пређе звати, Од пређе звати, кошуљу дават’, Док нисам стала уз милог кума, Уз милог кума, и уз девера; Док није био прстен на руци, Прстен на руци, венац на глави. 69. Што се оно у планини сјаше?
Три дин хода преко поља равна, А четири преко горе чарне, Запросио и испросио је; Па он купи господу сватове: Кума швраку дугачкога репа, А прикумка тицу шеврљугу, Старог свата из осоја жуњу, А дјевера тицу ластавицу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СЕ ДЕДА НЕ ПОБУНИ 347 КАКО ЈЕ ДЕДА ПОБЕГАО У СВЕТ 349 ДЕДА ЗАМИШЉА КАКО КАЖЊАВА ВУКУ, МАГДУ и ЈОШУ 352 ДЕДА СЕ СЕЋА КУМА, КОГА ТАКОЂЕ НИЈЕ ВИДЕО ГОДИНАМА 355 МАГДА КАЛАБА СИКЋЕ 358 ГОВОР ВУКЕ МАЖДРУКЕ 360 ТУЖБАЛИЦА БАБА-ЈОШЕ 363 НЕГОДОВАЊЕ
ДЕДА СЕ СЕЋА КУМА, КОГА ТАКОЂЕ НИЈЕ ВИДЕО ГОДИНАМА Деда се ухвати за срце: „Ту ме Стеже, и хоће да ме прекоље!... Где си сад, Ђоко
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ДРАМСКИ ТЕКСТОВИ 372 1 ЛЕК ЗА ЗУБОБОЉУ 373 2 ЧУДО БЕЗ ЧУДА 374 3 НАЗОВИ ЈУНАШТВО 375 4 ДВИЈЕ МЕГДАНЏИЈЕ 377 5 ДВА КУМА 378 6 ПОД ПРОЗОРОМ ДРАГЕ 379 РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ И РЕЂИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА 380 АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА О НАРОДНИМ
). И овакви драмски текстови, и када нису имали глумачку намену („Два кума“, „Под прозором драге“ итд.); као и они који се само јављају у извођачкој интерпретацији појединаца или највише
Чинити другом за вољу, а себи за невољу. В) НИКАКАВ РОД Девете пећке жарило. Десете вуруне жарило. Кумина ми кума, мајкина ми друга. Кумине ми куме деверни пасторак. Кумине ми куме, па њезине друге, из првога села ђеверић.
— Умре кумче, раскину се кумство. — Ако смо и браћа, нисмо дружина. О ПРИЈАТЕЉСТВУ — Пријатељ се хита у вољи, а кума у невољи. — Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри. — Боље је и пријатељ наблизу, нег’ брат надалеко.
Не вјеруј, куме, пасјим устима. — Казала кума куму, којега је нудила да једе, а он се изговарао да не може јер је сит. Нека кадгођ и женски дан дође!
а ја сирота не знам ништа“. И вриједи! — Поставила кума куми чанак граха и мало хајвара, па сјеле обје да једу. Кад се гошћа наклопи на хајвар а граху ни мукает, онда
— а он би им на то одговорио: „Хвала богу, јер не могу“! Благо мене, ево мога кума, самљеће ми без ујма. — Казао некакав у себи, који је ишао у воденицу, па нашао кума воденичара; али воденичар
Благо мене, ево мога кума, самљеће ми без ујма. — Казао некакав у себи, који је ишао у воденицу, па нашао кума воденичара; али воденичар опазивши њега са житом, помисли у себи: Благо мече, ево мога кума, даће ми два ујма.
ишао у воденицу, па нашао кума воденичара; али воденичар опазивши њега са житом, помисли у себи: Благо мече, ево мога кума, даће ми два ујма. Да грдне цркве! а бијесни светаца! грдна мјеста за јагњиво!
КУМОВА СЛАМА Срби приповиједају да је кум у кума украо бреме сламе, па како га је носио, слама испадала и просипала се путем, онако бог оставио на небу за вјечни
5. БОЉКЕ КУМА (КУГА) Многи кажу да су је виђали гдје иде завјешена бијелом марамом; а гдјекоји приповиједају да су је и носили тј.
а у тај час рупи кум његов на врата, а он онда брже боље метне кокош на погачу па поклопи чанком, и тако сакрије од кума.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
По том зовну попа да дијете крсти по закону, а за кума ону исту рибу. Кад сврши поп крштење, крену сви дома да пију и на честито, а кума риба нешће, него узе они драги
Кад сврши поп крштење, крену сви дома да пију и на честито, а кума риба нешће, него узе они драги камен, и отолен као најбржа тица полеће и остани се у сиње море, и ништа не рече друго,
“ Царев син матери за инат ожени се и зовне вилу за кума и змаја за старога свата, те с ђевојком дома, говорећи својој жени да се од његове матере чува и крије, да је ненадно
оставио сам их пријатељима твога мужа и мога покојног оца.“ 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. Кад пође једном кум кнез у кума попа у варош на крсно име, најприђе изнесу му кафу.
17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ. Приспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум му се ни мало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Има право, док се око Симке посао не сврши. Тако и треба. Ја сам му донео водицу и име, док га не крстимо. Кума нећу да слушам. Име ће му бити Адам. Први човек и мој покојни пријатељ тако су се звали. Мијате! — викну.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Један од кумова побојао се био да се не замери родитељима њеним и одустао; али другог кума, професора, који је поштено одржао реч затекосмо шћућуреног баш у оном углу станичне чекаонице где сад гледам како
А после, сваки оде на своју страну, сем кума коме воз беше умакао Док се негде бавио. Ох, а неколико тренутака затим, кад сам се нашао сам у купеу воза који ме је
Лажемо се, сплеткаримо, свађамо се и пијемо. То ти је све. Па попи наискап. — За кума знаш? — упитах. Он ме не чу. — Чуо си за кума? — А, јест, знам. Умро је у ропству. Ћораво, налетело, па заробљено.
То ти је све. Па попи наискап. — За кума знаш? — упитах. Он ме не чу. — Чуо си за кума? — А, јест, знам. Умро је у ропству. Ћораво, налетело, па заробљено. — А поп Мијаило?
Шта, врага? Ако не буде црк'о, као што он говораше за свога кума и њему неће бити рђаво. Јер забадава се није говорило: како је на фронту имао везе са неком Енглескињом која га је,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И ВРИЈЕДИ Поставила кума куми чанак граха и мало хајвара, па сјеле обје да једу. Кад се гошћа наклопи на хајвар а граху ни мукајет, онда
КАД СЕ ХАРЧИ, НЕК СЕ ХАРЧИ Приспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум се нимало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А према српским обичајима кумова власт над дететом кога је крстио је неограничена. У ствари, у присуству кума кумче би требало да је ”мање од макова зрна”.
се баш лако сналазио у ситуацији када сам морао пазити на ауторитет мога нећака кнеза, који је био на челу села и кума којије био на готово супротном крају друштвене лествице.
А према српским обичајима кумова власт над дететом кога је крстио је неограничена. У ствари, у присуству кума кумче би требало да је ”мање од макова зрна”.
се баш лако сналазио у ситуацији када сам морао пазити на ауторитет мога нећака кнеза, који је био на челу села и кума којије био на готово супротном крају друштвене лествице.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Погибе! Јадна ти сам до бога! — очајно нарицаше Цвета. —Хвала богу! А да коме ћемо? — мирила је кума, па настави: — Сахранили смо га по кришћанском и сеоском обичају. Бог никога не запушта, неће ни тебе! —Од чега умује?
Отац размишља што ће од својих и од себе. Познају га добро у староме братству: има међу њима и кума, добра човјека. Отићи ће тамо; првих дана наћи ће му се на невољи, али послије?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
мафориона на иконама (што је трансформисана Спица из Девице), а слама је божићна, али и она коју је кум од кума крао и онако му је испадала остављала је траг који је назван Кумовском Сламом.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Слушај, не била ја Живка ако га не натерам да се увуче у какву комисију. Шта ту партија! Ђока кума-Драгин назида кућу са овај мој растури кућу. САВКА: Да л' си баш сигурна? ЖИВКА: Шта?
ЖИВКА: Па зар сам ја томе крива? Питала сам је преко кума-Драге и она каже: нека дође, како да ми не дође госпа-Живкина ћерка; нисам је видела откако се удала.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Јер његове снахе, чијој је деци поп кумовао, осећајући сав бол и срамоту за овакав дочек кума и побратима, заклонише га леђима и осташе код вратница све дотле докле он не умаче кроз густу тмину...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А то све без новца Може лако бит Откако и бокца Надимље кредит; Вексла му је кума, Мода компањон, — То ти је сва сума Садашњег бонтон... Діцтум фацтум!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
од болести; кад дође до врата, болест прво погледа горе, па кад види венчић са жутом кумаником, каже: »Овде има кума« (етимолошка магија!) и продужи даље (СЕЗ, 70, 1958, 389). К.
порода), а на те гранчице набоду се још и јабуке и кравајчићи, па се тако накићен ставља сутрадан на трпезу испред кума и старога свата, те га они изломе над главама младенаца, и тада се девојке грабе око гранчица и јабука, јер верују да
За дочек суђеница спрема се погача (ГЕМ, 28—29, 179, Ресава). У Врањском Поморављу (СЕЗ, 86): на крштењу мајка дарује кума погачом, а по повратку из цркве дете се уноси са кравајем (422); повојница се зове »кравај« — по колачу који обавезно
Ћипико, Иво - Пауци
стварчица: скленицу масла, прегршт уштипака, угојену пилицу, неколико пачица духана и шест јаја, чиме ће даривати кума Марина, дјецу му и жену. Марин ће одвратити вијенцем смокава, ракијом и којом јабуком и наранчом.
Ево твојих влахов, ево ти кума Илије, донио је уштипков, масла и шест јајов... Чујеш ли, Марине, душо? ... Илији бијаше жао Марина, који га је
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Њега спомињу, на једном месту, како ми причаше један мој рођак, записи крштених у даљској цркви као крштеног кума. Са његова два сина, Јевремом и Марком, рачва се наше породично стабло у две гране.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
препоручила православљу, нашла кума који се зове Срба, послала кумовски дар при крштењу, и обећала присне кумовске везе и дужности за будућност, примила
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
У Египту, међу непознатим људма, без леба, без новаца, без кума, без пријатеља. На коју гођ страну погледи, све је страно и њему непознато.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тиме се, уосталом, сви родитељи врло радо занимају, одређујући унапред судбину детињу. Сећам се једнога мога кума, који је имао три сина, моје другове, како је врло често говорио: — Овај ми је мудрица, њега ћу у професоре, —
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Видите ли како књига каже: настануће пошљедње вријеме, нестануће овце и пшенице и у пољу челе и цвијета; кум ће кума по суду ћерати, а брат брата звати по мегдану!
Кад га виђе нејаки Урошу, лако скочи са свил'на душека, лако скочи, паке проговори: „Благо мене, ето мога кума, ето кума, Краљевића Марка! Он ће казат на коме је царство.
Кад га виђе нејаки Урошу, лако скочи са свил'на душека, лако скочи, паке проговори: „Благо мене, ето мога кума, ето кума, Краљевића Марка! Он ће казат на коме је царство.
двора, далеко и угледала мајка, весела је пред њи ишетала и господско коло изводила, по тројицу у двор уводила: сади кума једног до другога, старог свата једног до другога, младожењу једног до другога; па се онда сватом окренула: „Ви остали
стиже арапске сватове, одмах стаде заметати кавгу и прогонит стражње мимо прве; кад доћера Шарца до ђевојке, он погуби кума и ђевера. Глас допаде црном Арапину: „Зла ти срећа, црни Арапине!
му се у зубима црни као јагње од пола године; како стиже, он заметну кавгу, и прогони стражење мимо прве, погуби ти кума и ђевера“. Врати Арап сиву бедевију, па говори Крањљевићу Марку: „Зла ти срећа, незнани јуначе!
Који те је ђаво навратио да ти дођеш у моје сватове, да погубиш кума и ђевера? Или си луд и ништа не знадеш? Ил' си силан, пак си полудио? Или ти је живот омрзнуо?
Тада бере Старина Новаче, бере Новак кићене сватове, све сватове из горе Хајдуке: кума куми Бороја хајдука, старосвати Средоја хајдука, а ђевери дели-Радивоја.
Тад говори Старина Новаче: „Чујете ли, сва моја дружино! Удри сваки на друга својега: кум Бороје нек иде на кума, а старојко нека на старојка, Радивоје нека на ђевера, а ја хоћу баш на домаћина, а Грујица нека на Манојла, сви
Све Новака друштво послушало, и у свате јуриш учинили: кум Бороје погубио кума, а старојко погуби старојка, Радивоје погуби ђевера, и он узе лијепу ђевојку, одведе је у гору зелену; домаћина Новак
сватове по свој Босни и Херцеговини, и по Жупи и Котару равну, све јунаке младе нежењене, добре коње прије нејахане; кума куми Јанковић-Стојана, старосвати Пивљанина Баја, а ђевери Мандушића Вука.
кумај — једва кума куми (некога) — узима за кума кумаш — врста свилене тканине Кунар — (по Вуку) гора између Лике и Котара Кунара — в.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Видио би је гдје сједи и буљи у кума јазу оним својим гаравим очурдама. Није зато ни чудо што је Стриц, при помену Луњина имена, почео да виче и да се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако и ми с тога лакомства несита не разазнајемо ни злотвора ни добротвора, кума, брата, ни кога пријатеља свога. Ја ли и то, ноћу кад се састану на мору бити се бојне галије, на голему ветру и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Девојке га зову и питају га хоће ли да им буде часник. једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може! И-и-ич не може!
И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име Ратомир, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.