Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја видим те ватре и познам да бегају. Одем одма у Котешицу нашем куму и добром кмету, старцу Сави Савковићу, и нађем га с неколико Кутишана на брду, одакле је и он ватре гледао.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ту сахрани оца и матер, ту прекопута замилова девојку, ту уз кућу однесе куму лимун и позив на прстен. О, како му ту беше драго све: и стари орахов орман, и зарфови отети од неког турског паше још
Кад га опет вратише у кућу, Мићо изнесе поново ракију. Прву чашу даде куму Нинку. Он узе чашу, скиде капу и устаде, а сељаци нехотице сви поустајаше и поскидаше капе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И не би краја хвалама са свију страна; хвалише и песму и песника и певачицу. Стари сват је сада приповедао куму најпре о песнику те песме, Васи Живковићу, свом коншколару, а после о песми, зашто, то јест, воли он ту песму више
Црњански, Милош - Сеобе 2
Заћутао је, пред госпожом Хумл, и није театар помињао. Ни ту своју куму у театру. Тешио се да је Беч велика варош – макрокосмос, како је Божич рекао – да је та жена ко зна где на стану, да
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Мада се овде као разлози наводе неспособност мајке да спреми послужење куму, односно чување некрштеног детета за умир, мислим да су ови практични разлози дошли касније и да су они само
⁵⁹ Из истог разлога, да би избегли могућност замерања куму, многи људи узимају кума из неког удаљеног села, а ни у ком случају не узимају за кума комшију.
Мајка га пред црквом предаје бабици, а ова куму који уноси дете у цркву. У Херцеговини дете носи дојиља, а прати је кум.
“ Гости, држећи руке на грудима, поклоне се куму и кажу: „Нек је срећно и дуговечно; дај Боже, дај Господе!“ После овога следи напијање здравица, најпре детету, па оцу
“ После овога следи напијање здравица, најпре детету, па оцу и мајци, куму и куми, и тако редом.⁷⁵ Сакупљени новац кум даје мајци дететовој и каже: „Од нас оволико, од Бога више!
Мајка, пак, куму поклања кошуљу, а отац неко оружје (сабљу, пушку или велики нож) или лепу доламу. На крају обредног шишања, коса се
¹⁰ Дабог (хроми вук), врховни национални Бог (мртвих), има свог представника у куму (земаљско оличење претка), који игра кључну улогу у свим важним породичним збивањима (рођењу, стрижби, свадби, умиру
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Добићеш, враг да те носи, и онога, који те је донео на мој врат! (Одлази.) СОФИЈА (смешећи се, Николи и куму): Радите ли и ви тако? КУМ: Ја би радио, али не помаже. НИКОЛА: Не помаже богме ни код моје Маге.
“ МАКСИМ: Добро, Светозаре, врло добро. Јошт мало, па ће се моја Сока посветити. (Потпише.) СВЕТОЗАР (Николи и куму). Оћете ли и ви за ваше? Ево сам овде додао укратко точку једну. НИКОЛА: Ал’ ви моју Магу нисте ни видили обучену.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тек кошчат-рука костреш-старице испружи храну гладним птицама, за смирај душā зделу варице. ДИВЉА КУЋА Расту куму копита, чељадима рогови. Испред прага колу се купине и глогови. Пролајале кокоши, пас на леглу проквоче.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ала је леп! Дуго су Триша и мачак Тоша по густој трави тражили Жућу, трљали шаке, оштрили канџе, спремали куму попару врућу. „Платиће лопов!“ — клели се брком, ал мудри Жућа заждио трком.
Чак и бака мог пајдаша Јанка начини се моћна чаротанка. Причао сам о свом куму Ђури и његовој чаробној свирајци, дунеш у њу, све се преобрази, изгубиш се у прастарој бајци.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Танка Подунавка Млого дара носи. Три товара дара: Један товар дара Свекру и свекрви, Други товар дара Куму и деверу, Трећи товар дара Осталим сватов’ма. 36.
58. Кум дојезди, двори зазвонише. А где ћемо куму коња свезат’? Младожењска мајка милостива, Насадила гуње и јабуке; Ту ми веж’те милом куму коња, Милом куму и
А где ћемо куму коња свезат’? Младожењска мајка милостива, Насадила гуње и јабуке; Ту ми веж’те милом куму коња, Милом куму и староме свату, По закону и ручном деверу. 59. Шта се сјаји кроз гору зелену?
Младожењска мајка милостива, Насадила гуње и јабуке; Ту ми веж’те милом куму коња, Милом куму и староме свату, По закону и ручном деверу. 59. Шта се сјаји кроз гору зелену?
и уморни? — Јездили су, војно де! по девојку. — Јел’ колика, војно ле! та девојка? — Милом куму, војно ле! до рамена, Старом свату, војно ле! до појаса, А деверу, војно ле! до колена, С младожењом, војно ле!
Шта се бели горе на планини: Да л’ је иње, да л’ бело ковиље? Нит’ је иње, нит’ бело ковиље, Већ се бели на куму кошуља. 77. Ој невене, мој невене!
80. Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом куму у свил’на недра. То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода.
“ — “Идите одатле, прекупци трговци! Ја лава тог раним куму венчаноме, Белога лабуда деверу ручноме, Сокола сивога том драгу мојему.“ 126.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
се обогате, Не умеју да се смире и уживају, на Северу — Шаљу поклоне (аута, ко некад бесне ђогате) Пашеногу и брату, куму, стрицу, деверу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Не вјеруј, куме, пасјим устима. — Казала кума куму, којега је нудила да једе, а он се изговарао да не може јер је сит. Нека кадгођ и женски дан дође!
У голуба три кошуље: Једну њему, једна жени, Једна куму венчаноме. 10 Платно жаба бијелила, На камену седила. Њој долази рак из воде, Па је својим брком боде; Проговара
7 ЧАУШЕВА ЗДРАВИЦА КУМУ (Држећи „кумовски хљеб“ — чурек): „Ево дошô поштени кум — помогô га бог — и донô чуреке печене, буклије наливене.
рушио кровове и чупао дрвеће из корена), једва се виде жице: рубина је свилом ткана, златом попуњена, богу на глас куму на част!
2 Ево наша снаша донијела куму кошуљу, каква је танка, кроз прстен би прошла, да је прстен гужва и орачица па да је два туку, а четири вуку!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сјети се он злу, те узме овцу, па с њом у гору тражећи и зовући куму вилу, док је некако дозове, па кад се састану, каже јој он све како је и што је, а вила му одговори: „Она ти је
вам мајке душу изгубиле, немојте ви; него хајде ти змају закуми матер аждају, да више не прождире Божјих душа, а ја ћу куму царицу, да се већ окани зло чинити.
половицу од | њега да, па незнајући, како би урадио или да му од њега ништа не да а да поштен остане, пође к своме куму да се свјетује.
Кад у јутру сељанин види да збиља прасца нема, он брже боље кукајући ка куму, и каже му: „Куме ах за Бога! Мени украдоше ноћас прасца.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али се она измигољи, одскочи еластично, па нам притрча, куму и мени, срдачно захваљујући и стежући нам руке. Витка, елегантна, неизвештачена, свесна да је лепа, уверена да нас је
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Мичи ми се, крвниче, с очију! Да им ти нијеси душу вадио, не бих се ја пет пута удавала. НАЗИРЕМ —Видиш ли, баба, куму? — Не видим. — А видиш ЛИ стрица? — Назирем.
Ћипико, Иво - Приповетке
!” Најпослије и отац се диже, и породица опет крене. Пожурише да куму чим прво стигну; сигурни су да ће код њега, изгладњели и уморни од дугога пута, наћи топли конак.
Другога дана, задовољни, с дарованим пушкама о рамену, што је знак да их је господар међу своје примио повратише се куму. Настајних дана упријеше живо да прије зиме и снијега саграде комад потлеушице, да заклоне главу они и благо им.
Домало и ти ћеш оголети, а ко ће те наредити к'о твоја мајка?.. . Немаш ни преобуке... —Пошаљи ми је по куму! —Вратићемо се скупа —Остаћу још који дан; нећу празнуж руку горе, — стид ме...Тако је и оно двоје гворило...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
На зборовима код цркава и манастира, на кумалима и свадбама приказивао би кум куму, пријатељ пријатељу част и поштење: „'Вала ти, куме, 'вала ти пријатељу!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
претвара се у жабе и змије (ЗНЖОЈС, 11, 281, № 5 и Болте—Полíвка, 3, 4621); (пшенична) погача коју је кум закинуо куму претворила се у (жабу) корњачу (Вук, Рјечн., ѕ. в. корњача).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кум Влаовић, који је прве године кумичина брака почео да има неку слабост за куму своју, говорио је касније: Мала, маза, мазга.
— Приближисмо воду, родисмо се поново — радује се Сава. Па је Мирко крстио другог сина, и приредио вечеру куму и куми, а Ната, с оне стране, смешка се: „Галаме пођонари, а не знају моју новост: данас ми била два општинара, и нуде
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Чимпеприч, »хи, хи, хи! ја би баш зафалила мом куму на таквом имену.« »Ала би се ја једила!« Јошт смо ми срећни, господичне, што се знамо помоћи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ђевере, Мандушићу Вуче, зазор мене у те погледати, а камоли с тобом говорити; ал’ нагони мука на невољу: кажи куму, кажи старом свату, нек уставе суре бедевије, нек угасе свирке и поп’јевке, уз јелике прислоне барјаке, нек ме скину