Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ми смо таки у овој нашој кожи да и сами себи не ваља сасвим да верујемо. „Не веруј, куме, пасја су уста” и „лакоме су очи при погачи”; ово ми сви, хвала богу, знамо, нити је потреба да ја топрв кажем.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Кум-Мато!... Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако! Мало, богами, куме, па... Шта му знам. — Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно. — Тссс, куме, шта ћеш?
— рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако! Мало, богами, куме, па... Шта му знам. — Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно. — Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме!
— Ето ја... видиш, тако! Мало, богами, куме, па... Шта му знам. — Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно. — Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.
— упита га Мато прекорно. — Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало. — Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво.
— Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало. — Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде! Сутра вала поранити... — Хе, кући!
— и ту махну руком као да је све пропало. — Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде! Сутра вала поранити... — Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?
— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући? Ти мислиш оно је моја?... Хеј, мој куме! Узловић — Узловић! Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме. — А деца, куме? — Те, деца — моја деца?...
Хеј, мој куме! Узловић — Узловић! Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме. — А деца, куме? — Те, деца — моја деца?... Није свет решето!
крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме? — Ништа, неки шећер. — Каки шећер? Дај да видим!...
— Каки шећер? Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!... Што ће ти то?... Јес баш она — ево окрњена!... Куме, шта ће ти ово?
!... Што ће ти то?... Јес баш она — ево окрњена!... Куме, шта ће ти ово? — Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех... — Од Ђуке, је ли?
— Од Ђуке, је ли? — Ја, он има однекуд. — Молим те, куме, баци то! Тапија!... Каква тапија?... Нек пропадне! Баци молим те, ако си ми кум! — Платио сам. Како да бацим?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци нехотице сви поустајаше и поскидаше капе. Нинко отпоче: — Куме мој и оче, срећна да ти је Марија и наше кумство!
Једног вечера сједи поп, кум Нинко и Станоје Глувић у поповој авлији. Онда поче поп: — Чујеш, куме, и ти, брат-Станоје! Дијете, као што видите, расте, хвала богу, и напредује. Још мало па ће сама себи плести косе.
У мене је и задруга већа, а, хвала богу, паметна су ми чељад, имаће се и код мене чему научити. — Хвала ти, куме! — рече поп. — Тако сам некако и сам мислио.
Учитељ се уједе за језик: — Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо! Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви
Него ја тако мислим и кажем да се дијете васпитава, и никако друкчије! Загледаше се сељаци. — Шта велиш, куме? — рече Нинко попу. — Нијесам — вели поп — никад на то мислио. Да видиш, није луда ова учитељева. — А како ће то ићи?
Него, браћо, ја бих вас молио да јој за сваки случај одредимо мало имање од народног добра. — Куме, — вели кум Нинко — није малено твоје имање, а ево ћу и ја дати још...
— Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа. И кочијаш се исправи у колима и скиде капу. Поп га отпоздрави: —
И кочијаш се исправи у колима и скиде капу. Поп га отпоздрави: — Добро си поранио, куме! — Шта ћу? — рече кум Нинко.
Кум Нинко погледа у сунце које се помоли. — Осваја дан, — рече — ја велим, у име бога и с твојим благословом, куме, да се крећемо. Иконија с црвеним очима утаче се: — Спава још дијете! То бјеше препона.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
млад попа, заборавивши свој немешаг, па чак и чин, умешао међу ону гомилу која обично салета кумова кола, па се дере: »Куме, изгоре ти кеса!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Маму су обилазиле куме, прије и наше расквоцане тетке и ујне с торбицама пуним дарова: ораха, јаја, сувих крушака или бар краставаца — дај
Каца изваљена испод надстрешнице, неки алат на гомили, троја кола у авлији. — Шта је, куме, да нећеш нашим циганским путем, у чергарење? — Па тако нешто, Отпадниче — селим. Мулић у невјерици бечи очи.
— А зар ти мислиш, куме Рожљика, да је калајџија Мулић догурао дотле да живи од овакве гвоздене поганштине, је ли?! Е, да видиш да није!
— Куме Перајице, јесмо ли оно ми? — пита усукан тршав борац, још дјечак, и показује испруженом руком према хоризонту.
Однекле из таме јавља се познат гргутав гласић: — А и ти будан, куме Перајица? — Ма зар ти не спаваш, дијете? — чуди се пушач.
— Ја сам старији човјек, мени сан лако неће на очи, а ти си, брате, млад, шта је то с тобом? — Нешто ми дошло жао, куме. — Мислиш на плави лончић, а? — Вала, баш и на њега. Како си погодио?
Дуго је ћутао, печалан и сплашен, па ће ти се истом огласити, потихо, да други не би чули: — Куме Перајица, хоће ли се наши пробити? — Хоће, душо, знам ја Гојкића.
— Хоће, душо, знам ја Гојкића. На првом застанку, момчуљак опет подиже очи на гаравог заштитника. — Куме Перајица, јесу ли они баш озбиљно, овај, то ...издајници? Издали, каже, земљу, борбу, а?
Сад Пантелија обрадовано развлачи уста и шири обје руке у сусрет кочијашу. — Куме Петре, оче рођени, откуда ти? Раздрагано и свечано грле се и љубе преко спуштене рампе, лупају се по раменима, па се
— Па збиља, куме Панто, остаде ли ти мени жив овога крвавог рата против окупатора и његових домаћих помагача? — пита кум Петар и у
— Па гдје си ти мени, куме Петре, досад био? — пријекорно се загледа Пантелија у дошљака. — све штокуд по стражама и осигурањима, па никада да те
— смије се сељак. — Шта ће ти легитимација? — Такав је пропис. Без легитимације се рампа не диже. — Па, куме, брате, зар ти мене не познајеш? — шири кочијаш руке. — Како нећу познавати свог рођеног кума!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Остав се, куме душе ти! — одговори гост — само кад је воља, добра, а чуо сам да је гладну човјеку намјерна најбоља.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
11. КУМ (ступи), МАКСИМ КУМ: Помози Бог, кума Максо. МАКСИМ: Бог ти добро дао, куме. КУМ: Како је, куме? МАКСИМ: Као наопако. КУМ: А шта је? МАКСИМ: Не питај, молим те.
11. КУМ (ступи), МАКСИМ КУМ: Помози Бог, кума Максо. МАКСИМ: Бог ти добро дао, куме. КУМ: Како је, куме? МАКСИМ: Као наопако. КУМ: А шта је? МАКСИМ: Не питај, молим те. КУМ: Да ниси штетовао на свињама?
По вас дан готови, по вас дан меси, сад ово, сад оно. КУМ: Благо теби, куме. МАКСИМ: Лепо благо, кад жена размеће кућу. КУМ: А моја не да ни јести. — Еј, како би се радо с тобом мењао.
МАКСИМ: Добар си домишљан, куме. КУМ: Добар, као наопако! Једанпут уместо кредом, она ми само прстом превуче преко уста, а ја сирома искрен, превучем
Од тог доба немам поштења да идем сам у подрум, него ме увек она прати. МАКСИМ: У меану, куме, кад ти дође жеља. КУМ: Еј, мој брате, кад пођем од куће, кад дођем кући, морају да се претресу џепови.
Лако се може догодити несрећа каква, па да страдам због неваљалице. МАКСИМ: Дед бога ти, куме, за тај лек. КУМ: Шта ти се чини, какав је то лек? МАКСИМ: Да ти право кажем, ја не знам.
Чекам, чекам, нема јела; најпосле промолим главу кроз пенџерић, да видим шта је. Али кад ме одунуд звизну, куме, пођоше ми сузе на очи, а ја натраг! Пита ме гост, шта ми је. Јако се дими кујна, одговорим.
МАКСИМ: Мој куме, тај твој лек не вреди ништа! Каква је ова моја, јошт би ми помагала, кад би почео певати. КУМ: Ко се не узда у
На пример: „Гди си био битанго светска; куд те враг једнако носи.“ МАКСИМ: Доста, куме Мито, доста, код мене је друга фела од жене, а фела од зли жена има толико, колико грозница: једна је ладна, друга с
(Одлази.) МАКСИМ: Плаче ли и твоја, куме, кад не може да ти доскочи? КУМ: Плаче; него онда не иде она напоље, него ја.
МАКСИМ (тресе главом): Еј, код мене би је ја отерао, али она не да. КУМ: Ја ти кажем, куме, ти имаш анђела. МАКСИМ: Ђавола, куме, ђавола, да је стопи у лисичију маст, да се од ње друге жене плаше, као коњи од
КУМ: Ја ти кажем, куме, ти имаш анђела. МАКСИМ: Ђавола, куме, ђавола, да је стопи у лисичију маст, да се од ње друге жене плаше, као коњи од курјачког сала.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Марка уочи крсних слава, или у тренутку када нека будала викне пред општином: „Куме, изгоре ти кеса!“ — Каква сте то генерација? — мрмљао је матори ни за шта нисте! Погледај: све сам ситниш!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Остани, куме“ — лија све гуче, моли га, зове, за руку вуче. Ал јеж, тврдоглав, оста при свом. „Дражи је мени мој
Столећа трећег, овога данас, тамо су дигли ћуприју за нас. А јуче, куме, шта ли се деси, да зинеш одистински! Бабе ће причу о томе млети брже него жрвањ млински.
ЖУЋИН ОДЛАЗАК Откуда, ни сам не знам ти рећи, туга ми у сан долеће. Откуда? Сад се присећам, куме: долази, ваљда, пролеће.
“ Саобраћајац обриса зној и пужев кућни записа број, тешко уздахну, палицом махну. „Идите, куме, ви с милим богом заједно с кућом и вашом ногом. Боље је коњским репом цимати, неголи с вама посла имати.
Магарац Њако Њакић купцима нуди лава. „Пошто га дајеш, куме?“ — пита га стрина крава. На клупи седи меда, плећат, космат и јак. „Навали народе!“ — виче. — „Имам крушака џак!
Тако, мажући слике, грдне сам беде допао, тако код вола, зеца, углед ми врло опао, тако, као баштован, сасвим сам, куме, пропао. СТРАШНА НОВИНАРСКА ПРИЧА Ево новине! Новине ево! Навали, рајо, под паром пуном!
Гдје ли си је лукаво сакрио, куме Ђуро, нагнута делијо? ПИСМО Драга мама, почесто те сањам, кућу, Грмеч, над њим небо сјајно, разбудим се, слушам
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 57. Опремајте се, Поморављани, Поморављани, Подунављани, По лепу мому девојку. За ран’, куме, за ран’, стари свате; Моли вам се женикова мајка, За рана јој снау доведите, Да донесе сунца у недрима, У
73. Весели се, женикова мајко! Три ти сунца дворе обасјала: Једно сунце момак и девојка, Друго сунце куме и девере, Треће сунце кићени сватови. 74. Иде соко, води соколицу; Влаго мајци - златна су јој крила. 75.
Кад су били на то сиње море, Ал’ беседи Богданова сеја: “Мили куме и ручни девере, Одреш’те ми свилене паћеле — Да умијем моје бело лице, Да не идем грдна међ’ девере!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Где си сад, Ђоко Ђорђевићу, куме, Да ме избавиш из невоље? Јеси ли у Лондону, Паризу, Ослу? Можда си приспео у Монтевидео?
— Где био да био, спаси ме окова, Ишчупај ме из канџи караконџула!” „Наиђи, куме, направи чудо! Извади ме из ове беде! Дотакао сам ногом у дно Понижености... Покаж се, куме, деде!
” „Наиђи, куме, направи чудо! Извади ме из ове беде! Дотакао сам ногом у дно Понижености... Покаж се, куме, деде! Срце ми закуца као лудо Кад помислим да си ту негде...” „Ђоко Ђорђевићу, севап учини!
” Јер Срби поштују своје кумове Више него највеће светске умове! „Куме мој, живот си с главом у песку Провео, у некој тамо НЏамени, Бринуо си бригу белосветску, У срцу збивања, увек на
„Куме мој, стојећи ту, на тржници Побелео си попут млинара, — Доста си у вилајету чамио тамном, У нови живот пођи са мном!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
В) НИКАКАВ РОД Девете пећке жарило. Десете вуруне жарило. Кумина ми кума, мајкина ми друга. Кумине ми куме деверни пасторак. Кумине ми куме, па њезине друге, из првога села ђеверић. Моја баба и његова баба двије рођене бабе.
Десете вуруне жарило. Кумина ми кума, мајкина ми друга. Кумине ми куме деверни пасторак. Кумине ми куме, па њезине друге, из првога села ђеверић. Моја баба и његова баба двије рођене бабе.
Од шта врећа од тог и закрпа. Ој рогозе, мој добри рогозе, Држи воду, док мајстори оду. О мој куме, не уздај се у ме, Већ у бога и у своје руке. Оштар вјетар погони облаке, А каматњак браћу у просјаке.
— Виђео је мој отац ђе једе попов ђак. — Одакле си? — Одакле ми је и жена. — О Турчине, за невољу куме! — А ти, Влаше, силом побратиме! — ’Оћеш ли добро? — Нећу. — ’Оћеш ли зло? — ’Оћу. — Попо, зар и ти чуваш говеда?
Не вјеруј, куме, пасјим устима. — Казала кума куму, којега је нудила да једе, а он се изговарао да не може јер је сит.
Видиш ли, куме Вујадине, лопатицу? Поље је свуд по сриједи чисто као крпа, а окрајцима по ђе-ђе крваво, које значи да измеђ’ нас и
“ Одговор домаћинов полазнику (положајнику): „Здрав, куме Јоване, мој давни и сретњи полазниче. Велики бог и данашњи Божић удијелио, да будеш у добри и сретњи час за моју кућу
Газда (као кроза сан пита): — Ко то туда тапа? — Ја, куме, ја — (одговара онај). — Не укради ’чела мојих! — (наставља газда). — Нећу, куме, не дао бог!
— Ја, куме, ја — (одговара онај). — Не укради ’чела мојих! — (наставља газда). — Нећу, куме, не дао бог! (А чим то изговори он дрмне, за појас руком, или оним дрвећем коју „кошницу“, која се одмах дигне, и иде
У том ће газда наићи и срдито повикати: — Ȁ, куме, зар ти баш покраде моје „кошнице“? — Нисам, куме, не дао бог! — Како ниси, кад јеси?
У том ће газда наићи и срдито повикати: — Ȁ, куме, зар ти баш покраде моје „кошнице“? — Нисам, куме, не дао бог! — Како ниси, кад јеси? (И ту се они посвађају и потуку).
2 ЧАУШ СВАТОВИМА Хеј, куме дебели! Био нам поштен с кумом и с младенци! Здраво био! А ти, стари свате, драги брате, здрав био, у лулу сједио,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ На то узме дијете, повије га, и објеси му драги камен о врату и на један листић карте запише: „Прими куме Бога и светог Јована а дар узми“, па изнесе дијете и остави на раскрсницу близу некаке ријеке, и отолен дома у оно |
узе они драги камен, и отолен као најбржа тица полеће и остани се у сиње море, и ништа не рече друго, него: „С Богом, куме! кад ја из мора опет изишао, тадар и ти умръо!.
Јели пуштила црнило?“ па кад види да није, врати се стидан говорећи: „Опрости, куме попе, Бога ради! преварио ме у вашу варошу један Лацман и Лацмански син, те ми продао некакве каве која не пуштава
“ „Остав' се, куме, душе ти!“ одговори гост, „само кад је зоља добра, а чуо сам да је гладну човјеку намјерна најбоља.
Кад у јутру сељанин види да збиља прасца нема, он брже боље кукајући ка куму, и каже му: „Куме ах за Бога! Мени украдоше ноћас прасца.
Мени украдоше ноћас прасца.“ „Тако, тако, куме, вазда говори“, рече му кум, а он му опет рече: „Ма збиља ти говорим, куме, тако ми светога Јована који је међу нама.
Мени украдоше ноћас прасца.“ „Тако, тако, куме, вазда говори“, рече му кум, а он му опет рече: „Ма збиља ти говорим, куме, тако ми светога Јована који је међу нама.“ А кум опет: „Тако, тако, само, куме, вазда говори.
“ А кум опет: „Тако, тако, само, куме, вазда говори.“ „Али се не шалим, чујеш? него су ми га украли“ рече опет сељак, а кум једнако: „Тако, тако куме“, те
“ „Али се не шалим, чујеш? него су ми га украли“ рече опет сељак, а кум једнако: „Тако, тако куме“, те ортацима не допадне ниједноме ни дијел. 25. КАПА И СВАТ. Зовне побратим побратима у сватове.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
вели, Мији Беамтеру ондашњем“ — тако пише на коверти), некакав финансијски наредник из Чеврнтије ово: „Драги“, вели, „куме, господине Мијо. Нисам вам давно писао, а сад сам наредник винансијски на Чеврнтији.
‘ Драги куме, господине Мијо, мене ево Бог обдари ђететом као лубеница, немам кога другог, а ми смо се окумили, па сад немаш куд:
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Остав̓ се, куме, душе ти, — одговори гост — само кад је воља добра, а чуо сам да је гладну човјеку намјерна најбоља.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Уме, уме, куме, — ал’ и слагат’ уме. Па ако те слаже, извиј се савладом; И Декембар може све поправит’ лепо И у њега уђи са вером
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛІІИ Срећа стоји, нешто чека; А јад иде, Бог зна окле. Срећа им је била кратка, Јад ће бити Бог зна докле. „Куме, куме, погледај га, — Има ли му јоште дана?“ Мила кумо, ја га видим, Умреће ти данас Јана.
Срећа им је била кратка, Јад ће бити Бог зна докле. „Куме, куме, погледај га, — Има ли му јоште дана?“ Мила кумо, ја га видим, Умреће ти данас Јана. Ето вам га мога кумства!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
код цркава и манастира, на кумалима и свадбама приказивао би кум куму, пријатељ пријатељу част и поштење: „'Вала ти, куме, 'вала ти пријатељу! Ти мене почестовô овом чашом, а тебе Господини Бог сваким родом и берићетом.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: — Седи, куме, седи... само још мало! Седи, молим ти се. И њему, његовим молбама, придружише се сви.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
преко сена (које су војвода или домаћин прострли уврх совре) и обрати се присутнима: »Опростите и благословите, куме и сватови, да снаху прстенујем« (ГЕМ, 46, 1982, 139). С. је у вези и са вукодлаком: он помиче пласт с.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Веруј, Бранко, сав сам се најежио, све сам чекао да једна бар мора зацвилети. — Јеси ли ти, куме, богати, чуо малопре пуцањ? — пита Бранко. — Јесам, па шта. Ви ваљда мислите: тамо се сад штогођ страшно десило.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ти немао гроба ни порода! И да би ти душа не испала док турскога цара не дворио!“ Краљ, га куне, цар га благосиља: „Куме Марко, бог ти помогао! Твоје лице св'јетло на дивану! Твоја сабља сјекла на мејдану! Нада те се не нашло јунака!
Ти немао гроба ни порода! И да би ти душа не испала — док турскога цара не дворио!“ Краљ га куне, цар га благосиља: „Куме Марко, бог ти помогао! Твоје лице св'јетло на дивану! Твоја сабља сјекла на мајдану! Нада те се не нашло јунака!
“ Кад девојка речи разабрала, сирота је, ал' је мудра била, беседила Краљевићу Марку: „Богом куме, Краљевићу Марко! Стари свате, војеводо Јанко! И остали кићени сватови, богом браћо, добри пријатељи!
Морô те је когод научити, веће казуј ко те научио?“ Одговара сирота девојка: „Мили куме, Краљевићу Марко, твоја ме је сабља научила!
Кад сретоше Ђурђеву војводу, о скуту му обискоше младе, љубе Рада у скут и у руку, па одоше смјерно говорити: „Богом куме, Облак-Радосаве, богом куме и светим Јованом!
скуту му обискоше младе, љубе Рада у скут и у руку, па одоше смјерно говорити: „Богом куме, Облак-Радосаве, богом куме и светим Јованом!
Ал' говори Облак Радосаве: „Чујете л' ме, двије моје куме! Ви узмите двоје ђеце лудо, па идите двору бијеломе а ја одох Смедереву граду молити се Ђурђу и Јерини нека пусте ваше
“ Цвили, пишти ђевер до ђевојке: „Стани, куме, стани, стари свате! Стани, побро, Милић-барјактаре! Уставите свирке свеколике, угасите сватске даворије, уз јелике
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад му казаше све шта је и како је, рече им Ставре јаре: — Море, ако искате, може да украдемо све тетке, стринке, куме и кумице. Ја мислешем нешто ће бидне поцврста посла, а за овај што ми казасте, — колај работа!...