Употреба речи кумом у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— викну Живан и не слушајући шта Пурко говори. — Чујем, чико! — одазва се неки момчић из куће. — Идиде доле с кумом на ливаду. Ухвати вранца, па му подај нек води. Момчић истрча из куће, па оде напред у ливаду.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Станко беше отишао да се опреми. Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра. Дичан је, па се још више дичи.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁵⁸ Некада се, причају стари људи, пред кумом падало на колена, љубила земља, а капа се скидала „као пред иконом“. Најсвечанија заклетва за многе је: „Нијесам кума

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А прика Паја само ћути. Ћути као да се осрамотио пред кумом; ћути па пушта густе димове, и једнако гледа преда се у ону прасећу главу, која му лицем окренута беше и којој је Јова

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

је нарочито зазирао да се са својим новим занимањем и опремом појави пред својим старим пријатељем, мојим подругљивим кумом Рожљиком. Како ли ће га тек тај данас дочекати!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

2 ЧАУШ СВАТОВИМА Хеј, куме дебели! Био нам поштен с кумом и с младенци! Здраво био! А ти, стари свате, драги брате, здрав био, у лулу сједио, кроз камиш ноге пружио, кошуљу

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности