Црњански, Милош - Сеобе 2
у души, ушепртљао, јављао је, уз то писмо, и то, да је, за Ану, купио два лота сребрних, лепих, оландских чипака, а за Кумрију, два рифа, особито лепе, бледоплаве, тафте. За Варвару, исто то, у боји љубичица.
“ О свом доживљају са Божичком, Павле није причао. А ћутао је и о том, да виде своју Бечлику. Запита само за Трифуна и Кумрију. Ђурђе онда исприча да је Трифун пошешуљао и узео у кућу неку Махалчанку, младу, чијег су мужа убиле потере, на Бегеју.
Ана се љутила, да тако говоре. Она је жалила Кумрију. Грехота је и срамота, вели, то, што је Трифун, тако матор, учинио.
А кад Петар поче да се смеје, и запита, мисли ли да сели у Росију и госпожу Кумрију, и децу, и ту сироту удовицу – што у кућерку Ананија ноћива – Трифун тресну песницом о сто и узвикну: него да шта?
Љуља, као да жито шири, и рукама. Гледа те право у очи. Личи на Кумрију, као да јој је млађа сестра, али није као Кумра. Друкчија је. „А је ли паорка?“ питала је кћи сенатора Богдановича.
Ана је жалила Кумрију, Варвара ту жену, Ђурђе Трифуна, али сви су се слагали у томе, да је та жена омекшала Павла, сузама.
Често и да их насмеје. Кад виде како сажаљиво гледа, дирнуо је и госпожу Кумрију, у њеној кући. Она покри рукама очи, и заплака. Ето, шта је дочекала, каже, плачући, после десет година брачног живота.
Па је и у кућу доводи. Честњејши Исакович, онда поче госпожу Кумрију да теши. Седе поред ње, па је нежно привуче к себи.
“ Павле онда покуша да госпожу Кумрију опет наговара, да се врати. Међутим, кад одоше у идућу посету, код госпоже Перич, Павле је запазио да се, код ње,
Гроздин није био тужан, кад Павле, тако изненада, заиска кола, да га одвезу до Варадина, али је то ражалостило госпожу Кумрију. Она се заплака. Њој се чинило да ће то лето, са Павлом, који је био пријатан гост, трајати, ваљда, довека.
Велики је неред у Трифуновом транспорту, има туча и пијанки. Ана је после причала да је Кумрију обузело право лудило. Сваки дан облачи варошку хаљину, игра, и иде, са тим балавцем, у шетњу.
Цео свет гледа, како је заљубљен, загледан, заћорен, у госпожу Кумрију. Нема му, кажу, ни двадесет, а ашикује са женом која има шесторо. Прати је, кажу, као сенка.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ У то доба бан из лова дође, и донесе двије утве тице, двије тице утве златокриле, па дозивље Кумрију робињу: „О Кумрија, моја робињице, донеси ми два дејака сина — да им дадем двије тице утве, нек се ђеца њима