Употреба речи кумује у књижевним делима


Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда, и на славе и на заветине; кумује и крштава православни народ. Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе.

Ако кумује женском, даје му име Љубица; ако мушком, даје му име Ђорђе. Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права

— вели Милисав. — Шта му ја чиним те да ме под моју старост прави другом вером и да ми кумује шокачко име! А Сретену чисто расте перје и задовољно трља руке и скаче у трупац кад му рекоше како се чича Милисав

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

прописно набавио за крштење, решио се за име кумчету, па све касом кренуо оним као длан равним путем за Чеврнтију да кумује исписнику Милићу Сандучаревићу, и касао, касао све до „Белога крста“, где су га пресрели па га ту задржали и одатле

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности