Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нинко отпоче: — Куме мој и оче, срећна да ти је Марија и наше кумство! Дабогда свако добро и радост од ње да дочекаш; да те утјеши и подвори под твоју старост, да се дичиш и по носиш њоме,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Он тада даје детету овако „истуреном“ име Историја или Најден.⁵⁶ Овај старински обичај назива се „случајно кумство“, „кумство на срећу“ или „кумство на срећу“ или „кумство на раскрсници“.
Он тада даје детету овако „истуреном“ име Историја или Најден.⁵⁶ Овај старински обичај назива се „случајно кумство“, „кумство на срећу“ или „кумство на срећу“ или „кумство на раскрсници“.
⁵⁶ Овај старински обичај назива се „случајно кумство“, „кумство на срећу“ или „кумство на срећу“ или „кумство на раскрсници“.
⁵⁶ Овај старински обичај назива се „случајно кумство“, „кумство на срећу“ или „кумство на срећу“ или „кумство на раскрсници“.
У српском народу постоји изузетно поштовање, готово обожавање кума. Кумство се сматра за највеће сродство, а кум се поштује више него и рођени отац. („Кум се поштује на земљи, а бог на небу.
(С обзиром да се народ страшно боји кумове љутње и клетве, установљен је обичај да се помоћу једноставног обреда кумство привремено раскине у време док су кумови заједно на неком пословном путу, када постоји реална опасност да се један
Чајкановић, В., „Врачање, Народна енциклопедија, 1, Загреб 1926. Чајкановић, В., „Кумство у капи“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973. Чајкановић, В.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
На кумство и Мурто-бег уити, Кулу своју главам' и(м) окити; Чула јаде сестра Анђелија, Поцикнула кâно љута змија, Те повади од
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Вељи се већ знало кумство и без договора. Али се нешто обе учитељке у почетку опираху, док њихови мужеви не изјавише, да ће се то све свршити
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У нашем је народу родбински осјећај снажан и међу даљом својтом. Он се пренио у побратимство па чак и у кумство. А у Црној Гори, у оно доба, цијело браство (понегдје и свеколико племе) живјело је као једна обитељ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Свака птица к своме јату. — Ближа је кошуља него ли хаљина. — Без деце — без руку. — Умре кумче, раскину се кумство. — Ако смо и браћа, нисмо дружина. О ПРИЈАТЕЉСТВУ — Пријатељ се хита у вољи, а кума у невољи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
будеш, Милићу“, и све тако упорно да Мија нема куд нити сме да помисли погазити онако задату реч, него одлази да се за кумство и пут у Чеврнтију припреми.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Зато у бугарштици, опет остајући веран својој религији, Макро, по мајчином савету, иде прво на венчано кумство ("Тамо пође Краљевићу у те цркве свете Петке"), па тек онда одговара на султанов позив за војевање против Арапа,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ц., и отишла светом Јовану, поклонила му се »кротко и смерно«, и замолила га да прими кумство (Врчевић, Помање, 44 — у песми). Уочи Ивањдана, или на сам Ивањдан (24. јуна по ст.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Фрау Роза, као и њен син, имала је врсту поштовања за људе с којима би се везала доброчинством. — То је код вас Срба кумство. — Јова граничар се прекрсти од неразумевања. Фрау Роза се наљути. — Теби тешко улазе ствари у главу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на војску позива, на арапску љуту покрајину; која књига од Будима града, краљ га у њој у сватове зове, у сватове на кумство вјенчано, да га вјенча с госпођом краљицом; која књига од Сибиња града, Јанко у њој на кумство зазива, да му крсти два
зове, у сватове на кумство вјенчано, да га вјенча с госпођом краљицом; која књига од Сибиња града, Јанко у њој на кумство зазива, да му крсти два нејака сина.
“ Вели мајка Краљевиђу Марку: „О мој синко, Краљевићу Марко, у свате се иде на весеље, на кумство се иде по закону, на војску се иде од невоље: иди, синко, на цареву војску; и бог ће нам, синко, опростити, а Турци
(в. бел. Е, б) зазор — стид заклоњати — заклањати закон — вера, обичај: На кумство се иде по закону замандалити — превући мандал или засовницу преко врата заметати (кавгу) — започињати заметнути —