Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А највише га дираше мрзост, која се, на сто начина, расипала по заводу на његова кумира. У тој трзавици затече га знаменити догађај кад француски змај утече са Елбе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кују мисли како хоће — „Завјет с неба!“ кажу, —, И кумира ком' се моле у бога прелажу. С овим богом које чудо да природу блазне, Да по свјету проклијају злобе многоразне?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Одлази, о страсна царице сатира, И сажежи косе и разгубај усне, И разлупај мрамор нимфијских кумира, И рашчупај недра крв на њих да пљусне. Дубоко у мене зарила си нокте.
Искушења је зацарио тренут, Плавио ме је дах лепоте страсне, Љубави једне крваве, а касне. Што мене за свог кумира је хтела. И дрхтао сам крај раскоши што је Нудила своје мирисе и боје. И тад утекох сав стидом обливен.