Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1889. ПОБРИ СТЕВАНУ КАЋАНСКОМ тужна и последња Чујем, вило, која си нам Побратимству кумовала; Знам зашто си тако бледа И што си се уздрхтала: Смрт је стигла недостига, Оковала неоковца, Оборила необорје,
Кâ наново да се роди, Да му с’ нова душа дала... Он затреба ново име, И љубав му кумовала. И то име ким се данас Цео један народ дичи... Али стан’мо; то је доста, Ближе с’ тајни не сме прићи.
Али стан’мо; то је доста, Ближе с’ тајни не сме прићи. Љубав му је кумовала. — Љубав има своја права Кâ и слава што ће да му Спомен вечно обасјава.
Дично име, Даничићу, И извору твојем хвала! Слава те је у вис дигла, Ал’ је љубав кумовала. »Стармали« 1883. ДРАГОМЕ ЉУБИ НЕНАДОВИЋУ * Љубо!