Употреба речи кумила у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Целе ноћи тако је остала. Мајка јој, преплашена, узалуд је обигравала око ње, звала је, молила, кумила. Ништа од ње није чула до: — Остави ме. Не дирај ме, мајко... — А глас јој је био истина на плач, али сув, сув.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Марка у Прилипу, граду бијеломе, и казаше да је јунак Марко, да би могô Арапа згубити; ја сам њега богом братимила, и кумила светијем Јованом, и даре му млоге обрицала: но залуду, не шће доћи Марко, не шће доћи, не дошао мајци!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности