Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се гошћа наклони на хајвар а граху ни мукает, онда домаћица рече: — Узми, кумо, и граха! А гошћа јој одговори: — Хвала, кумо, добар је и хајвар.
А гошћа јој одговори: — Хвала, кумо, добар је и хајвар. На то домаћица рече: — Али је хајвар скуп: ока по то и по то! А гошћа одговори: — И вриједи!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Кад се гошћа наклопи на хајвар а граху ни мукает, онда домаћица рече: „Узми, кумо, и граха“. А гошћа јој одговори: „Хвала, кумо, добар је и хајвар“.
А гошћа јој одговори: „Хвала, кумо, добар је и хајвар“. На то домаћица рече: „Али је хајвар скуп: ока по то и то“, а гошћа одговори: „И вриједи“.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад се гошћа наклопи на хајвар а граху ни мукајет, онда домаћица рече: — Узми, кумо, и граха! А гошћа јој одговори: — Хвала, кумо, добар је и хајвар.
А гошћа јој одговори: — Хвала, кумо, добар је и хајвар. На то домаћица рече: — Али је хајвар скуп: ока по то и по то. А гошћа одговори: — И вриједи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Срећа им је била кратка, Јад ће бити Бог зна докле. „Куме, куме, погледај га, — Има ли му јоште дана?“ Мила кумо, ја га видим, Умреће ти данас Јана. Ето вам га мога кумства! Ето вам га мојих жеља! Ето вам га моје песме!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја, оставив сабљу, у постељу легох, Видећи да немам бојати се чего... Тако, моја милаја и прекрасна кумо, Мене моје варало уплашено уво. Ви питате мене: — Что јест убо било? Что јест мени тако знојем главу мило?
Само писмо, врста коментара постанку и сврси песме, гласи: „Високопочитајемаја госпоже Кумо! Јего пречестност, господин Протопресвитер, љубезни Ваш супруг, дражајшаја госпоже Кумо, посилајет ко мње сладосноје
Јего пречестност, господин Протопресвитер, љубезни Ваш супруг, дражајшаја госпоже Кумо, посилајет ко мње сладосноје Ваше поздравленије и цјелованије всјаки крат когда он заступајет мјесто мојеја матере, и
(а то је заправо ова Трлајићева песма), писмо се завршава овако: „Се что Вам могу между тјем сказати, драгаја госпоже Кумо, о росијској зимје, која в сравненији с нашеју зимоју јест љути рис спроћу кротке овце.