Црњански, Милош - Сеобе 2
Једино биће које, уопште, није Трифуна слушало, била је госпожа Кумрија. Она је, у свему, имала мишљење супротно Трифуну.
А Трифун је слутио да није сигурно да ће се опет састати. Кад му се последње дете родило, био је осетио да га госпожа Кумрија гледа неким погледом у ком има мржње. Ти редовни порођаји, у браку, били су за Трифуна нешто природно, и разумљиво.
Чинило му се да га хиљаду игала боде у око. А да му у темену громови пуцају. Госпожа Кумрија слушала га је, у ноћи, како шкргуће зубима, и, мада супружници нису говорили, она му је, ћутке, додавала облоге са
Тај час је само њима припадао. Ни деца нису пуштана родитељима, кад седну за каву. Трифун и госпожа Кумрија хтели су, тако, да, бар једном дневно, припадају само једно другоме, својој љубави, својим успоменама, својим надама.
Госпожа Кумрија била је рођена године 1720, а те године, кад се ова прича наставља, била је тек узела своју тридесет и другу.
Госпожа Кумрија плакала је, испрва, много, зато што нема деце, а после зато што их има шесторо, а слутила је да ће их имати још толико,
Биле су боје ћилибара, јако округле, а око црних зеница имале су кругове као да су крвави. Госпожа Кумрија стајала је право, високих кукова, истурених, лепих, груди, а корачала као да трчи. Танка у пасу, а широка у рамену.
Уверена је да њој неће одбити ни једну молбу. Кад би то говорила, госпожа Кумрија би се испрсила, као да ће да заигра полонезу. А ваља признати да је, и после шест порођаја, имала врло допадљиву форму.
Злато отвара и она врата, која ни лепе речи, ни сузе, не отварају. Сирота госпожа Кумрија, која се осећала још врло млада, сматрала је да је та помисао Трифунова, и Павлова, да се иде у Росију, покварила,
Ђурђе је имао обичај да каже: „Игра та, чим обуче чизму!“ Још веће изненађење било је за фамилију, кад је госпожа Кумрија, после петог порођаја, изјавила жељу да се и она јави у школи јахања, куд и остале жене официрске иду.
Чекао је да слушкиња, која је била унела каву, ладолеж, оде. Али ни после, Трифун не рече ни речи. А ни госпожа Кумрија не рече му ни слово.
Кад су попили каву, госпожа Кумрија погледа, испод ока, свога мужа, мрачно, као кроз громове и муњу. Трифун је сад био раздрљио груди, на којима је имао
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја видим торбе сасвим нове, а ви као да сте из апса или ропства. — Кумрија — дрекну трговац — ја морам преступити. Али, срећом и на наше изненађење, савлада се, па мерећи студента од главе до
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лепо харфу знаде бити, нуз то лепше јошт певати: К'о славујак на гранчици кад попева милосници; Ни кумрија не мож' лепше око малог свог кад лаже.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Чимпеприч, гледајте, молим вас, какво је то име, како год наше: Манда, Алка, Кумрија, Анђуша, Јека, — како је лепше Заида, Зораида, Зулема, Фатима, Аделаида, Љубица, Филипа, Софица, Драгиња.
Илинка, Илиада; — Савка или Савета, Серена; — Ана, Жанет; — Агница, Агнес; — Јека, Јунона (ово је била богиња); — Кумрија, Крумелин; — Пауна, Паулин — и тако даље, по овом се кључу могу сва имена која су ружна, или, боље, која се чине
Станковић, Борисав - КОШТАНА
на тебе, Ја да те водим за себе, Па куд ми мајка живује, Да ми те она милује, Да живиш како гидија, Да гучеш како кумрија, Бре, леле, џанум, Стојанке, Стојанке, бела, врањанке! ТОМА (грчевито чупа колено): Не тако, не толико силно...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Дође двору бана Задранина, ал’ пред двором Кумрија робиња, она њија од злата бешику, у бешици два банова сина; божју јој је помоћ називао: „Божја помоћ, госпо бановице!
“ Кад то чула Кумрија робиња, она скочи на ноге лагане, па отиде на горње чардаке, те казује госпи бановици. Њој говори госпа бановица: „Отво
), и однесе два банова сина. Кад Кумрија сиђе са чардака и изиђе пред бијеле дворе, али нема туцака јунака. Кад је било сунце на заходу, ал’ говори госпа
Кад је било сунце на заходу, ал’ говори госпа бановица: „О Кумрија, моја робињице, пробуди ми два нејака сина, да ми ђецу сунце не залази“.
Кад Кумрија открила бешику, она врисну како љута гуја. Њу ми пита госпа бановица: „Што је, Кумро? ујела те гуја!“ „Није.
“ У то доба бан из лова дође, и донесе двије утве тице, двије тице утве златокриле, па дозивље Кумрију робињу: „О Кумрија, моја робињице, донеси ми два дејака сина — да им дадем двије тице утве, нек се ђеца њима забављају“.
Кумрија, моја робињице, донеси ми два дејака сина — да им дадем двије тице утве, нек се ђеца њима забављају“. Кумрија му с вриском одговара да не има ђеце ни једнога.
Кад то чуо бане Задранине, он говори Кумрији робињи: „Је л’ ко данас двору долазио?“ Вели њему Кумрија робиња: „Господине, бане Задранине, данас није нитко долазио, осим једног туцака јунака“.
Њу ми пита бане Задранине: „Какови је био туцак јунак? Је ли вама штогођ говорио?“ Кумрија му на то одговара: „То је био страшан туцак јунак: мрка брка, а крвава ока, куд погледа — оком расијече, као муња из
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Туј ћу те закопам. Чаршију и бели свет веће неше да видиш! Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!...
— ћетен клне — куне к’на — кана, цвет колесница — кола кондурице — ципеле кондурџија — обућар коџа — много кумрија — гугутка куп — гомила курдисати — наместити кускун — подрепница кутати — скривати лагиран — лакиран лацкати —