Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А тек расте дрво за распеће! Већ нас голе кундацима гоне, већ у главу уперена цев је! А тек ће нас у сточне вагоне, тек ће, преко Драве, за Кочéвје!
А мени се спава! Разваљују ми врата кундацима, туку ме, хапсе ме, бацају ме низ степенице у мрак, препун дрвених и гвоздених справа! А мени се спава!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ударали су кундацима у плотове, пребијали псе, дизали стабла дрвећа пред кућама и бацали их, мало даље, у авлије. Читав један џелеп волова,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ни она неће умети да иду на две ноге... Војници јуре, хватају сељаке, псују их и млате кундацима и пуцају у оне које не могу да стигну. ...Јаничари! Пандури, балего српска!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „У таквом случају“, одговори му Фалкенберг, „ваља се борити кундацима, мачевима и хелебардама!“ Већници се опет покуњише, а један од њих обрати се право Герику.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Ах!“ — изусти каплар и испусти пушку. Тога Бугарина дотукоше кундацима. Разлежу се повици: „Удри га!“... „Не дај да бежи! „ „Јаој!“... „Предавам се, братко!