Црњански, Милош - Сеобе 2
биле дозвољене, док су биле као нека грозница, која је обузела била сав диштрикт у Поморишју и Потисју, и госпожа Кумра била је за тај одлазак, којекако. Откад је то, међутим, било забрањено и опасно, она је плакала и спомињала децу.
Госпожа Кумра говорила је јетрвама да хоће, још коју годину, да се наужива. Шта будућност доноси, и тако се не зна. Жене кирасира, у
У том тренутку, ваљда раздражена његовим ћутањем, госпожа Кумра устаде, па рече, јетко, да одлази. А кад Трифун није одговорио ни на то, она цикну: „Проговори – занемео, дабогда!
Јављали су му да су Петар и Ђурђе у собном аресту, да је Кумра напустила Трифуна и вратила се оцу, а да је у Махали код Трифуна несрећа.
Ана, жена Ђурђева, онда, скрену пажњу Петру да је све то лепо и красно, али да Трифун и Кумра имају децу. Шесторо. Петар јој одговори, осорно, да би он радо примио у кућу Трифунову децу, јер он нема деце.
Као што се светлост и мрак у животу смењују. Трифун прича, као да се подетињио, да је Махалчанка онаква каква је била Кумра пре десет година. Ето то је!
Иде у Росију. На прагу је једног новог живота. Ту жену не да! Нема он ништа против, да му се госпожа Кумра врати. Да и она пође. Њено се место, уз мужа, зна.
Љуља, као да жито шири, и рукама. Гледа те право у очи. Личи на Кумрију, као да јој је млађа сестра, али није као Кумра. Друкчија је. „А је ли паорка?“ питала је кћи сенатора Богдановича.
Госпожа Кумра била је у тој одаји, на миндеру, наместила, за Павла, постељу. Наговарала је Гроздина да иде да спава. Има, каже, са
Иде после за Беч. Посао у Митровици је војене природе и она, о томе, треба да ћути. Госпожа Кумра га на то упита, што лаже, што се претвара, кад зна да је она напустила Трифуна и одвела децу и не мисли више Трифуну
Он ће их чекати у Токају. Госпожа Кумра плакала је за Павлом, искрено. Они су, пре три године, били једно другом врло драги, иако у томе никакве телесне везе
А кад је пришао кочијама, у капију, виде још како је госпожа Кумра покрила лице рукама, како остаде на зиду, а њена, права, висока, рамена, како се, од плача, тресу.