Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Место благословеног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара... Један буљук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...
под грлом кубура, кубурлија — кратка пушка, а и кожна футрола у коју се ставља кубура кураж — храброст, одважност кумбара — мањи топ, а и зрно које се из њега избацује ласт — уживање, задовољство, благовање ластак — душевно олакшање
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Неће више, неће бити тако, Биће чудо, ал' биће инако: Од сабље ће ватат несвестица, Од кумбара чивуцка грозница, Топи гуде, сабље позвекују, А уз звеку Срби јадикују: „Стани, стани, привати ме, друже!
У злотвора је топа и кумбара, И то им чини млого пуста квара; Но њима чине штете млого више Што срамотно и млоги оставише, И ради новца и
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Несрећна главо! — Сад си ми лена: болом си греху зазора дала, свака ти мука стотину зала са душе цепа; Свака кумбара храмове зида, свака ти капка из боних груди године тешке лакоме блуди с векова скида. Ал' онда, онда!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
! Ђундузлен топ а тар џене лен кумбара, Аман падишах, дерман, бити фукара! Шуматовца јустунде думан капланди, Јараш сат иченде бин топи атланди.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Како сте се онде били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао; Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине — Дирнут ханџар из корице.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
и Морави, – Како сте се онда били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао: Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине – Дирнут ханџар из корице Или листак из горице, Кад
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А у оно доби, јоште није било тих топова ни кумбара, а ни пушака, чим се градови бију и садања војска, него исто које стреле, праћке за хитање камења, сабља, копје, топуз